PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Tehnovizija Tehnovizija
PC #209 : April 2014

 Naslovna  Sadržaj 
Bojan Stanojević  

4K na malim dijagonalama

Proizvođači televizora su ponudili prve 4K modele s ekranima velikih dijagonala koje uglavnom prelaze 50". Korisnici su se odmah zainteresovali i za 4K monitore, mada na radnom stolu nema mesta za takvog giganta. Stižu li Ultra HD rezolucije na naše PC-je i kakve prednosti od njih očekujemo?osmrtnice osmrtnicama ljubuški umrli ljubuški umrli mostar smrtovnice smrtovnice srebrenik

Nezavisno od toga da li se radi baš o 4K tačaka, viša rezolucija donosi više detalja i više prostora na desktop-u, više ćelija u deluExcel tabele koju vidimo na ekranu i manje skrolovanja prilikom pregleda Web stranica. Ali, ako visoka rezolucija nije propraćena ekranom adekvatnih dimenzija, cena koja se plaća za dodatni (obično dragoceni) prostor ogleda se u maloj veličini tačke, pa prema tome i manjim ikonama, slikama, slovima... ako se pretera, sve je naprosto previše sitno. Savremeni operativni sistemi omogućavaju podešavanje veličine ikona i sistemskih fontova, što delimično rešava ovaj problem, ali slike na Web stranicama i dalje mogu ostati presitne.

Odatkle potiče problem? Pre svega odatle što su fontovi, ikone, pa i slike na Web stranicama dimenzionirani prema nekim davno ustanovljenim (premda ne preterano čvrstim) standardima, a za ekran je bila predviđena gustina tačaka of 72 dpi (dots per Inch, tačaka po inču). Da ne zalazimo u detalje, smatrano je da se takvom gustinom dobija ergonomski optimalna veličina slova i ikona na standardnim ekranima, dok je veličina tačke sa uobičajene distance posmatranja bila negde oko granice rezolucije ljudskog oka; dugim rečima, korisnik nije mogaojasno da razluči dve susedne tačke.

Digitalni ekrani, novi standardi

(kliknite za veću sliku)

Da li je sve tačno tako? Izgleda da baš i nije: ako imate dobar vid i ako se potrudite, na većini savremenih monitora ćete moći makar da nazrete strukturu slova, što znači da vaše oko ima "malo" bolju rezoluciju od pomenute; osim toga, u nekim prilikama ćete se približiti ekranu da biste nešto bolje videli, a tada će tačke već biti primetne. Ovi standardi su nastali u vreme analognih CRT monitora koji nisu imali oštrinu današnjih LCD ekrana, pa su se tačke "gubile"ne zbog nesavršenosti našeg vida, već zbog nesavršenosti CRT ekrana - u iole visokim rezolucijama niste mogli da ih vidite, premda ste mogli da vidite diskretnu strukturu RGB tačaka samog ekrana, koja nema direktne veze s rezolucijom koju "isporučuje" računar. Tako je 72 dpi bilo sasvim u redu.

A na savremenim monitorima? Uzmimo za primer (prilično uobičajeni) 23-inčni ekran Full HD (1920*1080) rezolucije. Njegova širina je nešto manja od 20", što daje približno 96 dpi. Baš ova vrednost danas važi kao nezvanični standard – ovaj tekst upravo pišem (gledam) na takvom monitoru, sve je na njemu lepo uravnoteženo (tekst, slike, ikone…) i tačke u normalnom radu ne primećujem, ali ako se približim, i dalje mogu da ih vidim… a onda su jednog dana došaliApple iPhone i iPad treće generacije...

(kliknite za veću sliku)

Apple je proizvođač koji je uvek voleo da pomera granice, pa je uz iPhone promovisan Retina Display koji je jedan od nedostataka digitalnog sveta (u odnosu na analogni) gurnuo pod tepih. Budući da sve u digitalnom svetu ima diskretnu strukturu, to važi i za ekrane, koji imaju jasno definisane tačke – ali Apple se potrudio da se one ni u kom slučaju ne vide. Kako?

Ultravisokom rezolucijom, odnosno ultravelikom gustinom tačaka, kojom se postiže da tačka bude toliko mala da oko zaista ni pod kojim uslovima ne može da je razluči. iPhone 5 ima gustinu tačaka od 326 ppi – nemojte da vas zbuni što sada koristimo termin ppi umesto dpi – tačka se u analognom svetu zvala Dot, a u digitalnom se zove Pixel; iako se,strogo posmatrano, ova dva pojma razlikuju, za našu priču ta razlika nije bitna. Ni konkurencija nije dugo čekala – vrhunski smartfoni imaju ekrane Full HD rezolucije, što daje još veću gustinu tačaka: primera radi, ekran Nexus-a 5 ima gustinu od 445 ppi. I u svetu tableta su gustine tačaka velike, ali ne tako kao kod telefona – 9,7-inčni iPad ima 264 ppi. Sve u svemu, tremin retina (mrežnjača) opisuje ekran na kojem je golim okom nemuguće videti pojedinačne tačke – ili bar nemoguće na udaljenosti sa koje se ekran obično posmatra.

Vratimo se sada monitorima – videli smo da današnji ekrani od 23" imaju gustinu od 96 ppi, a ako pogledamo ostale standardne dijagonale, videćemo da su i oni "tu negde", uglavnom između 90 i 100 ppi (27-inčni modeli rezolucije 2560*1440 imaju 108 ppi, a isti toliki sa Full HD rezolucijom 81 ppi). A kakva je situacija sa 4K monitorima koji polako pristižu na tržište? Najpre da vidimo šta tačno znači 4K.

Kontroverzan termin

(kliknite za veću sliku)

Rezolucije su, pored brojki koje ih označavaju, uvek imale i neko opisno ime: 640*480 je bila VGA rezolucija, 800*600 SVGA, zatim su tu bile XGA, UXGA… Sdolaskom televizije visoke definicije, rezolucije su dobile imena po broju vertikalnih linija koje se prikazuju (zaostavština iz analognih vremena, koja u digitalnom svetu u stvari označava vertikalnu rezoluciju), s dodatkom sufiksa koji pokazuje da li se radi o progresivnom ili režimu s preplitanjem (interlaced)– 720p, 1080i, 1080p… Njih su pratila i popularna, premda neprincipijelna imena; rezolucija 720p je nazvana HD Ready, po televizorima koji nisu bili baš pravi HD, ali su mogli da prikažu HD sliku u nekoj nižoj rezoluciji, a 1080p je Full HD – televizor koji može da prikaže HD sliku u punoj rezoluciji.

Taman kada smo se nekako navikli na ove termine, stiglo je nešto što se zove 4K – a to se odnosi na ekrane rezolucije 3840*2160 tačaka. Šta je tu 4K? Nažalost, s vremenom smo se navikli na još nešto: proizvođači nas, u reklamne svrhe, često lažu tako što neke brojeve zaokružuju, ponekad vrlo grubo: u ovom slučaju, 4K je horizontalna rezolucija (već sama ta činjenica zbunjuje, upravo smo navikli da se ravnamo prema vertikalnoj), tj. 3840 zaokruženo na 4000 (ili čak 4096, ako prihvatimo digitalnu varijantu prefiksa kilo). A ako malo proguglate unaokolo, naći ćete još jedan zbunjujući detalj: "prava" 4K rezolucija (sa 4000 tačaka po horizontali) postoji i koristi je filmska industrija; za sada ona nema direktne veze sa svetom računara.

Šta god mislili o svemu tome, 4K polako postaje realnost, pa da tu rezoluciju analiziramo malo detaljnije: radi se o udvostručenoj Full HD rezoluciji, i horizontalno i vertikalno. Iz toga sledi da ćete na 4K monitoru dobiti desktop sa četvorostruko više prostora.Ali kako ćete iskoristiti taj prostor? To umnogome zavisi od vaših uobičajenih aktivnosti – a isto tako od fizičke dijagonale ekrana.

Za analizu prvih 4k monitora, cene i pregled grafičkih kartica i programa koji podržavaju nove rezolucije pogledajte PC#209.