Prvih dana aprila 1995. godine na svim kioscima naše (tada nešto veće) zemlje pojavio se prvi broj časopisa "PC". Poveli smo čitaoce na put kroz svet vrhunskih tehnologija, čudesno prav put sa čudesno mnogo krivina. Dvadeset godina kasnije živimo u drugačijem svetu u kome ekrani zamenjuju papir, Internet zamenjuje sve druge medije, društvene mreže zamenjuju živu reč, a u jednom danu se generiše više informacija nego u prethodnih 20 vekova. A opet nam se čini da smo tek na početku...
Koliko toga se zapravo promenilo u ovih 20 godina i koliko smo napredovali? Mogao bih da počnem od toga da sam uvodnik PC#1 pisao na računaru sa 32 MB memorije, snimao ga na disk kapaciteta 1.2 GB i najzad poslao preko 14400 bps modema, dok ove redove pišem na računaru sa 32 GB RAM-a, snimam ga na disk od 4 TB i poslaću ga preko 100/20 Mbps optike... pa ipak, zbog toga mi nije ni malo lakše da napišem sam tekst. Računari napreduju, to je već opšte mesto, ali su za mnoge primene - među kojima je svakako i pisanje - granice naših potreba davno dostignute. Neke druge primene koje nam dosta znače, a pre svega obrada velikih kolor slika i video-materijala, itekako su napredovale zahvaljujući većoj procesorskoj snazi i raspoloživoj memoriji današnjih PC-ja. Zato je naš časopis sada beskrajno lakše tehnički pripremiti nego pre 20 godina.
Promene koje su najviše uticale na naš život svakako su Internet i mobilni telefoni - sve informacije sada su nadohvat ruke, čitav svet je čvrsto povezan i sve se dešava trenutno. Sa minus strane, žrtvovali smo i poslednje iluzije privatnosti, a gledano iz mog ugla, izvestan "minus" je i činjenica da danas niko neće trčati do kioska da kupi kompjuterski časopis kako bi saznao šta ima novo u IT svetu - to je ujedno i glavni razlog zbog koga su se časopisi toliko promenili i okrenuli od suvog testiranja prema podrobnijim analizama i primenama tehnologije. Suštinske promene doneli su i digitalni foto-aparati, GPS, veliki ekrani i streaming sadržaja, pa onda, ako zakoračimo i neki korak izvan IT-ja, klima uređaji i toplotne pumpe, automatski menjači... Dobro, klima i automatski menjač i nisu tako nove tehnologije, ali ih na našim prostorima pre 20 godina praktično niko nije koristio, što samo pokazuje koliko smo kasnili za svetom. Zaostajanje je - možda tu ima i mrvica naše zasluge - danas znatno manje, barem kada se radi o stvarima koje zavise od pojedinca. U javni sektor i u velike sisteme nove tehnologije prodiru mnogo sporije, a sam prodor nikada nije dubok. Recimo, juče sam išao da zamenim SIM karticu kako bih na novom telefonu mogao da koristim pompezno najavljeni LTE, i vratio se neobavljena posla jer treba odneti ovlašćenje na memorandumu firme, sa pečatom. Reči "LTE" i "pečat" ne bi trebalo da se nađu u istoj priči, ali šta da se radi... Možda ćemo se za još 20 godina osloboditi barem neke od besmislenih birokratskih procedura.
Malo ko bi se danas usudio da prognozira kako će izgledati sledećih 20 godina tehnološkog razvoja, ako kao ne-posebno-uzbudljivu odbacimo tvrdnju da ćemo koristiti računar sa 32 TB RAM-a a tekst snimati u cloud, uz rezervnu kopiju na portabl memoriji kapaciteta 12 petabajta. U mnogo bližoj budućnosti očekujem spektakularnije promene kao što su kola koja automatski voze, kućni roboti, primena nanobotova u medicini i industriji i, možda pre svega toga, ulazak virtuelne realnosti u naše živote, i to na velika vrata. Pošto ste se već navikli na ljude koji hodaju ulicama sa slušalicama u ušima buljeći u ekrane telefona, spremite se na ljude koji šetaju sa kacigama i posmatraju neki sasvim drugačiji svet - recimo, umesto autobusa GSP-a vide dinosaurusa približne starosti. Pričaćemo s vama o svemu tome, na papiru, na ekranu, na društvenim mrežama i ko zna gde još...
