Zanimljivo je kako tako nešto amorfno kao što je oblak zahteva tako čvrstu konstrukciju, osiguranu od elementarnih nepogoda, višestruko napajanu strujom i povezanu s ostatkom digitalnog sveta. Data centri postoje i kod nas, a oni koji su ih izgradili, u početku najčešće za sopstvene potrebe, s pravom ističu njihove karakteristike i pouzdanost, koju zatim nude korisnicima. A korisnici - kao korisnici… Najradije bi i oni imali svoj data centar gde bi njihovi podaci bili sigurni, ušuškani, a uvek dostupni. Ali ekonomija je čudna umetnost, pa je najam često najisplativije, a samim tim i najbolje rešenje. Kad korisnici to "prelome", prelaze na sledeći niz dilema...
Da li da dam?
Najvažnije pitanje se uvek odnosi na bezbednost podataka. Prvi problem, zbog koga se korisnici najviše brinu, se odnosi na izmeštanje osetljivih podataka iz njihove firme. Plaše se da će podaci van njihove firme slučajno ili namerno postati dostupni drugima, što može da izazove neugodne posledice. Zato je zaštita od krađe ili neovlašćenog uvida u podatke veoma bitna stavka za korisnika, bilo zbog straha od krađe ideja i poslovnih planova, do brige za finansijske podatke i bilanse.
S druge strane, korisnici strahuju da će im podaci biti nedostupni ili barem nedovoljno dostupni zbog zastoja ili otkaza opreme u data centru, prekida veze s data centrom ili zbog banalnog unapređenja softvera ili servisa u data centru. Da bi umirili korisnike po ovim pitanjima, savremeni data centri koriste sve prednosti virtuelizacije, pa podaci i procesi korisnika mogu da se sele s jedne na drugu virtuelnu mašinu bukvalno u trenutku. Dostupnost je tako postala važna stavka, pa se periodično snimaju snapshot-ovi virtuelnih mašina, podaci se backup-uju i multipliciraju, često na različitim medijima i lokacijama, a sve to treba da obezbedi gotovo trenutni oporavak korisnikovog sistema, ma kakav se incident desio.
Za pouzdanu zaštitu podataka nudi se enkripcija, koja će korisnika svakako zaštititi od neovlašćenog uvida u podatke, ali bi možda korisnicima prijalo i malo više transparentnosti koja bi im dokazala da su podaci zaista sigurni kroz detaljno dokumentovanje svih sigurnosnih procedura i matematičku procenu njihove bezbednosti - navlačenje fantomki preko podataka ne vodi nikuda.
Hardver i usluge
Korisnici, pre svega, mogu da iznajme hardverske resurse data centara i data centri će im velikodušno izaći u susret skalabilnom ili čak hiperskalabilnom ponudom, koja će zadovoljiti njihove potrebe čak i u najveim špicevima proizvodnje i prodaje, a prištedeti neki dinar kad je angažovanje resursa manje. Najveće kompanije zapravo najčešće koriste resurse data centra u formi IaaS (Infrastructure as a Service) ili čak u hibridnoj formi u kojoj imaju sopstveni data centar, a po potrebi ga dopunjuju iznajmljenim resursima.
Nešto manje zahtevni korisnici razmišljaju o tome da za sve koriste iznajmljene resurse, pa je onda zgodno da im se na virtuelnom hardveru obezbedi odgovarajuća platforma PaaS (Platform as a Service). Za većinu malih i srednjih preduzeća (a takva su skoro sva u Srbiji), idealna je varijanta da neko preuzme potpunu brigu o njihovim IT potrebama, jer ne bi podneli ulaganje u sopstvenu infrastrukturu i angažovanje stalno zaposlenih koji bi se brinuli za održavanje, licenciranje softvera i još koješta. Zato je model SaaS (Software as a Service) veoma pogodan za njih. Uopšte, trend je da sve postane servis EaaS (Everything as a Service), pa je imperativ data centara da, uz infrastrukturne resurse, korisnicima ponude i već formirane usluge ovog tipa.
Data centri će korisnike najpre privući objedinjenom ponudom - ozbiljna firma ne želi da realizuje svoje IT servise parcijalno, već će izabrati objedinjene usluge ili, izborom modularnih opcija, složiti svoj IT u kompaktnu, funkcionalnu i korisnu celinu. Naravno, uvek će ostati bar nešto da se dopuni ili doradi, pa se zato kao korisnik svakako raspitajte o svim opcijama koje nudi data centar pre nego što donesete konačnu odluku. Budite pragmatični pa nađite ko nudi najviše od onoga što vam je potrebno za najmanje novca.
|