Naša generacija imala je neverovatnu sreću da doživi tri revolucije koje su suštinski promenile svet: kućni računari, Internet i mobilna telefonija. Očekujem brz ulazak u četvrtu, koju će izazvati robotizovani automobili sposobni da samostalno voze, uz dronove koji lete pod kontrolom računara i satelita. Biće to najveća (i pretposlednja) revolucija koju je oblast transporta doživela; poslednju će, bojim se ne baš tako skoro, doneti teleport
Automobil kojim upravlja veštačka inteligencija na prvi pogled izgleda kao zgodna, ali ne previše važna novost: sednete na vozačko sedište, kažete kuda želite da idete i mirno osmatrate šta se događa, dajući sebi puno pravo da kucate porukice ili gledate film; to više ne bi bile ni opasne ni kažnjive aktivnosti. Tek povremeno ćete preuzeti kontrolu nad kolima, ako vam dosadi opreznost i sporost robota-vozača. Dobitak ne izgleda spektakularno jer, ruku na srce, nije teško voziti.
Pogledajmo stvari iz druge perspektive, sagledavajući nesavršenosti i neracionalnosti našeg voljenog četvorotočkaša. On je, za one koji nisu profesionalni vozači, sumnjiva investicija: mnogo košta, zahteva redovno održavanje (koje takođe mnogo košta), iz meseca u mesec rapidno gubi na vrednosti, a zauzima i mnogo prostora – ulice su krcate „konzervama“, a garaže su skupe. Koliko ga koristimo? Možda sat ili dva dnevno, nešto više kad krenemo na put, ali ima i dana kada se automobil ne pomeri s parkinga.
Robotizovani automobil je nešto drugo – odveze nas na posao, izađemo pred vratima firme (nema potrebe da tražimo mesto za parkiranje), a kola se vrate našoj kući, da voze druge članove porodice. Možda će i više domaćinstava moći da deli automobil, zadržavajući tako prednosti javnog prevoza uz prevazilaženje njegovih mana. Ukratko, mnogo manji troškovi (još ako automobili budu električni...) za mnogo veći komfor.
Kada već govorimo o povećanju komfora, teško je zaobići kupovinu robe preko Interneta – brzo, jednostavno, jeftino, globalno... ali je isporuka problematična. Uz zvaničnu poštu i mnogo kurirskih službi, ne znam nikoga ko se povremeno ne žali da mu nešto nije stiglo, da je čekao kurira, da je morao da ide do pošte i čeka u dugom redu... Neka forma automatske isporuke je neophodna, a u nedostatku tunela do svake kuće kroz koje bi jurili robotizovani vozovi (da, takvu isporuku je za prvu deceniju XXI veka predvideo Emilio Salgari u romanu Le meraviglie del Duemila, „Iznenađenja XXI veka“, iz 1907. godine), sledeća najbolja ideja je – letilica. U početku će do nas tako stizati samo lakši predmeti, a vremenom i sve ostalo. Poštar više neće zvoniti (dva puta?), nego će zviždati ispred prozora.
Prodor novih tehnologija transporta na šire tržište zahteva rešavanje niza problema, koji nisu samo tehničke prirode. Britanski biro za standarde (BSI) se već bavi temom „zakona robotike“, koji bi rešili etičke dileme s kojima bi se robot-vozač našao u situaciji kada, recimo, treba izabrati da li će zaštitu svog vlasnika staviti ispred zaštite trojice pešaka koji pijani teturaju putem. Biće problema sa hakerima koji će „loviti“ dronove ili zavaravati automobile da uđu u njihovu garažu. Ali, nećemo dopustiti da nas potencijalne zloupotrebe uplaše – svet se menja, nadajmo se na bolje, pa ćemo se i mi menjati zajedno s njim. Provirite, dakle, u budućnost listajući PC#236, pa se vidimo 2. novembra, na kioscima, na ekranima telefona i tableta, a ovoga puta i uživo, na konferenciji BIZIT 2016 čija je tema, prigodno, digitalna transformacija poslovanja.
