GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #31 > Hardver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
nopreview
DTK u LX verziji
Aleksandar Veljković
DTK Pentium II konfiguracijama koje smo do sada testirali nedostajali su samo LX i AGP. Sada je sve tu...
- PC #31 u prodaji po ceni od 110 din
broj

DTK u LX verziji

Konfiguracija snova II firme DTK sastavljena je od približno istih komponenti, sa izuzetkom novog tipa matične ploče bazirane na LX setu čipova, jeftine (ali AGP) Trident 3D grafičke kartice i 128 MB SDRAM memorije, koja je zamenila doskora standardni EDO; ponuda je zaokružena najnovijim modelom IDE CD pisača HP Surestore 7100. Adaptec 2940 Ultra Wide PCI SCSI kontroler, Seagate Cheetah 3450N 4 GB disk i Plextor 12x SCSI CD-ROM, dokazali su svoju efikasnost još u prethodnoj konfiguraciji, a za besprekornost zvuka se opet brine Creative AWE 64 Value zvučna kartica.

Sve to je spakovano u DTK ATX midi tower kućište, na koje nemamo nikakvih ozbiljnih zamerki, mada deluje pomalo van trenda, naročito nakon što smo videli pogodnosti koje nude druga ATX kućišta... sve to je, doduše, prevashnodno važno za one koji svaki čas otvaraju računar. Moramo, međutim, skrenuti pažnju na sledeću stvar: Seagate Cheetah, trenutno najbrži hard disk u serijskoj proizvodnji, jeste i disk koji ima najveći broj obrtaja u minuti (10000), što dovodi do enormnog zagrevanja, tako da posebnu pažnju treba posvetiti poziciji diska i cirkulaciji vazduha oko njega. Nismo sigurni da je njegovo smeštanje u standardno ležište iza prednje maske, tik uz ostale komponente, pravo rešenje: većina ATX big tower kućišta ima posebno ležište za disk u zadnjem delu, iznad napajanja, odmaknuto od ostatka komponenti, iza koga se može montirati dodatni ventilator koji bi duvao u njega. Čini nam se da bi takvo smeštanje moglo značajno da produži životni vek ovog sjajnog diska - setimo se da su mnogi Seagate Baracuda diskovi otkazali upravo zbog pregrevanja.

Sve počinje od ploče

Iako DTK nije vodeće ime u industriji matičnih ploča, njihovi proizvodi u poslednje vreme iznenađuju, pre svega pouzdanošću i kvalitetnom izradom, što potvrđuje minimalan broj reklamacija. Njihova najnovija Pentium II LX ploča (PRM 0076I) po konstrukciji i mogućnostima podešavanja veoma liči na prethodnicu sa FX setom, s tom razlikom što je ubačen AGP slot, na račun čega je izbačen jedan ISA. Osam ležišta za SIMM module zamenjeno je sa čak četiri DIMM ležišta, što omogućava pristojan maksimum od 512 MB memorije.

Kada je reč o mogućnostima džamperisanja i opcijama BIOS-a, imaćete utisak da ste se vratili godinu dana u prošlost. Ploča nudi samo tri legalne brzine rada (233, 266, 300 MHz), naravno, sve sa magistralom od 66 MHz (66*3.5, 4, 4.5) - ni traga od 75 ili 83 MHz, koje smo sretali na ostalim Pentium II pločama. Doduše, za podešavanje brzine rada postoje čak tri džampera (sa mnogo više od tri moguće kombinacije), tako da uspešnost pronalaženja efikasnih nedokumentovanih varijanti nije isključena. Ugrađeni AWARD BIOS je, po izboru opcija, prilično spartanski - ne raspolaže ni jednom od novih mogućnosti, koje smo pominjali u tekstovima o ostalim LX pločama, mada je nadzor (ali ne i kontrola) nad temperaturom procesora i brzinom ventilatora uključen u BIOS.

Neobičan je i nedostatak nekih od već standardnih ATX opcija, kao što je automatsko uključivanje u programirano vreme, a u spisku uređaja sa kojih se može dizati sistem nismo primetili ZIP drajv (to se verovatno rešava upgrade BIOS-a). Za razliku od skromnih mogućnosti podešavanja (koje mogu biti i u funkciji onemogućavanja korisnika da dovede u pitanje stabilnost rada), ploča je u radu ostavila veoma dobar utisak i učvrstila uverenje da Pentium II ploče bazirane na LX setu čipova dobro sarađuju sa diskom. Posebno je ohrabrujuće što rad sa AGP magistralom ne pokazuje znake "dečijih bolesti".

Jedini neobičan podatak jeste da su LX ploče u procesorskim rezultatima nešto iza (starijih) FX ploča (2-4%), koje su isključivo radile sa EDO memorijom! U međusobnom poređenju LX ploča, ova je na procesorskim testovima zauzela zlatnu srednju poziciju između Chaintech-a i ASUS-a, postigavši u Lightwave-u vreme rendera scene Blade (prvi kadar, osnovni parametri) od 166 s, što je šest sekundi bolje od onoga što je ostvario ASUS (doduše, sa 32 MB memorije manje, mada je i 96 MB više nego dovoljno za optimalan rezultat).

SCSI - kec iz rukava

Ovo je verovatno do sada (u našoj Redakciji) najtemeljitije isprobana Pentium II konfiguracija, koja je preko diska "preturila" (skoro) sve znane operativne sisteme: počev od Windows 98 beta 3 verzije, preko standardnog Windows 95 OSR 2 (popularno nazvani W97) nadograđenog na 2.1 (USB upgrade), NT-a 4.0, da bi se na njoj na kratko našli čak i OS/2 i Linux. Od softvera, tu je bio krem ozbiljnih grafičkih i rendering programa (Photoshop, Lightwave...), programa za obradu zvuka, multimedijalnog i zabavnog sadržaja (najnovijih 3D igara, poput Tomb Raider II ili Quake II demo). U svakoj ulozi mašina se snašla savršeno, bez uskih grla ili bilo kakvih znakova nestabilnosti.

Verovatno sve ne bi bilo baš toliko savršeno bez "tajne" utaknute u jedan od PCI slotova: Ultra Wide SCSI kontroler. Ako smo i pomislili da će uvođenjem Ultra DMA režima rada za IDE diskove SCSI izgubiti dominaciju, disk podsistem na ovoj konfiguraciji takve pomisli sa lakoćom demantuje: Seagate Cheetah ostavlja za sobom svaki IDE disk, bilo u testovima poslovnih ili high-end aplikacija, za preko 70%! Kada uporedimo merenja sa istim SCSI diskom i kontrolerom dobijenim na prethodnoj DTK konfiguraciji (sa FX pločom), primećujemo napredak od oko 2.5% u poslovnim i 4.5% u high-end aplikacijama.

Tu je i Plextor-ov 12-brzinski SCSI CD-ROM, koji performansama gotovo da dostiže IDE 24-brzince (zaostatak od tek 15%). Kada je digitalna ekstrakcija zvuka u pitanju, SCSI podsistem je idealno rešenje: u kombinaciji sa "monolitnim" SCSI sistemom neobično je bilo videti u konfiguraciji CD pisač kao jedini IDE uređaj, pošto se doskora uglavnom mogao sresti suprotan primer (CD pisač kao jedini SCSI uređaj).

Nikakvih problema ta kombinacija nije stvorila, softver za snimanje diskova je automatski detektovao i uspešno testirao sve komponente. HP Surestore 7100 je inače, model koji, kada ne snima diskove, funkcioniše kao standardni šestobrzinski CD-ROM, koji se čak i iz DOS-a može "poterati" bilo kojim CD-ROM drajverom. Pri snimanju radi dvostrukom brzinom (300 kb/s), a ima i sposobnost rada sa specijalnim rewritable diskovima (mogućnost presnimavanja do 1000 puta). Ovakva sprava zaista nudi brojne mogućnosti, a sa padom cena, kako pisača, tako i praznih medija, više nije nelogično posedovati takav uređaj i za lične potrebe.

Slika delo krasi

Prošli put smo konstatovali da uz DTK konfiguraciju sastavljenu od ovako savršenih komponenti fali Matrox Millennium II da bi slika bila potpuna. Ovoga puta, ne samo da nismo dobili Millennium, nego nismo dobili ni Matrox, ali je zato stigao AGP, pa priča o LX-u nije uskraćena za bitan "začin". Trident je prva firma koja pravi jeftine 3D kartice prilagođene AGP tehnologiji. Posle par meseci druženja sa AGP-om i detaljnog sagledavanja prednosti koje donosi, čini nam se besmislenim da, ako već imate ploču sa AGP slotom, ne iskoristite priliku da u njega ubodete odgovarajuću karticu.

Detaljniji uvid u rezultate testova i ponašanje 3D Image-a u poslovnim aplikacijama i 3D igrama ukazuje da se dotični može meriti sa višom klasom Virge kartica (Virge VX/DX). 2D GDI Bussiness Winmark testovi pokazali su identične rezultate kao ASUS Virge DX, ali je zato High End Winmark (CAD, Photoshop) pokazao zaostatak od čitavih 30$ procenata u odnosu na Virge DX. Nasuprot tome, u 3D Winbench testu 3D Image pokazuje prednost od oko 20% nad Virge DX-om, kako u realnim emulacijama 3D scena, tako i u sintetičkim testovima brzine generisanja trouglova.

Ako se setimo prvog susreta sa ovom karticom, primetićemo da su drajveri, a posebno njeno ponašanje pod Direct 3D-om, bili vrlo problematični. Sa novim drajverima situacija se značajno popravila - "brljotina" na desktop-u i u poslovnim aplikacijama, koje smo ranije uočavali, više nema, ali sitniji problemi u 3D igrama (što je značajan faktor za jeftinu karticu ovog profila) još uvek postoje. Konkretno, nismo nikako uspeli da nateramo hardversku 3D akceleraciju u trenutnom hitu Tomb Raider II da iscrtava teksture - morali smo da se zadovoljimo softverskom 3D emulacijom tj. onim što pruža svaka 2D kartica. U drugim programima, kao što je Flight Simulator 98, kvalitet prikaza je bio vrlo solidan, uz sva poboljšanja koja 3D mod ovoj simulaciji donosi, a frame rate diskretno bolji od onoga koji se može dobiti na najboljim Virge karticama: na Pentium-u II na 266 MHz u inicijalnoj situaciji Čikaškog aerodroma Meighs oko 15 fps.

Treba imati u vidu činjenicu da Trident 3D Image nema biblioteku 3D igara baziranih na alternativnim 3D API-ima (RRedline, Glide i sl) kao što je to slučaj sa karticama zasnovanim na Rendition i 3Dfx čipovima, tako da je limitiran striktno na igre čiji 3D interfejs počiva na Microsoft-ovom Direct 3D-u. Pošto je teško pretpostaviti da bi se Trident ubuduće prihvatio tako nezahvalnog posla kao što je implementacija OpenGL podrške za prilično skromnu 3D tehnologiju, sa priličnom izvesnošću možemo da pretpostavimo da je ono što ovaj čip danas postiže - ujedno i njegov krajnji domet.

Ako vam vrhunska grafika nije toliko bitna, ali ipak želite dobro izbalansiranu brzinu 2D operacija, prisustvo 3D funkcija i solidnu reprodukciju multimedijalnih sadržaja za malo novca, Trident 3D Image 975 AGP (sa 4 MB SGRAM memorije) je veoma dobar način da to ostvarite. U izboru između nekog Virge-a i 3D Image-a, svakako bismo dali prednost Trident-ovoj kartici, ali nemojte očekivati da će snaga procesora (266 ili 300 MHz) omogućiti besprekornu, glatku 3D animaciju - za to je ipak potrebno više od Trident 3D Image 975. Ovakva "aždaja" od kompjutera ipak i sama zaslužuje više, a verujemo da će pomenuta kartica uspešno ukrasiti mnoge nadolazeće Socket 7 AGP ploče.

Video, CAD i igre

Na Creative Sound Blaster AWE 64 Value ne treba trošiti puno reči, jer se o njemu sve zna - neka bolja zvučna kartica nema šta da ponudi ljudima koji nisu profesionalni muzičari, a svaka slabija nije u stanju da pruži vrhunski zvučni ugođaj u oblasti multimedije i igara (Wave Table sinteza, 3D Surround itd). Najkvalitetnija zvučna karta opšte namene, što i dolikuje LX nasledniku konfiguracije DTK Pentium II APRI.

U nedostatku pravih zamerki, uglavnom smo se bavili brigom za dug život budućeg diska svakog kupca ovakve konfiguracije. Kad malo bolje razmislimo, od probranih komponenti, kakve su se ovde našle, teško da smo i mogli da očekujemo bilo kakav podbačaj. Ovakva mašina sigurno će prvenstveno zanimati profesionalce, kojima nikad nije dovoljno memorije ili brzine rada diska, dakle ljude koji se bave grafikom, video produkcijom, CAD/CAM-om i 3D vizuelizacijom, pa im je svaki sekund bitan. Možemo je toplo preporučiti i igračima koji mogu sebi da priušte takav luksuz. Zadovoljstvo je zagarantovano.

Korisna adresa

PC Centar, Durmitorska 16/I, Beograd, tel. 011/646-414, 644-350

SLEDEĆI TEKST U PC #31
nopreview
Preko A0 formata
Branko Nikitović



DIDS 2021

Telekom Srbija

ASEE - KURS ZA MLADE NASLEDNIKE

YuNet

Čitaj PC Press

Excel kuhinjica


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter