Kako ćemo za godinu-dve pristupati Internetu i telefonskoj mreži? Ugovor o All-IP transformaciji vredan 150 miliona dolara koji su potpisali Telekom Srbija i Huawei, značajne investicije koje planira SBB, kao i stalna unapređenja mobilnih mreža govore da prelazimo u novo doba, kada će bakar konačno biti zamenjen optikom... ili možda etrom. Treba samo da pripazimo na loše navike koje ne bi valjalo prenositi u novo okruženje
Kada smo davne 1997. godine pripremali prvu listu TOP50 domaćih Web strana, Internetu se pristupalo pomoću 33600 bps modema, malobrojni srećnici su koristili tonsko biranje, a po kuloarima se pričalo da nas uskoro čekaju "fantastične" brzine od 128 kbps korišćenjem ISDN-a. Veliki korak napred došao je početkom 2005, kada su instalirani prvi ADSL priključci (brzina do 768 kbps), a ubrzo je počeo da se širi i kablovski Internet. Brzine su posle toga postepeno rasle, a Internet je postajao mobilan zahvaljujući 3G mreži (2007. godine) i kasnijem prelasku na LTE (2015). Sada Mrežu uzimamo zdravo za gotovo i očekujemo vrhunske performanse, ali to ne znači da je sve baš savršeno.
Zamena bakarnih kablova optičkim vlaknima, koja je planirana u okviru osavremenjavanja Telekomove mreže, ima smisla tek ako će brzina pristupa Internetu koja se nude krajnjim korisnicima značajno porasti. U mnogim krajevima Beograda već možete obezbediti da do zgrade stigne Telekomova optika - na taj način je, primera radi, umreženo čitavo Naselje Stepa Stepanović - ali će stanovi i dalje moći da dobiju samo upload brzine 2 Mbps. Ako su asimetrični paketi imali smisla u doba tehničkih ograničenja ADSL-a, danas su oni potpuno deplasirani. A opet, svi naši operatori imaju neki nesrećni osećaj da će, ako dopuste brži upload, svi hostovati sajtove po kućama i tako umanjiti prihode provajdera. Nakon uvođenja VDSL-a Telekom je uveo u ponudu upload boost na 10 Mbps; stavka je neko vreme stajala na zvaničnom sajtu a onda je tiho nestala, da se više nikad ne pojavi. U doba cloud tehnologija, rada od kuće i kolaboracije u oblaku, korisnici traže brzinu od barem 100/100 Mbps; ako takva brzina nije u ponudi, uvođenje optike gubi smisao.
Druga zanimljiva tema je modernizacija fiksne mreže, koja je u sadašnjem stanju sve manje interesantna korisnicima mobilnih uređaja. Saradnja Telekom-Huawei će učiniti fiksnu telefoniju efikasnijom i profitabilnijom, ali treba znati da će nakon potpune implementacije nove tehnologije za čitavu Srbiju biti potrebne svega dve telefonske centrale (dovoljna bi zapravo bila i jedna, ali treba obezbediti redundansu). To će otvoriti pitanje radnih mesta svih onih ljudi angažovanih na održavanju stotina centrala koje će otići u staro gvožđe, što nije baš popularna tema, ali i novih servisa koji treba da daju smisao budućoj mreži. Telekom je tu u zgodnoj poziciji jer je dominantan i u oblasti mobilne i u oblasti fiksne telefonije; treba naći način da ta dva sveta konvergiraju.
Servisi su veliki prostor u kome bi naša Internet ekonomija mogla da poraste, kada bi se otklonile razne barijere vezane za mobilno plaćanje. Problemi s PayPal transakcijama između domaćih korisnika, velike provizije pri plaćanju SMS-ovima i komplikovano (pa i skupo) primanje uplata karticama koče razvoj e-commerce-a. Kada bi novac putovao jednako lako kao e-mail ili SMS poruke, i naša privreda bi bila mnogo konkurentnija. Nadam se da nećemo morati da čekamo još 20 godina da bi se takve promene odrazile na najboljih 50 domaćih on-line lokacija...
