|
Ako je verovati PC Magazine-u i njegovoj listi 100 najuticajnijih računarskih firmi u SAD, Adobe Systems je najznačajniji faktor na DTP tržištu: na listi je zauzeo zgodno trinaesto mesto. Adobe određuje šta će i kako biti, a od prošle godine to su PostScript Level 3, Supra i odmah za njima PDF. Ostalo (bar na prvi pogled) nije u njihovoj nadležnosti, ali je u prethodne dve godine Adobe strpljivo gradio svoje carstvo i izbacivao jedan za drugim nove verzije programa, od Type Manager-a do Illustrator-a, i tako učvrstio svoje pozicije.
Ni ostali nisu čekali da im slava padne sa neba: predugo odlagani QuarkXPress 4 jedva smo dočekali krajem novembra, ali od njega, čini se, nismo dobili očekivano. Neka značajna poboljšanja mnogima će se činiti dovoljno dobrim razlogom za upgrade, a neispunjene želje (i pokoje sitno razočaranje) i dalje ćemo "krpiti" ekstenzijama nezavisnih proizvođača... ako se budu smilovali da ih kompajliraju za Quark-ovu novu, 32-bitnu prirodu. Biće, ipak, nešto od Quark-a...
Mesec dana kasnije predstavljen je i novi (za mnoge potpuno neočekivan) CorelDraw! 8. Kao i uvek, dočekaće nas nekoliko novih alatki za manipulaciju objektima, tri-četiri nova programa uključena u paket i poznata, user-friendly radna okolina. Rat između neprikosnovenog Corel-a (do skora više od 75% tržišta) i Adobe-ove super-bebe u obliku Illustratora 7 tek predstoji: dok su EPS/AI standard i pouzdanost (i svojevrstan DTP WYSIWYG) na strani Illustrator-a, Corel je razumljiviji i lakši za korišćenje. Illustrator je iz potpune PC anonimnosti iskočio u punom sjaju, ali mu to nije bilo dovoljno da ozbiljnije uzdrma Corel. U ovoj pomalo dezorijentisanoj trci takmac koji bude postavio kompletne, a ne nove standarde, biće apsolutni pobednik.
Uz malo hardvera
Prvi PostScript Level 3 uređaji predstavljeni su početkom jeseni, a njihovu ekskluzivnost imaćemo prilike da probamo najverovatnije tokom godine koja je pred nama. PS Level 3 će na afirmaciju i u Americi morati da sačeka neko vreme, pa za uređajima koji ga podržavaju ne vredi žaliti. Da nismo u prilici da štampamo na Xeikon DC30 digitalnoj štampariji, razloga za žaljenje bilo bi mnogo. Ovako, na raspolaganju nam je verovatno najkvalitetniji digitalni print na svetu, po cenama koje se mnogo ne razlikuju od svetskih.
Kada smo već kod cena: osvetljavanje filmova drastično je pojeftinilo. Monopol više ne može da drži nijedna firma, a ogromna konkurencija i veliki broj kvalitetnih uređaja oborile su cene do krajnjih granica. Sve važnije postaje i pitanje gde filmovati (čak je i RIP faktor odluke), a širina rolne od od 355 mm više nije nikakva ekskluzivnost. Nećemo još dugo čekati ni na stohastički raster, jedino je pitanje koliko će biti primenljiv u našim uslovima i ko će umeti da ga odštampa. Istine radi, štamparija Stojkov poseduje stohastički RIP, ali nažalost nisam imao to zadovoljstvo da ga probam.
Od "sitnog" hardvera, koji svakodnevno koristimo, najzadovoljniji smo osveženom ponudom monitora. Osim već dokazanih Samsung-ovih modela i Sony-jevih bisera koji se već duže vreme odlično kotiraju na domaćem tržištu, od nedavno imamo priliku da probamo i odlične ViewSonic modele (sve sa ptičicama) za kojima smo redovno patili dok su odnosili nekakve Editor`s Choice nagrade po Americi.
Globalne stvari
Jedan od najvećih prevrata se dogodio na drugoj strani, nama prilično dalekoj, ali će ti događaji uticati na budući odnos snaga na DTP sceni. Još krajem 1996. izneta su predviđanja da će tokom 1997. najveći broj prodatih DTP sistema raditi pod Windows-om NT, dok će Apple sistemi (PowerPC i PowerMac) pasti na drugo mesto, kao i da će taj trend biti nastavljen, na štetu Meka, Unix-a i ostalih operativnih sistema. Rezultati bi išli još više u korist PC platforme da se nije pojavio System 8 (krajem godine najprodavaniji softverski paket u SAD), koji je Apple-u, zajedno sa injekcijom Bila Gejtsa, silno podigao rejting.
Zbog izolacije u kojoj smo se našli, tj. ničim izazvanim favorizovanjem PC platoforme, mi već živimo u DTP budućnosti. Od svih studija za osvetljavanje u Beogradu verni Mekintošu ostali su samo oni koji su od samih početaka u tom poslu. Nove, male firme, upravo one koje su oborile cene filmovanja, mogle su brzo i razborito (razborito pre svega sa stanovišta sopstvenog profita) da reaguju na ponude Linotronika sa jedne i zahteva tržišta sa druge strane, te da zasnuju svoje linije na Windows NT operativnom sistemu. Sorry Mek, nemam ništa protiv njega, ali budućnost leži u Intel, pardon, Windows arhitekturi. Ekskluzivnost DTP opreme, zahvaljujući padu cena hardvera, više ne postoji: Mekintoš religija je doživela svoj vrhunac (sasvim zasluženo!), a da li u ovom padu vidimo njen daleki kraj ili tek prolazno posrnuće, ostaje da se vidi.
Na Sajmu grafike pojavilo se nekoliko svetskih imena, što direktno, što preko svojih zastupnika. Pokazuje se da više nije čarolija kupiti dobar DTP uređaj i preneti ga preko granice. Ponuda, koja uključuje hardver raznovrsnih performansi i cena, sasvim je pristojna s obzirom na vreme za nama. Dobar skener, osvetljivač, ili ekskluzivna konfiguracija kupuju se, konačno, u centru Beograda.
Da domaći DTP softver nije sasvim umrtvljen pokazuju i nastojanja Instituta za srpski jezik SANU, pri kojem se paraleno razvijaju dva jezička paketa: hifenizator i korektor za srpski jezik (RAS II, odnosno Srpko). RAS je, sasvim zasluženo, na DTP sceni pokupio sjajne kritike, a kako će se SrpKo uhvatiti u koštac sa konkurencijom iz upravo publikovane srpske verzije Microsoft Office-a 97, imaćemo prilike da vidimo u godini koja predstoji.
Želim, želim...
Ratovi DTP softvera polako ulaze u svoju zrelu fazu; svi takmičari su ispucali svoje glavne favorite, pa je na korisnicima da donesu odluku šta će biti dalje. Quark će, u to sam savim ubeđen, nastaviti sa proverenom praksom redovnih, manjih upgrade-a paketa XPress. Corel će nas "iznenaditi" novom verzijom svog sve glomaznijeg paketa, a Adobe će mirno otimati parče po parče tržišta za Illustrator.
Ostaje, nažalost, problem fontova: ne verujem da bi iko imao nešto protiv da dobijemo malo glasnijeg zastupnika ili dilera neke digitalne slovolivnice, gde bi svako mogao da kupi font koji mu odgovara... ili da nabavljamo VISA kartice i troškarimo po Internetu.
Naručioci poslova sve češće zahtevaju kvalitet, bez obzira na cenu. Pošto digitalnu štampariju već imamo, preostaje nam da sačekamo pojavu dobre rotacije, mada mi nije van pameti situacija u kojoj doveka filmove nosimo do Italije i Bugarske, da bismo dobili kvalitetno odštampane domaće magazine za male pare. Pretpostavljam da bi bilo zainteresovanih i za Hexachrome, Pantone-ovu šestobojnu super-štampu, ali to su već želje za Deda Mraza... ili nisu?
|
