|
Sukob Microsoft-a i američke administracije nije nastao ni juče, niti je bez povoda. Gospoda iz Ministarstva za pravosuđe već niz godina "osmatraju" kompaniju iz Redmonda, ali američki zakoni, ma koliko da su dobri, nisu im davali za pravo da podignu bilo kakvu tužbu protiv Microsoft-a. Sa druge strane, rast ove softverske kuće bio je toliko silovit da je počeo da ugrožava celu industrijsku granu kojoj pripada jer, pitamo se, ko će za koji mesec ili godinu uopšte imati interesa da razvija programe, ako sve pod kapom nebeskom bude kontrolisao Bil Gejts?
Na udaru birokratije
Krajem prošle godine, zaklonjene plaštom antitrust zakona, birokrate iz Vašingtona su našle način da Microsoft izvedu na optuženičku klupu. Posle prve runde, okružni sud države Vašington doneo je privremenu presudu po kojoj se nalaže Microsoft-u da (sadašnje i buduće) operativne sisteme isporučuje proizvođačima računara radi instalacije na nove konfiguracije (OEM) bez obaveznog Internet browser-a.
Kao svako pravničko objašnjenje, i ovo je zamršeno, ali u suštini znači da Internet Explorer ne može da bude sastavni deo operativnog sistema, odnosno da Windows mora da bude funkcionalan i bez njega. Tako se proizvođačima računara ostavlja mogućnost da u preinstalaciji postave neki od konkurentskih proizvoda, uglavnom Netscape Navigator. Naravno, ako se na ponuđeno pitanje tokom instalacije odgovori pozitivno, Explorer će se naseliti na hard disku.
Sve to možda ne bi bilo toliko važno, da se iza paravana ne kriju dve stvari: jedna od njih su relacije Microsoft-a i američke administracije, jer Bil Gejts posle izgubljenog spora neće moći da se sa arogancijom odnosi prema Kapitol Hilu, a jedino pitanje koje se iz toga nameće je koliko će novi odnosi (čitaj: troškovi lobiranja) da koštaju. Druga, mnogo važnija stvar je ideja Microsoft-a da izjednači prostor koji korisnik vidi - irelevantno je da li su podaci na hard disku, u lokalnoj mreži ili ko zna gde u svetu; uvek ih gledate kroz Internet Explorer. Ako taj koncept padne u vodu, kašnjenje Windows-a 98 i NT 5.0 bilo bi neumitno.
Tri krila odbrane
Gejts je upravo zbog ovakvog toka događaja pokrenuo silovitu mašineriju koja melje sve pred sobom. Na jednoj strani armija najskupljih advokata krenula je u poteru za rupama u zakonu. Angažovani su lobisti u Predstavničkom domu i Senatu sa jasnim zadatkom da za samo nekoliko nedelja naprave organizaciju na Kapitol Hilu, koja je spremna da se suprotstavi svim ostalim lobijima zajedno. Ni programeri se nisu "izvukli" - na njima je da naprave promene u operativnom sistemu čiji je cilj da se javnosti i sudu pokaže kako je Internet Explorer, ili bilo koji njegov deo, sastavni deo Windows-a i da on, u stvari, i nije Internet browser, već je mogućnost "šetnje Internetom" tek uzgredna manifestacija.
Advokati su brzo našli način da diskredituju harvardskog profesora Lessig-a, veštaka čije bi istraživanje bilo presudno za donošenje konačne odluke. Microsoft tvrdi da je Lessig, od naimenovanja na ovu dužnost do podnošenja prijave sudu, barem tri puta kontaktirao sa ljudima iz Netscape-a, a ta kompanija ima direktnog interesa u sporu, pa se po američkim zakonima može smatrati da je izvršila bitan uticaj na arbitra, što je nedozvoljeno. Takođe, ceo slučaj je premešten sa okružnog nivoa do Vrhovnog suda SAD; smatra se da su tako, uz sinhronizovano lobiranje, pozicije Microsoft-a značajno popravljene.
Treća, krucijalna stvar za događaje koji su sledili je izbacivanje "novih" verzija Windows-a 95, "usklađenih" sa sudskom odlukom. Jedna nije imala Internet Explorer i bila je potpuno nefunkcionalna, a druga je radila, ali "greškom" nije bila kompatibilna sa nekim važnim aplikacijama kao što je Lotus Notes ili Quicken 98. Na ovaj potez se "zakačilo" Ministarstvo za pravosuđe i pokrenulo novi spor, optužujući Microsoft da je prekršio odredbe privremene presude i tražeći kaznu od milion dolara dnevno.
Spor je trajao do 22. januara, kada su Microsoft i Ministarstvo za pravosuđe postigli nagodbu. Ministarstvo je povuklo tužbu, a Microsoft se obavezao da će proizvođačima računara isporučivati funkcionalnu verziju Windows-a koja neće forsirati instalaciju browser-a. Stvar je naizgled vraćena na početak, ali je Bil Gejts veštim manevrom ostvario glavni cilj, tj. obezbedio nesmetanu promociju sledeće verzije Windows-a, čiji je razvoj toliko odmakao da vraćanje nazad ne dolazi u obzir. Microsoft-ove pozicije su tokom spora bile uzdrmane, jer su njegovi advokati arogantnom odbranom iznervirali sudiju (koji u ovakvim sporovima jedini donosi presudu, dakle porota nije uključena), ali je postignuta nagodba, zajedno sa objavljivanjem izuzetno povoljnog izveštaja o poslovanju u prethodnom kvartalu, zaokružila veliki psihološki uspeh koji donosi značajan rast vrednosti akcija. Zašto je onda Ministarstvo pravosuđa prihvatilo nagodbu? Možda je razlog u pomenutom lobiranju, a možda pozicija Microsoft-a u sporu nije bila toliko beznadežna koliko su neki mediji javili.
Netscape je slučaj posmatrao iz prikrajka, jer od ishoda zavisi sam opstanak firme. Ako Microsoft pobedi, njihove pozicije na tržištu Internet browser-a bile bi potpuno obezvređene. Na njihovu žalost, Ministarstvo za pravosuđe nije dobilo prvu rundu, pa je Netscape 23. januara bio prinuđen da prestane sa prodajom Netscape Navigator-a i da ga ubuduće besplatno deli korisnicima. Štaviše, svi proizvođači softvera koji imaju interesa mogu, bez naknade, da dobiju izvorni kod sledeće verzije Communicator-a.
Prema prvim procenama, ovim potezom stvari su dalje zakomplikovane. Sa jedne strane, postaje prilično izvesno da će naredne verzije Windows-a imati u sebi Explorer kao univerzalni browser. Sa druge strane, besplatnim deljenjem svog programa Netscape će pokušati da zadrži primat na polju browser-a (trenutno u Americi na četiri korisnika Navigator-a dođe tek jedan korisnik Internet Explorer-a), a davanjem izvornog koda će olakšati ugradnju novih Netscape-ovih tehnologija u razne programske pakete, potiskujući time Explorer u drugi plan.
Izvesno je samo - da ništa nije izvesno. Američka država, Microsoft i Netscape su povukli poteze koji bi pre mesec ili dva bili potpuno nemogući. Svako sada očekuje reakciju druge strane, ali u javnosti lebdi osećaj da će Bil Gejts i društvo još jednom, veštim manevrima, usmeriti ceo tok stvari u pravcu koji im odgovara.
|
