GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #33 > Komentari
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
nopreview
Dve godine Interneta
Berislav Todorović
Prošle su pune dve godine od dana kada smo iz Srbije ugledali cyber svet. Šta se dešavalo i šta nas očekuje?
- PC #33 (Mart 1998)
- U prodaji po ceni od 200 din

broj

Dve godine Interneta

Sam dolazak Interneta u naše krajeve nismo ni osetili: montaža satelitske antene u „Telefoniji“, instalacija VSAT indoor jedinice, konfigurisanje rutera i povezivanje mreže Univerziteta u Beogradu na Internet... sve je obavljeno u jednoj noći, između 26. i 27. februara 1996. Hvala svima koji su učestvovali u ovom veličanstvenom poduhvatu, koji nam je otvorio prozor u novi, drugačiji svet. Prozor od 64 kbit/s začas je postao tesan za sve koji su bili željni da upoznaju čari globalne mreže. Čak i bez medijske kampanje, korisnici su preplavili do tada prilično prazan server Afrodita u RCUB-u, odakle su činili svoje prve korake ka Mreži svih mreža. Dešavalo se da, zbog prevelikog Web saobraćaja, ostali servisi (npr. elektronska pošta ili čak DNS) uopšte ne mogu da rade.

Kvantni skok

U maju 1996. „Telefonija“ je načinila još jedan kvantni skok: VSAT stanica (TDMA/64 kbit/s) zamenjena je novom, a brzina je porasla na 256 kbit/s. Stara, demontirana VSAT stanica danas povezuje vikendicu jednog Norvežanina sa svetskom mrežom.

Od sudbonosne februarske noći 1996. godine prošle su pune dve godine. Za to vreme, slika našeg cyber prostora je izmenjena: na scenu je stupilo još nekoliko Internet provajdera, kako onih sa priključnom tačkom u inostranstvu, tako i onih koji koriste usluge drugih domaćih provajdera. Broj korisnika se stalno povećavao, a samim tim i ukupni kapaciteti koje su provajderi stavljali na raspolaganje korisnicima. Od početnih 64 kbit/s, kada je YU mreža brojala oko 2000 računara, do trenutnih ukupnih 6 Mbit/s (zbir protoka na linkovima domaćih provajdera) i 4500 računara unutar yu domena.

Od tridesetak firmi, koliko ih je u prvih mesec dana izašlo na Internet, stiglo se do današnjih 1000, koliko iznosi ukupan broj registrovanih domena, koji se završavaju sufiksom .yu! U kvalitativnom smislu, dve godine su bile dovoljne da se i nivo obaveštenosti ljudi o globalnoj mreži znatno poboljša. Internet se preselio iz privatnih e-mail konferencija i sa BBS-ova u računarske časopise, a ubrzo i u dnevnu štampu - nijedan dan u dnevnim novinama nije mogao da protekne bez vesti sa cyber scene. Slovoslagači su jedva naučili kako pisati URL-ove, plavuše su shvatile razliku između Web-a i paučine, odnosno pajalice i Web browser-a, a „klinci“ dobili novu igračku za koju treba izvlačiti pare „Tata, ‘oću na Internet... Sine, to je daleko, mi nemamo para ni do Pinosave da odemo“.

Uprkos glupostima kojima su nas svakodnevno obasipali iz dnevne štampe („Ako odaberete adresu u Americi, plaćate cenu razgovora sa Amerikom“), savetima (nadri)lekara („Internet je štetan za decu i porodilje“) i govorima političara („Internet je naše strateško opredeljenje za uspešan oporavak privrede do 2010“), Internet je prodirao u naše živote i učinio ih boljim i lepšim. Mnoga preduzeća napravila su odlučan korak i, uprkos izjavama da „privreda nema para za povezivanje na Internet“ (izjava koju sam imao prilike lično da čujem na jednom cenjenom skupu), našle se na Mreži. To dokazuje preko 500 domena koji se završavaju sa .co.yu.

Internet je sačekala katastrofalna telekomunikaciona infrastruktura – dotrajale centrale, zastareli sistemi prenosa, uglavnom analogni, a samo na magistralnim pravcima PDH, nedostatak multipleksera za izdvajanje i grupisanje digitalnih kanala... A onda je PTT krenuo u modernizaciju – svakodnevno su po 2-3 transportna aviona sletala na Surčin, donoseći opremu. Na sanducima su opet mogle da se vide različite firme (Alcatel, Siemens, Ericsson), što je prouzrokovalo probleme od kojih mnogi još nisu prevaziđeni. Ipak, nacionalna digitalna mreža zasnovana na SDH (STM-4), uspešno je proradila, što je otvorilo nove perspektive.

Digitalna budućnost

Stigao je i ISDN (bazni i primarni), ali se on za sada tretira kao usluga predviđena za poslovne korisnike. U planu je i JUPAK2 mreža, zasnovana na FrameRelay tehnologiji, koja će predstavljati osnovu za povezivanje manje zahtevnih poslovnih korisnika na Mrežu. Ni rezidencijalni korisnici nisu ostali kratkih rukava: „Telefonija“ je prva ponudila pristup 56K flex modemima, kakvi se i dalje retko nalaze u „rafovima“ domaćih trgovaca. Gotovo svi domaći provajderi zakupili su primarne ISDN pristupe, koji se za sada upotrebljavaju kao obične telefonske linije. Nadajmo se da će ISDN postati dostupniji, kako bi i pojedinačni korisnici iskoristili potencijale koje im provajderi pružaju.

Telekom Srbije je zakupio digitalni kanal Beograd – Boston, protoka 2 Mbit/s, ka američkom backbone Internet provajderu MCI Internet. U zemlji je realizovana okosnica Beograd – Novi Sad – Niš, mreža pružanja Internet usluga velikim poslovnim korisnicima i provajderima u zemlji. Ova okosnica predstavlja temelj nacionalnog čvorišta za razmenu Internet saobraćaja (national NAP), a u kasnijoj fazi, možda i više od toga. Nažalost, spor tempo konsolidacije „Telekoma“ nakon privatizacije, kao i iznenađujući poslovni potezi inostranih partnera, odložili su puštanje u rad mnogih zanimljivih telekomunikacionih servisa. Internet okosnica je tek sada puštena u probni rad, iako je bila operativna još u septembru 1997. Nadajmo se da će domaći provajderi osetiti neophodnost postojanja moćne tačke koncentracije saobraćaja – dosta je bilo razmene domaćeg saobraćaja preko nekoliko satelita i više zemalja i korišćenja inferiornijih rešenja za pristup Internetu poput VSAT stanica malih protoka.

Neki korisnici još uvek ne shvataju (a možda neće ni shvatiti) prednosti Internet okosnice i upuštaju se čist amaterizam, podizanje džinovskih satelitskih antena ili pokušaje „švercovanja“ podataka kroz satelitske TV kanale sa protocima iznad 3 Mbit/s, iako je poznato da propagacijsko kašnjenje od 0.5 s predstavlja značajnu inferiornost u odnosu na zemaljske linkove. Bitno je da je sve jeftinije, mada možda i nije, kada se svi troškovi saberu.

Što ne platimo na mostu, platićemo na ćupriji: nećemo postati deo panevropske TEN-34 Internet okosnice, niti deo JAMES-a, ko zna da li ćemo ATM dočekati mi ili naši unuci... Ali, najvažnije je da smo povezani, da se računari i mreže množe i da nam je zbog toga život u ovim gorkim vremenima malo lepši i potpuniji.

Berislav Todorović je administrator YU domena.

SLEDEĆI TEKST U PC #33
nopreview
Na ravnom ekranu
Aleksandar Veljković




BIZIT plus

Računari i Galaksija


YuNet

PC Press Studio

Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter