GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #35 > Hardver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
nopreview
Internet na 56 kbps
Dragan Sretenović
Isprobali smo prve K56flex modeme - ako imate uslova, osetite Brzinu...
- PC #35 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Internet na 56 kbps

Internet direktno u venu, bile su reči našeg glavnog urednika kada smo prvi put probali EUNet-ov link, u vreme pisanja knjige „Internet“. Prenos podataka iz sveta brzinom 28800 ili 33600 bps, odnosno 3-3.5 kilobajta u sekundu, tada su predstavljali brzinu iz snova. Prošle su dve godine, a i dalje uglavnom koristimo slične modeme - promocija ISDN PRI ulaza kod većine domaćih provajdera nagoveštava 56 kbps vezu, dakle gotovo duplo brži prenos.

Standardi

Već duže vreme čitamo o brzim modemima: najpre je US Robotics predstavio tehnologiju x2, koja je radila sa modelima Sportser i Courier. To su dobri uređaji, dominiraju kod Internet provajdera, a omiljeni su i kod naših korisnika. Nažalost, kod nas ovaj standard nije zaživeo, iz raznih, pre svega tehničkih razloga i zbog potrebe za dodatnim ulaganjima kod provajdera. Onda se pojavila tehnologija, koju „gura“ Rockwell, pod nazivom K56flex.

Proizvođači dugo nisu mogli da se dogovore, onda su se dugo dogovarali i najzad je u februaru ove godine usvojen kompromisni standard, pod nazivom V.90. Srećom, savremeni modemi omogućavaju promenu sistemskog softvera pokretanjem novih setup programa, što znači da će moći da se prilagode novoj ponudi provajdera. Ako kupujete novi brzi modem, obavezno tražite onaj koji podržava standard, V.90, ili ima mogućnost da mu se prilagodi, upisom nove verzije softvera u flash memoriju.

Nijedan od ovih standarda ne omogućava brzinu od 56 kbps u oba smera: za download je na raspolaganju 56 K, dok je za upload maksimum i dalje 33600 bps. Drugo ozbiljno ograničenje je neophodnost postojanja digitalne veze celom putanjom od nas do provajdera, osim linije koja vodi do prve centrale. Veze među centralama, kao i veza vaše centrale i provajdera, moraju biti digitalne; suština je u tome da se izbegne gomilanje šumova i gubitaka na svakoj spojnoj tački. A kada je veza već digitalna, onda možemo da izbegnemo i tu prvu konverziju i nabavimo (skuplju i bolju) ISDN liniju. Pardon, moći ćemo, kada se ta usluga u Telekomu uhoda i kada budemo toliko bogati da platimo duplo skuplju liniju. U međuvremenu je 56K tehnologija realnost, čak i kod nas... i to zahvaljujući upravo ISDN-u.

Šta je doneo ISDN

ISDN je digitalna komunikacija preko telefonskih žica. Računari rade diginalno, a modemi nizove jedinica i nula pretvaraju u zvuk koji se prenosi telefonskom paricom, da bi se tek na odredištu vratili u izvorni, digitalni oblik. Sva slabljenja i šumovi bitno oštećuju signal. Kada se prenosi zvuk, jedino što može da se radi je pojačavanje signala i šuma. Kod digitalnog signala je, naprotiv, moguć prenos bez oštećenja, jer se pri svakom pojačanju obnavlja signal identičan polaznom. Uostalom, i zvuk prenesen ovakvim linijama savršeno zvuči - jeste li nekad pokušali da razgovarate najpre sa Amerikom, a onda sa prvim komšijom? Često se sagovornik iz Amerike bolje čuje.

Veliki napori i sredstva uložena u osavremenjavanje naših telefonskih centrala u protekloj godini, prošli bi gotovo nezapaženo što se tiče korisnika Interneta, da se nisu pojavili i digitalni ulazi veće brzine. U klasičnoj varijanti, na svakoj ulaznoj telefonskoj liniji kod provajdera stoji poseban modem, priključen preko rutera na Internet. Mnogo žica. Skupo. Neminovno... donedavno.

Sada su se pojavili ruteri koji direktno prihvataju 30 digitalnih ulaza preko jedne veze do pošte - kompletno digitalna veza. Ako ste na novoj centrali (u Beogradu su to sedmocifreni brojevi koji počinju trojkom), velika je šansa da ćete moći da uspostavite vezu sa provajderom tako da je jedini analogni segment od vas do centrale. Do sledeće centrale i provajdera veza je digitalna, a to znači da je moguća brzina 56 Kbps, tj oko 7 KB/s.

Modemi na testu

U našu Redakciju stigao je modem Diamond SupraExpress 56000, zasnovan na K56flex tehnologiji, i to u eksternoj i internoj varijanti. U poveću kutiju spakovan je mali, plastični modem, koji smo probali iz Računskog centra Elektrotehničkog fakulteta, preko izdvojenog stepena digitalne centrale (3370xxx), u večernje i jutarnje sate. Od kuće nije vredelo ni probati, jer je linija i centrala (43....) jedva upotrebljiva i za govornu komunikaciju. Modem na sebi nema prekidač, niti izlaz za telefon.

Priključujemo modem, drajveri su na CD-u i na Internetu i sve radi. Za prvu probu izabrali smo SezamPro - veza se uspostavlja, čuje se neko neobično dogovaranje. Probamo http://www.ibm.com, kažu da je to najveći provajder na svetu. Puno slika i Jave neočekivano brzo se smestilo na ekran! Hej, tu nešto nije isto - sve radi, i to dobro! Narednih pola sata su bili radosni...

Pokrećemo ftp sa Sunsite arhiva Linux-a, tri sesije, 3.5+2.5+2 KB/s. Fenomenalno. SezamPro sada ima i izlaz na Telekom, dakle optika do Amerike - lokalni ftp sa Sezama daje oko 6.5 KB/s, a DialUp status u Windows-u je svaki put pokazivao brzinu 52 K.

Odmah smo probali i veze ka ostalim provajderima. Eunet već neko vreme intenzivno reklamira ISDN, ali nam se nije posrećilo: u dve višesatne sesije pokušaja, nismo nijednom uspeli da ostvarimo vezu bržu od 33600. Pokušali smo i sa BeoTel-om - u jednom trenutku smo dobili brzu vezu, koja je na žalost trajala svega nekoliko minuta. Posle toga smo i ovde redovno dobijali 33.6. Najlogičnije objašnjenje je da su fakultet i SezamPro na istoj centrali, u kom slučaju sve odlično radi.

Na kraju ostaje da ponovimo ono što verovatno dobro znate: mnogi problemi domaćih korisnika Interneta potiču od loše telefonske infrastrukture - žice, centrale i veze među centralama. Teško je unapred znati da li konkretan 56 K modem uspostavlja brzu vezu između vašeg stana i vašeg provajdera - bićete sigurni samo ako modem uzmete na probu, ili čujete da radi kod komšije. Svakako vredi probati, jer je razlika u brzini osetna.Vecxo i Alf nisu imali mira dok nisu probali Quake2 preko ove veze - SezamPro, preko Telekoma, daje ping oko 300 ms, što je dovoljno za normalan odziv. Nisam baš zaljubljenik u „pucačke“ igre, ali je činjenica da na ekranu deluju zaista efektno. Ako uporedimo brojeve, očigledno je da bi isti odziv bio i sa nekim u Americi!

Za telefoniranje preko Interneta je čak i standardna brzina od 33.6 dovoljna, tako da je sve preko toga bonus za prenos slike i rezervu. Kod video konferisanja, ni 56 K ne garantuje dovoljan kvalitet, ali je upotrebljivo za male i slabo promenljive scene, dakle za probe i „gledanje“ sa prijateljima.

Nije me toliko fascinirala sama brzina (fakultet ima brze linkove), već činjenica da jedna toliko nova tehnologija, koja pravi probleme i u razvijenom svetu, solidno radi i preko naših, doduše novih, centrala i žica.

Bilo bi interesantno da smo na probi imali još neki sličan model, ali u datom trenutku smo naišli samo na US Robotics (sada 3COM) modele, koji promovišu konkurentsku tehnologiju x2, koju ne podržava nijedan domaći provajder. Neki od access servera kod provajdera bi teorijski mogao da podržava i upravo usvojeni V.90 standard, ali to još nije slučaj, mada će uskoro svakako biti. Mnogobrojni USR modemi mogu da se (softverski) unaprede na V.90, pa bi to unapređenje bilo interesantno za mnoge korisnike.

Pri ruci nam se našao jedan USR Courier modem, pa smo hteli da testiramo proceduru upgrade-a. Međutim, naišli smo na interesantan problem: USR je ponudio upgrade samo za američko tržište, a modemi koji se isporučuju za razna nacionalna tržišta nisu međusobom jednaki. Recimo, modeli koji se prodaju u Nemačkoj po zakonu moraju da imaju limiter protiv višestrukog zvanja istog broja, valjda protiv narušavanja javnog reda i mira. Zamislite kako se takav modem ponaša kod nas, gde se na vezu ponekad čeka i nekoliko desetina minuta?

Zvanje na zahtev

Ne treba mnogo obrazlagati da je (skoro) duplo brža veza zaista dobra stvar. U praksi, ovo ubrzanje nije uvek izvesno, ali ako sve radi kako treba, ovakva veza je veoma interesantna za firme, kod povezivanja manjih mreža na Internet. Kada je na raspolaganju Proxy server, efektivni protok kroz vezu ka provajderu se smanjuje gotovo duplo, što u suštini znači da se upotrebom proxy-ja dobija gotovo duplo brža veza, subjektivno i više od toga! Uz malo dodatnog truda uspostavljanje veze na zahtev može da bude privlačna alternativa iznajmljenoj liniji, koja je relativno skupa i teško se dobija, pa je nije lako ekonomski opravdati.

Sve u svemu, čak i tehnologija modema polako napreduje. Kako stvari stoje, na ISDN ćemo morati još malo da sačekamo, pa je ovo ubrzanje i standardizovanje brzih analognih modema vredno pažnje. Ne zaboravite, danas je najskuplje ne koristiti Internet. Srećno surfovanje : )

Korisna adresa

MD & Profy, Proleterskih Brigada 78, Beograd, tel. 011/444-1237

SLEDEĆI TEKST U PC #35
nopreview
3D snovi za početnike
Stevan Josimović


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter