Pravilan izbor softvera za podršku poslovanju danas je ključna komponenta ne samo napretka, nego i opstanka firme. Ponuda je široka, pa pre odluke treba sagledati brojne parametre, među kojima su mogućnosti softvera, složenost migracije postojećih podataka u njega, kvalitet tehničke podrške... U našim uslovima se obično počne od cene. A ni na to pitanje se ne može odgovoriti navođenjem jedne cifre, pošto su modeli licenciranja komplikovani i stalno se menjaju
Za istoriju je ostala zabeležena prognoza profesora Branislava Lazarevića (1940-2008) sa FON-a: jednog dana će hardver i softver biti besplatni, a naplaćivaće se samo podrška. Napomena je izrečena u samim počecima razvoja domaćeg računarstva, kada su kompjuteri bili ogromni i basnoslovno skupi. Hardver je tada bio „pomešan“ sa softverom, pa je recimo Elektrotehnički fakultet 1968. godine, prilikom kupovine prvog računara IBM 1130 (studenti su ga zvali „pola dvanaest“), potpisao ugovor kojim se IBM obavezuje da će isporučiti i održavati sav softver koji je napisan za taj kompjuter i to u okviru cene samog mainframe-a. Razvojem manjih računara menjali su se ne samo modeli licenciranja softvera, nego i koncepcija tog softvera. Microsoft je doveo do savršenstva model razvoja univerzalnog softvera namenjenog svakome ili, kako se nekad govorilo, „softvera za nepoznatog kupca“, pošto se u ranijim danima softver uglavnom razvijao za konkretnu grupu korisnika ili čak za pojedinačnog zahtevnog kupca. To je omogućilo da softver postane razmerno jeftin, ali i da zarada od njega bude ogromna.
Razvojem cloud modela stvari se ponovo menjaju a jednokratna investicija u softver polako se zamenjuje pretplatom. Danas više niko nema razloga da piratuje Microsoft Office, jer za nekih 8000 dinara godišnje dobijate Office 365 Home koji možete da dodelite svim članovima domaćinstva – do 6 korisnika, od kojih svako može da instalira Office na 5 uređaja, i još dobija po terabajt prostora na OneDrive-u. Za poslovne primene cene su nešto više, ali i dalje izuzetno povoljne. Kod nekih drugih firmi cene pretplata su znatno više, pa korisnici traže mogućnost da kupe neku od starijih verzija koja se plaća jednokratno, odričući se tako redovnih unapređenja ili čak smatrajući da ta unapređenja nisu važna, pošto softver već radi dovoljno dobro za njihove potrebe. Model pretplate ipak odnosi prevagu nad jednokratnim kupovinama, pre svega zato što firme lakše posluju ako softver posmatraju kao fiksni mesečni trošak, a ne kao veliku investiciju s vremena na vreme. Cloud je čak promovisao model u kome se plaća onoliko servisa koliko se troši, pri čemu isplativost takvog koncepta zahteva ozbiljnu računicu.
ERP je nešto drugačiji od Office-a i Photoshop-a, pre svega zato što tu promene ne posmatramo na nivou „uveli su neke zgodne opcije“, nego su prilagođavanja nužna zbog čestih promena zakonskog okvira – ako nema nove verzije koja će obračunati PDV na nov način, u velikoj smo nevolji. Tu se vraćamo na prognozu profesora Lazarevića i vidimo koliko je značajna kvalitetna podrška, kao i uverenje da će firma s kojom sarađujemo uspešno poslovati u narednom, dužem periodu. Izbor poslovnog softvera je zato pre svega izbor partnera s kojim ćemo sarađivati, pošto je promena partnera stresna, a u nekim slučajevima i nemoguća. U poslovni softver ne ulažemo samo novac, već i vreme potrebno da se ovlada njegovim korišćenjem i da se podaci bezbedno smeste u nove tabele, a izveštaji prilagode potrebama. Imajte to u vidu dok budete listali stranice ovog broja posvećene ERP sistemima. Nemojte tražiti niz zakrpa koje omogućavaju da kako-tako koristite postojeći (očito nezadovoljavajući) sistem, već izaberite poslovni softver koji će vas povesti u budućnost.
