E-commerce je i u našim uslovima postao svakodnevica. Teško je pronaći statističke podatke, ali nema sumnje da se iz dana u dan sve više robe i servisa prodaje preko Interneta. Problemi u e-commerce infrastrukturi zato ozbiljno nagrizaju poslovanje kompanija, a tih problema kao da iz dana u dan ima sve više. Tek što ste uložili novac i vreme u razvoj IT okruženja, treba sve menjati i prilagođavati novim tehnologijama. A takve stvari traju... i koštaju
Jedan naš kolega već godinama impresionira okolinu tako što u prodavnicama plaća račune prinoseći mobilni telefon POS terminalu. Reakcija svakog geek-a je „wow, koja banka omogućava da se NFC podsistem telefona veže sa tekućim računom?“ Ako vas udostoji objašnjenja, sledi kiseo osmeh kao i uvek kada mađioničar otkrije kako se izvodi neki trik (zato pravi mađioničari to i ne rade): kolega je umetnuo klasičnu VISA payWave karticu između telefona i zaštitnih „leđa“. Dobro, danas neke banke omogućavaju da zaista plaćate telefonom tako da mađioničarski trikovi nisu neophodni, ali se postavlja pitanje zašto je bilo potrebno da prođe toliko vremena da bi se implementirao servis koji na Dalekom Istoku funkcioniše već godinama? Zašto ga i dalje ne nude sve domaće banke?
Kada se radi sa novcem, prvi prioritet je bezbednost i zato su finansijske institucije veoma nerade da menjaju nešto što kako-tako funkcioniše. I ko može da kaže da nisu u pravu? Novembar je obeležila odluka jedne od najvećih domaćih banaka da promeni svoju IT platformu. Zgodno su izabrali produženi vikend kada se obeležava Dan primirja... i sledećih nedelja su društvene mreže prepune lamenta o problemima na koje korisnici nailaze, a ne želim ni da zamišljam kako je službi podrške te banke. A onda je e-banking za sve firme koje se oslanjaju na Halcom servis prestao da radi. Posle jednakog haosa, ispostavilo se da je servis onesposobio KB44841xx update za Microsoft Office; pošto deinstalirate taj update e-banking proradi, a vama ostaje da se pitate za kakve ste napade time otvorili svoj sistem. U međuvremenu je Microsoft izdao zakrpu ove zakrpe (KB3085368), pa onda i zakrpu zakrpine zakrpe (KB4484198). Mi koji se godinama bavimo računarima možda za sve to i imamo neko razumevanje, ali je za obične korisnike čitav sled događaja nešto nepojmljivo; osećaju se kao da se nad njima sprovodi teror na koji pristaju samo zato što nemaju nikakvu alternativu. Mislim, neće baš nositi potpisane virmane u banku.
E-commerce se danas sastoji od čitavog niza komplikovanih layer-a bezbednosti od kojih je svaki zasnovan na raznim tehnologijama, a međusobna saradnja tih tehnologija je pod velikim znakom pitanja; i najmanji problem će srušiti čitav sistem, pošto su tvorci smatrali da je bolje biti bezbedan; ako postoji sumnja, seci! Ni jedna domaća finansijska institucija nema informatičku ekipu sposobnu da taj sistem u potpunosti raščlani i razume, i zato se svi oslanjaju na nekakve biblioteke i softverske dodatke koji su osetljivi i na najmanje poremećaje. Rešenje mogu doneti e-commerce sistemi giganata kao što su Microsoft, Google ili Apple, pošto se oni nalaze u samom središtu zbivanja i spremni su za ogromna ulaganja da bi nametnuli svoje standarde i rešenja, a onda se od tih rešenja očekuje da budu stabilna. Ali, kada će njihovi servisi kod nas biti dostupni? Kako da očekujemo Apple Pay kad još nemamo ni srpski App Store? Koliko će vremena biti potrebno našim vlastima da stvore preduslove za Android Pay, kad se i dan-danas traži da za svaki priliv nova iz inostranstva dajete pismenu izjavu o poreklu para? No, tu smo gde smo... ostaje nam jedino da vežbamo e-strpljenje.
