Dosta je bilo priče o epidemiji, nemirima i ekonomskim problemima – prethodne nedelje donose lepe, svemirske vesti. Lansirana je SpaceX Falcon 9 raketa koja je odnela dvojicu astronauta do Međunarodne svemirske stanice, Starlink sateliti koji će obezbediti univerzalni pristup Internetu su prošli i preko našeg neba, a da ne bi baš za sva dostignuća bio zaslužan Elon Musk, potvrđeno je postojanje „zemljolike“ planete koja kruži oko najbliže zvezde, Proxima Centauri
Ljudi su skloni skepsi i veoma neskloni da veruju u snove nekog drugog čoveka. Šta, neko ko je „samo“ stvorio PayPal sada zamišlja da će nadmašiti vekovima staru automobilsku industriju nekakvim električnim automobilima? Pa mu još to nije dosta nego hoće da pravi svemirske brodove? Privatna kompanija da šalje ljude u orbitu – svašta. Da organizuje ekspediciju na Mars? Da pokrije svet brzim Internetom „samo“ zato što se setio da svetlost putuje brže kroz vazduh/vakuum nego kroz staklo (optički kabl)? Da revolucionarizuje upotrebu solarne energije stavljajući na vašu kuću crepove koji generišu struju, pa još da napravi baterije bolje od svih baterija? Možda će mu jednog dana pasti na pamet i jonski motori za putovanje do najbliže zvezde koja je udaljena „nedostižne“ 4.2 svetlosne godine, kako bi proučio tu potencijalno naseljivu planetu? Megalomanski planovi koji vode pravo u propast, bolje da se držao Internet aplikacija za lakše plaćanje.
A kada snovi počnu da se ostvaruju a neke od „nemogućih“ ideja postanu realnost, da li smo spremni da poverujemo u sledeće korake, kao što je uspostavljanje direktne veze između mozga i kompjutera? Da li ćemo, ako i poverujemo, odmah potegnuti neku od dežurnih teorija zavere ili reći da sve to „i nije nešto“ i da ne vredi bacati tolike pare u svemir kada je na Zemljinoj kugli toliko gladnih i bolesnih ljudi? A ako neko počne da te ljude hrani i leči, sledi novi talas teorija zavere poput onih u čijem je centru poslednjih meseci Bill Gates. Sve je lakše nego odati nekome priznanje što je učinio svet boljim mestom za život.
Istraživanje svemira, ma šta ko rekao, utiče i na to da Zemlja bude bolje mesto za život. Mnogi proizvodi vrhunske tehnologije u kojima danas uživamo vuku korene iz svemirskih istraživanja tokom šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka. Posle toga je svemirska trka usporila, a sa njom i ulaganja u svemirska istraživanja. Tehnologije komunikacija i obrade podataka su se munjevito razvijale, toliko da danas one „vraćaju dugove“ svemirskim brodovima. Počnimo sa same površine, pa uporedimo kontrolne table Apollo letilica, Space Shuttle-a i Falcon-a 9. Cifarski displeji, skale sa kazaljkama i bezbroj tastera i potenciometara zamenjeni su veličanstvenim ekranima osetljivim na dodir, tako da Apollo i Shuttle deluju arhaično koliko i magnetne trake na kompjuterima iz starijih SF filmova.
Primetite takođe da astronauti u Međunarodnoj svemirskoj stanici upravljaju svim i svačim koristeći posebno dizajnirane tablete, koji ujedno i obezbeđuju dokumentaciju za obavljanje svih potrebnih operacija. To je tehnologija koju možemo da koristimo i u našim domovima, ali smo nekako lenji da ozbiljnije radimo na umrežavanju svoje smart home i IoT opreme. Razlog više da uložite vreme i nešto novca u odgovarajuće interfejse i mobilne aplikacije, pa da upravljate svojom kućom sa smartfona ili tableta, baš kao da ste u svemirskom brodu koji se spustio na Zemlju. A onda sledi naredni korak, kada ćete svom tom opremom upravljati mislima, pa vam televizor i tablet neće biti ni potrebni...
