GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #37 > Softver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
nopreview
Windows 98
Dejan Ristanović
Windows 98 je konačno stigao. Testirali smo finalnu verziju, predstavljajući i razne nove tehnologije koje su u nju ugrađene i tragajući za odgovorom na prvo pitanje koje se postavlja: treba li da požurite sa upgrade-om?
- PC #37 (Jul/Avgust 1998)
- U prodaji po ceni od 110 din

broj

Windows 98

Da nekoga ko je „po dužnosti“ pratio beta verzije Win98, konačna verzija ne predstavlja posebnu novost. Ipak, prelazak na sledeću generaciju operativnog sistema se uvek pamti. Ovoga puta Windows je stigao u skromnoj kutiji, na CD-u sa utisnutim hologramom (proverite pri kupovini – oznaka verzije je 4.10.1998), praćen ključem koji se sastoji od pet grupa od po pet slova i brojeva.

Prvi sati uz Windows

Srećom, kucanje tih 25 znakova predstavljalo je najsloženiji segment instalacije – sve ostalo je prošlo bezbolno, pošto se instalaciona procedura „snašla“ i pokupila podatke o konfiguraciji sistema od postojećeg Windows-a 95. Posebno je zgodno što se odmah odgovara na sva pitanja; kada počne kopiranje fajlova, možete da radite nešto drugo dok se Windows instalira.

Windows se i dalje prodaje u dve varijante. Upgrade, koji nam je Microsoft ljubazno stavio na raspolaganje, može da se instalira samo ako na računaru imate prethodnu verziju Windows-a; ako instalirate operativni sistem na prazan disk, Setup će tražiti da umetnete disketu ili CD sa ranijom verzijom. Ta provera je strožija nego kod Windows-a 95, koji je tražio datoteku WIN.CO_ – pošto smo umetnuli prvu Windows 3.1 disketu, Setup je zatražio i četvrtu.

Hardverski zahtevi su 486/66 sa 16 MB RAM-a, što znači da će današnji standardni PC sa Pentium-om i 32 MB lako zadovoljiti potrebe operativnog sistema; trebaće vam 300 MB prostora na disku da biste kompletirali instalaciju. Ne zaboravite da pre instalacije uklonite Stacker, a po mogućnosti i DriveSpace.

Aktivna radna površina

Pošto okončate instalaciju, sačekaće vas okruženje koje liči na Windows 95 – jedina razlika je crni Channel Bar, lista Web strana koje Windows automatski proverava u zadatim vremenskim intervalima kako bi prijavio novosti. Kada njega isključite (jer vam stvarno nije potreban), ekran će izgledati kao na verziji 95 koja je dopunjena Internet Explorer-om 4.

Integracija desktop-a i Web-a je opcija Windows-a 98 o kojoj se najviše govori, pa čak i vode sporovi između Microsoft-a i američkog Ministarstva pravde. Nije lako prognozirati šta će ta integracija doneti u budućnosti, ali bi se za sada moglo reći „mnogo buke ni oko čega“. Sve novosti već postoje u IE 4 i mogu se lako isključiti, čime se desktop usklađuje sa Windows 95 navikama.

Jedini noviteti koje sa zadovoljstvom koristim su Favorites sekcija u Start meniju, mogućnost preuređenja podmenija Start-a korišćenjem drag and drop mehanizma i Quick Launch – u osnovnom toolbar-u našlo se mesto za ikone kojima se pokreću najvažnije aplikacije. Active Desktop, mogućnost da desktop pretvorimo u Web stranu na kojoj će se nalaziti ikone koje se menjaju kako stižu podaci sa Mreže, ne donosi dodatnu funkcionalnost korisnicima koji nemaju stalnu vezu sa Internetom. Štaviše, segment ekrana namenjen help-u (sada je kompletan help konvertovan u HTML) je nefunkcionalan, jer se pomoć koju dobijate kada kliknete na, recimo, ikonu Networks u Control Panel-u svodi na „ovde se podešavaju parametri rada u mreži“, što ste svakako već znali. Od slične nam je koristi i mogućnost da jednim klikom pokrećemo programe: možda će se oni koji tek počinju da rade sa Windows-om lakše navići na takav princip, ali smo ga mi odmah isključili.

Kao stvar (bliske?) budućnosti, Microsoft je u Windows 98 uključio Program Guide, koji kontroliše programe sa obične i satelitske antene kao i kablovsku televiziju (ako je jednom budete imali) i sve to smešta u Web okruženje. Broadcast Architecture će, uz ATI All-In-Wonder i slične kartice, omogućiti neverovatne stvari kao što je uključenje „televizora“ tek ako se u programu javi neka reč ili fraza. Ostaje da vidimo šta bi od toga moglo da se primeni kod nas.

Diskovi su sve veći...

Najvažnija novost koju Windows 98 donosi onima koji se nisu snašli da pređu na OSR2 (koji je isporučivan samo uz nove računare), jeste FAT32, novi sistem za rad sa datotekama prilagođen savremenim diskovima. Windows 95 je koristio FAT16, koji vodi poreklo od DOS-a 4. FAT16 ne omogućava racionalan rad sa diskovima do 512 MB; možete ga koristiti i na većim diskovima (2 GB je granica veličine particije), ali će gubitak prostora (slack) biti ogroman.

FAT32 omogućava udoban rad sa diskovima od 4, 8 i više gigabajta (na particiji od 2 GB klaster je dug svega 4 KB), uz prihvatljiv slack. Prednost Windows-a 98 u odnosu na OSR2 je postojanje programa (Start / Programs / Accessories / System Tools / Drive Converter) koji će konvertovati FAT16 particiju u FAT32, bez gubitka podataka. Uz svo poverenje u ovaj program, preporučujem da pre njegovog pokretanja napravite backup važnih podataka sa diska.

Druga posledica prelaska na FAT32 je ubrzanje rada, naročito vidljivo kod pokretanja aplikacija. Da biste se „kvalifikovali“ za to ubrzanje, treba povremeno da pokrećete defrag. Tokom rada Windows zapisuje frekvenciju učitavanja pojedinih DLL-ova (WinAlign i Application Launch Accelerator je licenciran od Intel-a), a defrag na osnovu tih informacija stavlja često korišćene biblioteke na početak diska. Mana ideje je u tome što defragmentacija velikog diska traje dugo, pa nećete imati volje da je često pokrećete. Defragmentaciju za sada ne možete da ubrzate korišćenjem nekog nezavisnog defrag programa: takvi programi nisu upoznati sa „evidencijom“ koju Windows vodi, pa će napraviti zbrku i usporiti rad. Možda je izlaz u scheduler-u (Maintenance Wizard), koji ovakve zadatke obavlja dok niste pored PC-ja.

Od ove tehnike ne treba očekivati čuda: primetićete da se sistem ponaša „živahnije“ i da se programi brže otvaraju (Photoshop se otvarao za 3.5 umesto 8 sekundi!), ali u radu sa njima nema vidljivog dobitka u brzini. Štoperica, doduše, pokazuje male dobitke koji potiču od boljeg upravljanja memorijom – poučeni ranijim iskustvima, zadovoljni smo već i kada nova verzija ne donese usporenje.

Brže buđenje

Pre nekog vremena smo na „Vedroj strani“, komentarišući vest da je Intel predstavio superkompjuter sa 9,000 Pentium Pro procesora, rekli da je računar toliko brz da se Win 95 na njemu podiže za manje od pola minuta. Autori verzije 98 su to vreme skratili na 20 sekundi. Šalu na stranu, uložen je napor da se podizanje i spuštanje Windows-a ubrza i učini pouzdanijim. Rezultati nisu spektakularni, ali su vidljivi: na našem test računaru se Windows 95 OSR2 „podizao“ za 56 sekundi, dok je Windows 98 to skratio na 38 sekundi.

Što se spuštanja Windows-a tiče, ispravljene su „greščice“ koje je OSR2 uveo. Dok se originalni Windows 95 korektno spuštao, OSR2 je na nekim konfiguracijama, naročito posle instalacije Office-a i Internet Explorer-a, počinjao čudno da se ponaša, pa shutdown procedura nije mogla da se završi; računar se morao gasiti „na prekidač“, uz sve loše posledice koje takva praksa donosi. Što je najčudnije, na istim računarima bi, valjda zavisno od mesečevih mena, regularno gašenje nekih dana bilo moguće, a nekih ne.

Problem je postao akutan u beta verzijama Win98 koje se nisu mogle regularno spustiti. U Release Candidate 2 verziji Microsoft je otklonio problem, tako da se naši računari koji rade pod „devedeset osmicom“ još od aprila regularno gase. I u finalnoj verziji je sve u redu po tom pitanju.

Za novu generaciju hardvera

Za računarsku industriju, period između avgusta 1995. i juna 1998. je ogroman – za tri godine su promovisani brojni uređaji. Svaki od njih se mogao pokrenuti i na prethodnom Windows-u, korišćenjem drajvera koji su stizali uz uređaj. Nikad niste bili sigurni koliko su ti drajveri dobro napisani i da li loše utiču na druge drajvere, što može da rezultira nestabilnošću sistema. Zato je u Windows 98 ugrađena podrška za preko 1,200 novih uređaja – ti drajveri su testirani i usklađeni sa ostatkom sistema, pa je prelazak na Win 98 obavezan za svakog vlasnika novog računara ili modernijih dodataka.

Značajna je i podrška za periferijske uređaje kojima pripada (bliska) budućnost: uz Windows 98 se, bez dodatnih drajvera, koriste DVD i FireWire diskovi, ISDN adapteri i USB dodaci. Mala je verovatnoća da nešto od takve opreme već imate, ali će nas ovi uređaji ubrzo okružiti: setimo se kako je ATX standard osvojio tržište.

Naročito nestrpljivo očekujemo USB (Universal Serial Bus) periferijske uređaje (miševi, tastature, modemi, skeneri...): promocija ove magistrale ublažiće hroničnu nestašicu IRQ linija koja karakteriše PC arhitekturu, pošto čitav lanac (do 127) USB uređaja deli isti IRQ. „Uzgred“ ćemo rešiti i problem sporih RS-232 portova, koji muče modeme: nekada je priključenje 14400 bps modema zahtevalo nabavku specijalne serijske kartice, a sada se ista priča ponavlja sa ISDN terminal adapterima, kojima 115 Kbps nije dovoljno – USB nudi 12 Mbps.

Prenosivi računari su jedno od retkih područja u kome Windows 95 nije bio ugrožen sve popularnijim NT-om. Zato je u verziji 98 učinjeno ponešto i za vlasnike notebook-a: ne samo što je unapređen plug and play mehanizam i PC Card podrška, već su se mehanizmi za štednju energije infiltrirali u sve pore operativnog sistema. Windows 98 će moći da uradi i više, kada se pojave računari koji podržavaju ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) specifikaciju, koju promovišu Intel, Microsoft i Toshiba. Budućnost ove tehnologije zove se OnNow, mogućnost da se računar podigne (tj. probudi iz hibernacije) onoga momenta kada pritisnemo prekidač. Windows 98 uključuje osnove za OnNow, ali ta tehnologija još nije raspoloživa, pre svega zato što je BIOS-i modernih računara ne podržavaju.

Izmene u temeljima

Ispod dobro standardizovane „fasade“, kriju se izmene koje ćete primetiti tek ako se upustite u proučavanje funkcionisanja Windows-a. Najvažnija od njih je Windows Driver Model, koji će ujediniti drajvere za Windows 98 i NT 5, čemu će se obradovati ne samo proizvođači hardvera (znatno manje posla oko razvoja i testiranja) već i korisnici, koji više neće morati da postavljaju pitanje „ima li to drajver za...“ kada kupuju novu opremu.

Windows Scripting Host (WSH) jezik, već viđen u okviru NT Option Pack-a (dodatak za NT server), biće značajan kako autorima programa, tako i korisnicima. WSH je neka vrsta batch jezika nove generacije: pišući procedure na JavaScript-u ili VBScript-u možete, recimo, da napravite kontrolu koja pretražuje disk, pronalazi Excel tabele, otvara ih i proverava da li su svi datumi usklađeni sa preporukama za 2000. godinu.

Pomenimo i podršku za multilink PPP protokole (preciznije, Multilink Channel Aggregation). Vlasnici ISDN-a ili dve linije i dva analogna modema sada mogu dvostruko ubrzati vezu sa Internetom. Ovo važi čak i za notebook računare sa dva PCMCIA modema: uskoro hotelska soba sa jednom telefonskom linijom neće biti dovoljna, već će gosti tražiti dve...

Vredan novitet je i mogućnost rada sa više monitora, o kojoj ćemo detaljnije pisati u nekom od naših sledećih brojeva, pošto je za aktiviranje i testiranje ovog moda potrebno dosta vremena. Pomenimo na kraju i nešto što se „izgubilo“: Microsoft Fax više nije deo Windows-a, mada će faks softver iz prethodnih verzija korektno raditi. Rad sa faksovima je premešten u Outlook 98.

Koliko je pouzdan?

U knjizi koju Microsoft šalje novinarima kako bi im pomogao da lakše napišu prikaz novog Windows-a (A Guide to Reviewing and Evaluating Windows 98) pročitao sam i podatak da je ovom verzijom „ispravljeno preko 3,000 bagova u ranijem Windows-u“. Ovo mi zvuči kao prilično sumnjiva preporuka – lepo je što su bagovi ispravljeni, ali činjenica da je u prethodnom Windows-u postojalo (bar) 3,000 bagova natera vas da se zapitate koliko ih ima u novom? No, operativni sistemi su postali toliko složeni da su bagovi u njima nešto sa čim se moramo pomiriti. Tokom (kratkog) intervala koji nam je bio na raspolaganju za pripremu ovog teksta nismo nailazili na probleme, niti se naš Windows 98 „zaglavljivao“. Kroz dužu eksploataciju stvari će svakako postati jasnije.

U okviru Windows-a 98 naznačena je još jedna tehnologija koja će vrhunac dostići u sledećoj verziji Office-a: automatski oporavak. Svakome se događalo da se određene funkcije operativnog sistema ili Office-a „same od sebe“ poremete. Nije lako razumeti šta se dešava, a kamoli otkloniti problem: neki DLL je oštećen, ali koji? Problem se rešavao reinstalacijom softvera, a ponekad se morao ponovo instalirati čak i sam Windows. Sve to troši silno vreme, a o živcima da i ne govorimo. Zato je u Windows 98 ugrađen niz kontrola integriteta biblioteka, koji će po potrebi zatražiti originalni CD i sa njega prekopirati oštećeni fajl, ili se čak automatski povezati sa Microsoft-ovom Web stranom i odatle preuzeti update. I registry baza je bolje zaštićena, kroz pet generacija automatskog backup-a.

Posebno je zgodno što se DLL-ovi koje razni instalacioni programi zamenjuju „novijim i boljim“ verzijama ipak čuvaju, pa se mogu vratiti na mesto ako sistem posle „unapređenja“ radi lošije nego pre. O tome se brine Version Conflict Manager.

Proveru konzistentnosti podataka i biblioteka možete da inicirate i ručno, pokrenuvši System File Checker. To je neka vrsta scandisk-a koji radi na logičkom, a ne fizičkom nivou. Za slučaj da, uz svu predostrožnost, dođe do havarije, na raspolaganju je System Recovery, koji vraća podatke sa backup-a. Ovaj program je ujedno i jedina novost koju smo primetili u odnosu na Release Candidate 2.

Windows 98... i posle njega

Još od verzije 95, Microsoft je jasno profilisao tržište: Windows 95 se koristi u kući, NT Workstation za računare u firmama povezane u mrežu a NT Server je u centru te mreže. Windows 98 ne menja ništa u toj podeli – i dalje je vidljiva orijentacija ka multimediji, raznim dodacima, visoka kompatibilnost sa svim generacijama programa i igara te skromniji hardverski zahtevi (mada su kućni računari u poslednje vreme po hardveru često „jači“ od računara koji se koriste u poslovnim okruženjima). Ipak, ovo je krajnji domet DOS / Windows 3 / 95 porodice: možda će se pojavljivati neke međuverzije Windows-a 98 koje će otklanjati primećene probleme, ali će se u sledećoj velikoj reviziji Windows 98 „uliti“ u Windows NT. Rad na tome uveliko je u toku: ovih dana se pojavila alfa verzija Internet Explorer-a 5, a ni DirectX 6 nije daleko.

Kada da očekujemo sledeći Windows? Pravih informacija nema, pa mogu samo da prognoziram: Microsoft neće propustiti planetarnu feštu koju će doneti doček 2000. godine i XXI veka (XXI vek, doduše, počinje tek 1. januara 2001, ali će na to malo ko obraćati pažnju), tako da verujem da će se sledeći operativni sistem zvati Windows NT 2000 – baš dobro zvuči! U međuvremenu, Windows 98 će zadovoljiti sve vaše potrebe za radom i zabavom na računaru – nema razloga da odlažete prelazak na njega.

SLEDEĆI TEKST U PC #37
nopreview
Do krova i nazad
Đorđe Grujić


Original Grupa

BIZIT 2022

300


Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

BIZIT 2021

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter