Interoperabilnost je već decenijama ključni cilj razvoja opreme i softvera: želeli bismo da sve što imamo i što koristimo radi zajedno i da je sadržaj koji smo pripremili u jednom okruženju spreman za dalju obradu u drugom okruženju. Uz svu integraciju, cloud i standardizaciju, interoperabilnost sve više liči na limes: funkcija se stalno približava limesu, ali nikada neće stići do njega. Decenija koju privodimo kraju nas je pomerila u pravom smeru, ali smo od „limesa“ još daleko
Kada sam pisao prikaz prvog Excel-a – a bilo je to u martu 1989, dakle pre... uh... 30 godina – bio sam oduševljen mogućnostima programa, ali sam se pitao šta uraditi sa tim divnim grafikonima i tabelama. Pisao sam tada neki konsultantski izveštaj, obradio podatke u Excel-u, onda u tekstu pisanom u WordPerfect-u ostavio prazne prostore veličine tih slika i sve to odštampao na laserskom štampaču. Ukrojio sam slike u tekst i fotokopirao rezultat, čime je nastao izveštaj kome su se (barem što se forme tiče) naručioci posla zadivili. Nekoliko godina kasnije pojavio se Office 95 u kome su se grafikoni iz Excel-a lako ubacivali u Word dokumente, i ta integracija je vremenom napredovala, mada se pitam kako je moguće da smo tek ove godine dobili mogućnost da Excel tabelu paste-ujemo u PowerPoint slajd i da se njene dimenzije automatski prilagode raspoloživom prostoru. Takoreći do juče bi tabela prekrila čitav ekran, pa ju je trebalo podešavati. Takve „sitnice“ bih mogao da nabrajam danima.
Neke od opcija interoperabilnosti korisnici ni ne primete. Recimo, jeste li znali da u svakom novijem Windows-u 10 možete da pokrenete i Linux (WSL2 podsistem), ali ne kao neku posebnu particiju, već Windows i Linux rade zajedno, „primećujući“ jedan drugog. Iz bash shell-a normalno pristupate fajlovima na NTFS diskovima. A pogledajte i aplikaciju Terminal, pa kombinujte PowerShell i Linux shell kako vam odgovara.
Stvari postaju još zanimljivije kad počnete da kombinujete uređaje. Često mi se desi da neki dugo očekivani tekst stigne kad nisam kod kuće, i vrlo bih ga rado odmah pogledao. Doskora su tekstovi koji stignu u arhivi bili nedodirljivi, ali se sada lako otvaraju. Prijatno sam se iznenadio otkrivši da u Word-u za Android konačno mogu da dobijem informaciju o novom tekstu koja me najviše zanima – broj karaktera. Komanda je, da mi oprosti Daglas Adams, skrivena u podrumu, u dnu zaključanog plakara gurnutog u neupotrebljavano kupatilo na čijim vratima stoji natpis „Čuvaj se leoparda“ (treba kliknuti na olovku, pa dole na Home, pa na Review, pa skrolovati nadole dok se ne ukaže opcija Word Count), ali bitno je da postoji. Sve je više ljudi koji uspevaju da obave ozbiljan posao na smartfonu, a tablet je za mnoge postao jedini laptop koji im je potreban. Možda uz eksternu tastaturu i par sitnica čiju interoperabilnost treba dobro proučiti pre kupovine.
Ekosistemi ostaju odvojeni, ali se ipak približavaju jedni drugima. Ovih dana sam kupovao male Bluetooth slušalice, pre svega zbog eksperimentisanja sa telekonferencijama, u sklopu opsežnog teksta koji pripremamo za novembarski broj. Mnogi su hvalili Apple AirPods Pro, pre svega zbog kvalitetnog poništavanja buke iz realnog sveta. Te slušalice rade na Android telefonima i PC-ju, ali im tada baterije kraće traju, nedostaje Siri koja bi čitala pristigle poruke, kao i softver za Ear Tip Fit Test... Najzad sam kupio Samsung Galaxy Buds Plus, koje zauzvrat ne obezbeđuju baš kompletnu funkcionalnost na mom iPad-u. Jako je dobro što možemo da biramo, ali to znači da treba trošiti vreme, trud i novac na izbor „prave“, interoperabilne kombinacije. Slatke muke IT sveta...
