|
Izdavanje publikacije deluje prosto: napišeš i odneseš u štampariju. Oni koji su se bavili ovim poslom, „znaju za jadac“. Proces je još duži kada se radi o pionirskom poduhvatu na ovim prostorima i kada je u pitanju delo stranog autora. Dejanu Jeloviću i meni trebalo je dve godine za realizaciju. Radeći kao urednik i pisac tekstova za jedan mesečni časopis, koji je prenosio članke iz inostrane štampe, uvideo sam od kolike su koristi elektronski rečnici. Tada sam koristio Random House Webster’s Dictionary i uskoro sam poželeo da na računaru imam sličan englesko-srpski rečnik.
Diskusijom do rečnika
Noseći se tom idejom, organizovao sam diskusiju o potrebama i mogućnostima za izradu ovakvog rečnika. Kao anglista, za uvodničara je bila pozvana gospođa Šila Sofrenović, upravnik biblioteke British Council-a i vrsni stručnjak za engleski jezik. Pojavio se problem koga pozvati od programera, a da se već bavio lingvističkom problematikom. Dejana Jelovića sam poznavao preko njegovih programa Mapper i Korektor i izgledalo mi je da je najbolje kontaktiram njega.
Posle diskusije, Jelović i ja smo seli u kafe biblioteke da popričamo i odlučili da mi budemo ti koji će ostvariti ovaj CD. Dogovorili smo se da on preuzme programerski deo posla, a da se ja bavim dizajnom korisničkog interfejsa i organizacijom projekta. Otišao do Američkog kulturnog centra i zatražio prijem kod atašea za kulturu, gospodina Brauna. On je bio oduševljen ovom idejom i obećao nam je pomoć.
Trebalo je odlučiti koji rečnik preneti na CD. Raspitali smo se šta od rečnika postoji i šta se priprema i utvrdili da postoji samo jedno izdanje koje obimom, savremenošću i popularnošću odgovara ovoj nameni - Morton-Bensonov englesko-srpski rečnik.
Saglasnost Bensona
Nije bilo ni malo lako doći do adrese gospodina Bensona, koji je profesor na Univerzitetu u Pensilvaniji. Najzad smo mu poslali pismo i čekali. Odgovor je stigao za nekoliko nedelja, a priznajem da su se ruke tresle dok sam otvarao kovertu. Profesor Benson bio je saglasan da prebacimo njegov rečnik na CD, ali nije posedovao verziju teksta unesenu u računar. Znači trebalo je ići od samog početka. Imali smo veliku sreću i od drugarice, koja radi u izdavačkom preduzeću, dobili telefon odlične daktilografkinje.
Uporedo je Dejan otpočeo radove na pripremi softvera. Prva verzija bila je gotova za oko dve nedelje i mnogo je obećavala. Ja sam se „uporedo“ obučavao u narezivanju CD-ROM-ova: nismo se usuđivali da bilo kome damo nezavršen CD. Rad na unosu teksta i korekturi otegao se tokom leta i čitave jeseni, a u međuvremenu su se nizale beta verzije programa koje su bivale sve bolje i sve upotrebljivije za korisnika.
Jedan od važnih problema je bio kako bar elementarno zaštititi proizvod od nelegalnog kopiranja, a istovremeno ostaviti dovoljno slobode korisniku. Sistem zaštite sa snimanjem hardverske konfiguracije nije nam se svideo, jer veoma ograničava korisnika, pa smo se odlučili da CD zaštitimo od presnimavanja na hard disk. Oko korišćenja fonta, dileme uglavnom nije bilo - odlučili smo se za originalne Windows fontove i kodnu stranu 1250.
Jednog dana Dejan je došao sa idejom da na CD ugradimo izgovor reči. Posle kraće diskusije zaključili smo da je izgovor prosto neophodan, pa se on prihvatio posla da to realizuje. U poslednjem trenutku su ugrađene i funkcije always on top i podešavanje veličine fonta. Pred Novu godinu narezana je konačna verzija.
Sve je lepo...
Tada je Marfi došao u potpunosti do izražaja. Bili smo u cajtnotu, jer je nultu kopiju trebalo predati u štampu pre Nove godine, a diskovi su pri narezivanju stalno „pucali“. Da li je razlog bio promena napona u mreži, podrhtavanje poda, podzemne vode ili ... vrag bi ga znao. Konačno je sve bilo gotovo; ostao je samo još dizajn korica, gde su nam u pomoć pritekli sjajni ljudi iz firme Dan Design. Najzad je čitav projekat zaokružen i CD je mogao da krene u fabriku. Razume se da je opet vladala napetost: kada su posle oko dve nedelje odštampani CD-ovi stigli, trebalo je hrabrosti da se prvi raspakuje i stavi u drajv. Da li će raditi? I na kraju, usklik olakšanja... ostala je samo „sitnica“ da se ceo tiraž proda, da se izdrži kritika i, razume se, napravi, novi srpsko-engleski rečnik. Dakle, ‘ajd Jovo nanovo...
| 
