Sedma konferencija BIZIT uspešno je održana 4. i 5. novembra. Nije bilo lako organizovati je u nepredvidljivim uslovima pandemije, ali sve te brige nekako odu u pozadinu kada vidimo 1000+ zadovoljnih ljudi koji pregledaju videostream. Naravno, iskustva i sećanja ostaju, između ostalih činjenica da smo se brinuli zbog pogrešnih stvari. Probleme nije napravila ni oprema, ni optika, ni YouTube, niti bilo koje od dostignuća XXI veka. Zapretilo nam je dostignuće XX veka – struja
Iako znamo da je Mark Twain, a posle njega i Will Rogers, rekao „brinuti je kao plaćati kamatu na zajam koji uopšte niste uzeli“, čovek neminovno brine. Za nas je ovo bila velika novost – pozornica, svetla, ogromni ekrani, mnogo kamera, mikrofona, mikseta, soba za režiju, Internet link, YouTube live stream ugrađen u Web stranicu autorizacija korisnika, chat... Kada se u sredu sve „zakotrljalo“ i kada smo videli da učesnici širom sveta vide upravo ono što smo i planirali da vide, pao nam je veliki kamen sa srca. Kada je prvi dan uspešno završen, biće i drugi – šta uopšte više može da krene naopako?
A onda, 5. novembra u 9 ujutru TRAS, nestade struje. Sva naša pažljivo povezana oprema se ugasila, nema ni svetla ni stream-a. Da najpre pohvalim Klub poslanika koji ima agregat, što je značajno dostignuće, i koji taj agregat redovno održava, testira i ima u rezervoaru dovoljno benzina za nekoliko sati rada, što je u našim uslovima neverovatna opreznost. Doduše, nemaju UPS koji bi trebalo da premosti trenutak od nestanka struje pa do stavljanja agregata u pun pogon, što traje nekoliko minuta.
YouTube ima „zgodnu“ osobinu da se live stream završava ako neko vreme ne stiže nikakav sadržaj. Trebalo bi praviti novi, menjati link na live.bizit.rs, javljati prijateljskim sajtovima koji nas strimuju... Ne znam koliki prekid YouTube toleriše, ali srećom se Voja Gašić snašao pa se, sa laptopa i preko 4G Interneta, povezao na svoj računar u Redakciji i odatle startovao stream BIZIT propagandnih poruka, tako da gotovo i nije bilo prekida.
I tako su se svetla upalila, program je počeo, ali je struja stizala iz agregata, a onih šest ili sedam sati „benzinske autonomije“ nam više i nije izgledalo tako veliko. Odmah smo se raspitali šta se dešava i saznali da je u pitanju planirano isključenje zbog radova koje će trajati nekih 8 sati. Može li agregat da se dopuni benzinom? Može, ali mora da se isključi da bi se benzin sipao, a to traje...
I onda, „ima li pilota u avionu“? Ima li u sali neko iz Elektroprivrede? Pokazalo se da čak četiri direktora raznih sektora EPS-a učestvuju na BIZIT-u, svi su bili veoma raspoloženi da pomognu, pa smo „preko veze“ ubrzo dobili struju. Trebalo je samo „preživeti“ još jedan prekid kada se sa agregata vraćamo na gradsku mrežu. Pošto je tema drugog dana BIZIT-a bila IT infrastruktura, predavači su iskoristili priliku da na očitom primeru pokažu kako (ne) treba raditi, pa smo saznali da nam je disaster recovery uglavnom ok, ali da je RTO (Recovery Time Objective) 5 minuta. No svi su stvari posmatrali sa bolje strane, kao što se uvek i desi kada se problem brzo reši. Jedan kolega se čak prisetio proslave Sezamovog petog rođendana, koju smo organizovali 9. novembra 1994. godine u „Aero klubu“ i koja je počele pod svećama, zbog neplaniranog isključenja struje. Kolega se čak sećao sveće zabodene u saksiju fikusa.
Ako je 1994. godine svečanost mogla da se održi i uz backup u vidu sveća, danas se bez struje za napajanje opreme nikako ne može, pa smo naučili da sledeći put ponesemo i svoj UPS. A i potvrdili da vas problem udari sa strane koju ne očekujete, i da se sve najzad svodi na pitanje koliko umete da se snađete u nepredviđenim uslovima. Ovoga puta smo se snašli, idemo dalje...
