|
Afera Klinton-Levinski postavila je Internet na pijedestal svetskih medija: 12. septembra milioni ljudi su požurili da Starov izveštaj prenesu sa Web strana američkog Kongresa na svoj računar. Nekoliko dana pre „dana D“, u Americi je skočila prodaja računara gotovo kao da se bliži Božić, a sledećeg dana je porasla potražnja za štampačima i papirom. Nema kraja ljudskoj radoznalosti.
Eksplozija interesovanja za Internet navela je analitičare da prognoziraju da će on „progutati“ klasične medije. Ne verujem da će se to uskoro desiti – pre svega, interesovanje za izveštaj je stvoreno zahvaljujući televiziji i dnevnim novinama. Osim toga, publikovanje Starovog izveštaja je istaklo i nedostatke Interneta, i to ne samo tehničke probleme i zagušenja: malo je ljudi bilo spremno da čita 250 strana suvoparnih pravničkih fraza, pa je većina odmah „skoknula“ na www.cnn.com ili uključila televizor da čuje „šta zapravo tamo piše“. Sirov materijal je sjajna stvar, ali samo kao dopuna; ljude pre svega zanimaju interpretacije.
Da bi Internet zamenio klasične medije, treba da se dogode tri stvari. Pre svega, potreban je lak način da korisnik preuzme informacije i za to plati neku malu sumu. Ideja da na Internetu sve bude besplatno lepo zvuči, ali nam je tako uskraćena ogromna klasa informacija koje ne mogu biti besplatne, ali bi mogle da budu jeftine – niko neće koristiti kreditnu karticu da bi platio pola dolara, ali milion ljudi koji plate po pola dolara za elektronski časopis čine taj časopis isplativim; zato i navijam za projekat Millicent. Drugo, potreban je način da se iskoristi ključna prednost Interneta nad drugim medijima – interaktivnost. Ljudi su mogli da čitaju Starov izveštaj i kao knjigu, ali Internet treba da im omogući da izraze mišljenje o njemu. Najzad, potrebno je da komunikacije i računari toliko napreduju da prenos pokretne slike preko Interneta postane obična stvar – svi volimo multimediju, možda i više nego što smo spremni da priznamo.
Imam utisak da će poslednji uslov biti najbrže ispunjen, pošto smo svedoci neverovatno brzog razvoja hardvera, uz neočekivani pad cena. Na stranicama ovog „PC“-ja upoznaćete Celeron 300A i 330, koji će u momentu „oterati u penziju“ kako Pentium, tako i klasični Pentium II – Intel je napravio izuzetan potez. Ostaje da se nadamo da će poslovni programi budućnosti, kao što je Office 2000 čiju prvu beta verziju detaljno prikazujemo, iskoristiti taj potencijal, integrišući resurse našeg računara, lokalne i globalne mreže. Znam da čitaoci „PC“-ja već sada uspešno koriste sve ove mogućnosti: vidimo se 5. novembra... u časopisu, ali i na www.pcpress.co.yu!
|
