Internet je softverskim firmama doneo slobodu da brzo i lako isprave svaku grešku u svojim aplikacijama, ali i priliku da naprave nove greške. Imam utisak da se update softvera otima svakoj kontroli, naročito od kada se dešava bez želje korisnika – kad sednete za računar, više ne znate kakve će vas izmene zateći. Umesto obećane veće produktivnosti, neočekivani update čini da gubite vreme na otklanjanje problema koje je on napravio, umesto da radite svoj posao
Pre desetak dana jedna od aplikacija za podršku poslovanju koju intenzivno koristimo u Redakciji je prestala da radi. Aplikacija je pisana u Microsoft Access-u, a podaci su u cloud-u, na MySQL serveru. Ispostavilo se da je naš provajder „unapredio“ MySQL na verziju 8. ODBC drajveri koje koristimo za vezu Access – MySQL su morali da se menjaju – godinama smo koristili verziju 5.2.6, a sada treba preći na 8.0.27. To je zahtevalo male izmene u samom programu, pošto je port preko koga se komunicira promenjen sa 1443 na 3306 (zašto???). Program je proradio, ali svako malo nije mogao da se poveže na neku od tabela. Posle par sati očajavanja, video sam da Oracle „nedeljno“ menja taj MySQL Connector/ODBC, pa mi je palo na pamet da umesto tekuće verzije 8.0.27 koristim 8.0.20, staru oko dva meseca. I to je bilo to – program sada funkcioniše, a dokle će, videćemo. Moraćemo da menjamo i aplikaciju za praćenje toka preloma časopisa, koja doduše nema problema sa MySQL-om 8, ali ne možemo na istom računaru imati dve verzije ODBC Connector-a. Dupli posao.
Nije to bio jedini novembarski problem sa update-om. Pošto koristimo Microsoft 365 pretplate, naše Office instalacije su počele da prelaze na noviju verziju, s tim što se nije moglo predvideti kada će se to desiti na kom računaru. Samo jednog dana umesto zelenog zaglavlja u Word-u i Outlook-u ugledate belo i onda trošite vreme da pronađete staru šemu boja (krije se pod File / Account / Office Theme, gde treba izabrati Colorful), da vratite Quick Access Toolbar iznad Ribbon-a (to je već lako naći – Customize the Ribbon) i ponovo dobijete pune menije. No to nije bio kraj problema. Na jednom od računara nije radio izvoz iz ERP softvera u Excel, pa se dešavalo da koleginica šalje izvode e-mail-om sekretarici da ih štampa. Razlog? Sekretarica ne koristi Office 365, već stacionarnu instalaciju Office 2019, koja se ne update-uje sama od sebe. Tako je Office 365, koji treba da predstavlja veliku prednost, pokazao da može da bude mana u odnosu na stare dobre verzije koje unapređujete kada vi želite, a ne kada neka „mambo džambo“ veštačka inteligencija zaključi da je vaš računar došao na red.
Svima nam je jasno da su unapređenja softvera neophodna, radi ispravki bagova i sigurnosnih propusta, ali bi prelasci na sledeću verziju koja menja neke funkcionalne osobine programa morali da budu pod punom kontrolom korisnika. Nama, recimo, ne bi bilo na kraj pameti da menjamo verziju Office-a u danima kada finalizujemo broj, već bismo izabrali neki mirniji trenutak. Takođe, birali bismo redosled kojim unapređujemo softver na raznim računarima, kako bismo najpre isprobali nove mogućnost, pisali o njima, pa tek onda počeli da ih koristimo u radnom okruženju. Ovako, sve deluje kao nekakva lutrija na kojoj možda dobijete bolje alate... a možda i razne nevolje.
