Prvih četvrt veka u istoriji našeg priznanja „Top50“... 25 godina Internet sveta donelo je više novosti nego vekovi u drugim svetovima. Internet danas možda koristi iste protokole kao i 1997. godine, ali kroz TCP/IP pakete prolaze mnogo, mnogo drugačiji sadržaji. Sve je beskrajno dinamičnije, prvo je tekst zamenjen slikama, pa su onda slike zamenjene pokretnim slikama i najzad su informacije dobrim delom zamenjene dezinformacijama. Takav je
svet u kome živimo...
Naša Top50 priznanja često u šali (a i ne baš sasvim u šali) zovemo „Internet Oskarima“, pa mi je palo na pamet da pogledam šta su pametno i zabavno rekli na 25. ceremoniji dodele „pravog“ Oskara. Bilo je to 19. marta 1953. godine, prva dodela Oskara koja je prenošena preko televizije, doduše crno-bele, kako se ne bi videlo kako glumice koje su ostale bez ove statue pozelene od besa. Bila je to samo jedna od pošalica koje je izgovorio ceremonijalmajstor, glumac Bob Hope, koji je ipak počeo od „braka filma i televizije“, uz komentar da Oskar već ima 25 godina, pa mu je vreme da se oženi. U međuvremenu su se u taj brak umešali i Internet, društvene mreže i mnogi drugi servisi, pa nije ni čudo da se sve nalazi u jednom (nadajmo se kreativnom) haosu.
Voleo bih da kažem da je izbor Top50 domaćih Web sajtova unapred zamišljen kao nešto što će prerasti u jednu od ključnih godišnjih aktivnosti našeg časopisa, ali nije baš tako. Pre skoro 25. godina, 28. novembra 1997, naš saradnik Aleksandar Petrović (iznogud sa Sezama) došao je u Redakciju da prelamamo njegov umetak o Internet Explorer-u 4 za PC#30. Tokom višečasovnog uklapanja slika, kraćenja teksta na jednom mestu i dodavanja redova na drugom, dođosmo na ideju da za sledeći broj pripremimo izbor Top50 domaćih Web strana. Internet je tada kod nas bio star tek jednu godinu, pa smo smišljali razne forme da ga popularišemo, specijalne dodatke „Leto na Web-u“, rubriku „Internet vodič“, pa zašto ne i jedan izbor kojim bismo obuhvatili sve... ili barem one najbolje, pošto domaćih sajtova realno i nije bilo mnogo.
U slavu jubileja potražio sam e-mail poruke koje smo Aleksandar i ja tada razmenjivali, prisetio se da je tekst napisao zajedno sa Milanom Maksimovićem, ali i da je predložio „da se tekst pojavi nepotpisan – tako bi više zvučalo kao zvanična lista časopisa PC nego lična lista dvojice saradnika. Ne bi bilo zgoreg kad bi se po Redakciji malo razglasilo da se piše ovakav tekst, pa da i ostali saradnici daju svoje glasove“. Tako je nekako i bilo – Aleksandar i Milan su pisali ove tekstove i narednih nekoliko godina, da bi od početka milenijuma čitav posao preuzela Redakcija. Menjalo se mnogo toga, od uvođenja kategorija, preko širenja izbora na društvene mreže, nagrade publike, a možda najvažnija promena nastupila je 2012, kada smo naše oskare, u vidu plaketa i statua, počeli da uručujemo na svečanosti u Skupštini grada Beograda. Ostalo je, kako se to obično kaže, istorija.
Ta istorija će se nastaviti 3. februara 2022. na svečanoj podeli priznanja u Skupštini grada, ali i na našem YouTube kanalu – eto, bilo nam je potrebno manje nego Oskaru da se nađemo i na ekranima u domovima naših čitalaca. Kako li će sve to izgledati za još 25 godina? Da završim citatom Boba Houpa, koji reče da dolazi 3D film i da će za 25 godina deca možda imati četvrtaste oči da bi sve to mogla da gledaju. To se, istina, još nije desilo, ali se ne bih začudio ako ljudi koji budu gledali pedeseti Top50 budu modifikovani nekim direktnim interfejsom između Interneta i mozga. Interfejsa kroz koji prolaze samo najbolji. Pisaćemo o tome 2047...
