|
Sve je obavljeno tokom jedne februarske noći: montaža satelitske antene u „Telefoniji“, instalacija VSAT indoor jedinice, konfigurisanje rutera i povezivanje mreže Univerziteta u Beogradu na Internet. Hvala ljudima koji su doprineli da se poduhvat izgura do kraja i time nam otvorili još jedan prozor kroz koji možemo da posmatramo svet. Noć između 26. i 27. februara 1996. pokazala je da, ako postoji jaka volja, jasan cilj i hrabrost da se posao započne, sve može da se realizuje čak i u indolentnim sredinama kao što je naša. A kada posao krene, trka ne prestaje...
Prve tri godine
Početak treće godine Interneta u Srbiji dočekaćemo u društvu od preko 50 provajdera, koji pokrivaju različite regione. Broj korisnika vrtoglavo raste, a samim tim i potrebni resursi: od početnih 64 kbps, kada je YU mreža brojala 2000 računara, do ukupnih 8 mbps (zbir protoka ka inostranstvu na linkovima domaćih provajdera) i 8000 računara registrovanih u YU domenu. Ovi kapaciteti ipak nisu dovoljni da zadovolje rastuće potrebe...
U odnosu na prošlu godinu, broj firmi koje koriste servise Interneta skoro je udvostručen – trenutno postoji oko 2000 registrovanih domena sa sufiksom .yu. Internet više nije privilegija samo Beograđana, Nišlija i Novosađana, mada će ta tri grada dugo ostati glavna čvorišta na mapi mreže svakog većeg YU provajdera. Čak i u manjim gradovima javlja se konkurencija između provajdera, pa nema više okretanja 011 za pristup Internetu, a samim tim ni astronomskih telefonskih računa.
Kvalitet telekomunikacionih usluga se poboljšao, mnoge teškoće u radu telefonske mreže su otklonjene, primena ISDN tehnologije je rešila mnoge probleme provajdera, ali su se pojavile nevolje na koje niko nije ni računao. Naime, pokazalo se da oprema poznatih proizvođača (Cisco Systems, Bay Networks...) ne sarađuje uvek dobro sa nekim telefonskim centralama u zemlji. Rezultat je često fatalan: blokada modema, nemogućnost dobijanja veze...
Pojavio se i problem resursa u centralama: velike firme su, zakupljujući ISDN PRI priključke, „potrošile“ PRI ploče, pa firmama koje nemaju poseban značaj u društvu (čitaj: smrtnicima) trenutno na raspolaganju stoji samo opcija sufinansiranja priključka, tj. kupovina PRI modula za centralu. Ništa bolja situacija nije ni sa baznim pristupom: usleg nedostatka NT-1 završetaka, Telekom je prinuđen da odbija zahteve za priključenjem. Bazni priključci u nekim centralama se koriste nenamenski, za semipermanentne linkove, čime se odlaže realizacija linkova sa protokom n×64 kbps na pravi način, multiplekserima i cross-connect uređajima. Dokle?
Hladan tuš
Prethodna godina je prošla i u znaku međusobnog umrežavanja provajdera, što su korisnici osetili pristupajući sve brojnijim domaćim Web serverima. Puštanjem u rad Internet okosnice, „Telekom Srbija“ je omogućio provajderima razmenu nacionalnog saobraćaja i kvalitetan link ka svetu. Skoro svi veći provajderi sada imaju po dva ili više linkova, pa je korišćenje BGP protokola postalo neizbežno. Slična je situacija i u Crnoj Gori, mada razmena nacionalnog saobraćaja između dve republike još ne funkcioniše.
Kada su obrisi nacionalne informacione infrastrukture bili na vidiku, Telekom je objavio novi cenovnik – 710,000 dinara za 2 mbps mesečno, što je novac koji će malo koji provajder moći da izdvoji. Ako cena ostane na tom nivou, vratićemo se dve godine unazad – domaći saobraćaj će opet teći inostranim linkovima, nacionalna infrastruktura postaće samo misaona imenica, VSAT će se vratiti u modu, a od novih tehnologija, poput širokopojasnih ATM mreža, definitivno ćemo se udaljiti.
Poput situacije u mnogim zemljama, na cyber scenu su stupili i državni organi: pod izgovorom „uvođenja reda“ čini se sve, samo ne ono što bi pomoglo razvoju Interneta u zemlji. Uvođenje takse na Internet, srećom bezuspešno, koje će verovatno slediti slične inicijative u vidu raznih zabrana, dozvola, ekskluzivnih prava i poreza, predstavlja način da se jedna od retkih uspešnih delatnosti u zemlji dovede u teško stanje. Timovi koji odlučuju o sudbini nacionalne informacione infrastrukture često od drveta ne vide šumu problema koja nas okružuje, a gde bi pomoć države dobro došla: nerazvijenost telekomunikacione infrastrukture, nedovoljna informisanost ljudi o Internetu, nezastupljenost Interneta u školskim programima, nedostatak stručnog kadra za održavanje mreža...
Poseban problem predstavlja narastajući računarski kriminal, naročito među srednjoškolcima, koji zakonski nije adekvatno sankcionisan. Aktivnosti domaćih računarskih kriminalaca i šteta koju oni prave se u medijima često poistovećuju sa umećem naprednog korišćenja računara, pa čak i patriotizmom. Inostrani provajderi, koji nam omogućuju vezu sa svetom, neće tolerisati zlonamerne korisnike, a posledice mogu biti fatalne – od isključenja linkova, do naplate štete sudskim putem. Nacrt novog Krivičnog zakona Jugoslavije, koji predviđa sankcionisanje pet novih krivičnih dela iz ove oblasti, predstavlja odličan potez zakonodavaca.
Veliki problemi nas, nažalost, očekuju za nešto manje od 300 dana. Milenijumski bag, tako banalan, a tako koban za funkcionisanje vitalnih sistema, na Zapadu se razmatra već godinama. Kod nas je o tom problemu objavljena svega jedna monografija, a malo ko išta preduzima. Ostaje da se vidi koliko će nas Y2K pogoditi, ali zatvaranje očiju pred problemom i čekanje da ga neko drugi reši definitivno nije dobar put. Mislite o tome ...
|
