GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #45 > Softver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
nopreview
Novi DTP svet
Bojan Stojanović
Za nekoliko meseci Adobe-ovoj porodici pridružiće se InDesign, program za prelom koji treba da demonstrira nove strategije digitalne pripreme za štampu.
- PC #45 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Novi DTP svet

Priprema za štampu danas predstavlja jednu od najmasovnijih primena računara. Kao tvorac tehnologije na kojoj počiva čitav proces elektronskog izdavaštva, firma Adobe je protekle decenije zasnivala razvoj na doktrini po kojoj DTP ima centralno mesto u sveukupnoj računarskoj industriji. Iako ovakav stav deluje pretenciozno, teško je osporiti argument koji ističe da je prirodna nadgradnja računarstva upravo prenošenje i konzumiranje informacija, pri čemu one mogu sve vreme da zadrže digitalni oblik.

InDesign - Adobe-ov pogled za budućnost

Još ubedljivije deluje činjenica da su na PostScript-u mnoge firme zaradile više novca nego Adobe. Ovaj originalni koncept je omogućio uspeh tako zvučnih proizvoda kao što su Apple Macintosh ili QuarkXPress, kao i čitavog niza manjih kompanija čiji alati nalaze mesto u prepress produkciji. Dok su drugi beležili dobre poslovne rezultate, Adobe je posustajao – govorilo se o krizi, ulaganjima u projekte koji će početi da donose profit tek za nekoliko godina, a kulminacija je dostignuta prošlogodišnjom odbijenom ponudom Quark-a da kupi Adobe.

Procenjuje se da Quark kontroliše 80–90% tržišta programa za prelom, što je baza korisnika čiji zahtevi i potrebe oblikuju trendove u razvoju grafičkih aplikacija. S druge strane, Adobe je želeo da bude jedina „supersila“ na ovom terenu, a to je ponekad preteško breme, bez obzira na blistavu prošlost. Adobe nije div na staklenim nogama, ali su one toliko ukopane u temelje DTP sveta da se često previde. Samo firma koja u potpunosti kontroliše PostScript tehnologiju može da pravi strateške zaokrete koji se odražavaju na još veću bazu korisnika nego što je ima Quark. Jedini problem ješto šlag na torti front-end alata za PostScript mora da bude program za prelom, a upravo to je „Ahilova peta" Adobe-a.

Misteriozni projekat K-2

Interfejs između programskog jezika PostScript i korisnika/dizajnera, Adobe je negovao kroz moćnu bateriju Photoshop/Illustrator. Prvi program je standard celokupne izdavačke populacije koja se bavi rasterskom grafikom, dok je Illustrator na Mekintošu vodeći program za crtanje, a na PC računarima je „za petama“ još uvek popularnijem Corel Draw-u. Iz teško objašnjivih razloga, Adobe nije razvijao sopstveni program za prelom, već je otkupio Page Maker od kompanije Aldus.

Radna površina InDesign-a, u prepoznatljivom Adobe stilu...

I pored evidentnih napora da se Page Maker uklopi u jedinstveno okruženje i uspešno integriše sa Photoshop-om i Illustrator-om, Adobe nikada nije u potpunosti „reciklirao“ Aldus-ov kod. Iako je šminka mogla da zavara, Page Maker je došao do stadijuma kada je svako ozbiljnije poboljšanje zahtevalo generalni remont, što se svodi na pisanje novog programa. Pored toga, Page Maker nije imao suštinskih prednosti (doduše, ni mana) u odnosu na QuarkXPress, ali je tržište odavno reklo svoj sud.

Prošle jeseni je postalo jasno da je Adobe objektivno procenio svoju trenutnu poziciju – tada su procurile prve informacije o projektu K-2, superiornom programu za prelom koji je nazvan „ubica Quark-a“. 2. marta ove godine na Seybold konferenciji postalo je jasno da su mnoge pretpostavke bile pogrešne: novi program zvaće se Adobe InDesign, moći će da se kupi sredinom 1999. godine i sasvim je izvesno da utakmica sa konkurentima nije u prvom planu. InDesign ima zadatak da zauzme potpuno novi kurs i afirmiše se kao stub dominantne DTP arhitekture budućnosti, koja integriše spektar Adobe tehnologija: PostScript 3, PDF i Press Ready, uz programe Photoshop i Illustrator.

Adobe je tako zacrtao novi put i sav ulog bacio na jednog igrača, a sporedni, ali svakako poželjni efekat je u očekivanju da InDesign penzioniše čitavu konkurenciju ili barem da je zadrži na bezbednom odstojanju narednih nekoliko godina. Pošto iz iskustva znamo da je profesionalne korisnike teško naterati da, zbog nekoliko atraktivnih opcija, napuste udobnost okruženja na koje su navikli, pogledajmo pažljivo kakve potencijale krije InDesign.

Modularnost

Korisnički interfejs je u standardnom Adobe stilu, tako da se navike stečene u Photoshop-u ne moraju menjati. Na raspolaganju je uobičajena paleta sa alatkama, kao i Navigator, Layers i Color palete. Komande je moguće prilagoditi i onima iz QuarkXPress-a, što olakšava prelazak korisnicima iz suparničkog tabora. InDesign može direktno da učita dokumente snimljene u programima QuarkXPress 3.3-4.04 i Page Maker 6.5, uz očuvanje svih elemenata formatiranja. Prema tome, InDesign ne zahteva da se krene od samog početka, već dozvoljava bezbolnu tranziciju u novi svet dizajna i pripreme za štampu.

...i modul za kompoziciju teksta predstavljaju ključne novine.

Integracija InDesign / Photoshop / Illustrator linije nije površinska: programi koriste identične osnovne komponente (graphics engine) koje obezbeđuju da interpretacija rasterskih i vektorskih objekata kao i upravljanje bojom budu konzistentni, što pruža sigurnost u procesu pripreme za štampu. Tu su Adobe Graphics Manager za prikaz na ekranu, CoolType za manipulaciju fontovima nezavisno od Adobe Type Manager-a ili sistemskog TrueType rasterizatora, Rainbow Bridge za color management na nivou Adobe aplikacija, uz podršku za eksterne sisteme. PDF Library omogućava uvoz i izvoz PDF fajlova, a za EPS i PS fajlove zadužen je Modular Parsing System.

InDesign podržava umetanje dokumenata snimljenih u Illustrator-u i nastavak njihove obrade pomoću Bezier alatke, kao i uvoz PSD fajlova iz Photoshop-a. Od budućeg Acrobat 4 paketa je pozajmljena funkcionalnost Distiller-a, tako da InDesign može da snimi dokumente u novom PDF 1.3 formatu, čime se eliminiše potreba za štampanjem u PostScript-u. Na ovaj način je InDesign integrisan i u Extreme arhitekturu u čijem se centru nalazi upravo PDF. Intervencije na kompozitnim višestraničnim PDF fajlovima koji se potom direktno šalju osvetljivaču sa PostScript 3 RIP-om, predstavljaju strateške opcije koje trenutno nema nijedan DTP program. Primetimo da se jednostranični PDF dokumenti mogu umetnuti bez interpretiranja, kao da je u pitanju EPS fajl. Upotrebu PDF formata u profesionalnoj pripremi za štampu analiziramo u posebnom tekstu u ovom broju „PC“-ja.

Jezgro InDesign-a ima svega 1.6 MB, dok su sve ostale opcije realizovane putem modula. Korisnici će biti u prilici da preuzimaju nadogradnje svih vitalnih komponenti sa Interneta ili da koriste proširenja nezavisnih firmi. Specifični zahtevi se mogu realizovati i pomoću skriptova; na Windows platformama je za ovaj posao izabran provereni VBA, tako da su pojednostavljena sva eventualna prilagođavanja InDesign-a. Modularna arhitektura je ključ uspeha mnogih vodećih programskih paketa, između ostalih i QuarkXPress-a pa možemo reći da je Adobe primenio oprobani recept.

Evolucija dizajna

Adobe InDesign osmišljen je tako da pruži potpunu slobodu u radu, što je često povezano sa prevazilaženjem postojećih ograničenja, odnosno pomeranjem limita. Dokumenti mogu da imaju do 9999 stranica čije su dimenzije u rasponu od 0.421 cm do 5.48 metara. Stranice se mogu organizovati u neprekidne nizove (spreads) od po 10 elemenata, a promena redosleda i dodeljivanje mastera omogućeno je Document Layout paletom koja je veoma slična onoj u QuarkXPress-u.

Tipovi master strana prilagođeni su raznovrsnim publikacijama

InDesign ne pravi razliku između okvira za tekst i slike, tako da se bilo koji vektorski objekat može upotrebiti kao frejm. Okviri se mogu postavljati odnosno gnezditi unutar okvira, uz uspostavljanje hijerarhije. Pomeranjem ili transformacijom okvira, iste promene se odražavaju i na okvire koji su unutar njega. Objekte je moguće uvoziti i direktno na stranicu, bez smeštanja u okvir. Kada je u pitanju maskiranje objekata, InDesign je izuzetno efikasan jer, za razliku od uobičajenog pristupa prilikom štampe maski na PostScript uređajima, RIP-u šalje samo vidljivu porciju objekata. Tako je štampa dramatično ubrzana, naročito ako smo maskirali velike rasterske slike.

Radna površina izvan definisane stranice je praktično neograničena, tako da se ne može dogoditi da objekat prilikom rotacije prekorači pasteboard. Prilikom promene veličine ili orijentacije stranice poslužiće opcija Adjust Layout, koja je preuzeta iz Page Maker-a. Naknadne ručne intervencije su i dalje neophodne, ali je evidentno da je ova funkcija znatno usavršena. Kod preloma grafički intenzivnih publikacija veliku pomoć predstavljaju višestruki prikazi u kojima se, uz zoom od 5 do 4000%, može precizno pratiti kako se pojedini efekti i transformacije odražavaju na delove stranice. InDesign je prva Adobe-ova aplikacija koja ima neograničeni Undo i Redo, što je izuzetno atraktivna i cenjena opcija u poslu za koji je program namenjen.

Veoma je spretno ugrađena Layer paleta – upotreba slojeva je pogodnost na koju smo navikli u grafičkim programima, koja se prirodno uklapa u napredno DTP okruženje. Pozajmljena funkcionalnost Illustrator-a i Photoshop-a dolazi do izražaja gotovo na svakom koraku: tu je i paleta Gradient za zadavanje složenih preliva, ali i opcija za pretvaranje slova u konture i njihovu obradu standardnim vektorskim alatkama, ispunjavanje slikama ili tekstom. Okviri sa tekstom se mogu iskositi zajedno sa sadržajem, pri čemu se zadržava mogućnost promene teksta što važi praktično za sve transformacije.

Tipografske đakonije

Jedan od ključnih segmenata svakog programa za prelom jesu tipografske opcije. Adobe je na ovom polju veoma jak, što je pokazala i najnovija verzija Illustrator-a. QuarkXPress ima takođe besprekorne opcije za formatiranje teksta, tako da na prvi pogled nema prostora za bitnija poboljšanja. Međutim, saradnja Adobe-a sa Microsoft-om u oblasti razvoja tehnologija vektorskih fontova omogućila je da InDesign bude prvi DTP program koji interno podržava OpenType fontove i Unicode mapiranje. Ne treba posebno naglašavati koliko je ova podrška značajna za naše podneblje, pošto pruža sistemsko rešenje za upotrebu srpske latinice i ćirilice u modernom DTP okruženju. OpenType fontovi prevazilaze mnoge tipografske barijere, omogućavaju korišćenje ligatura, old-style figure i small cap karaktera, estetskih supstitucija i mnogih drugih pogodnosti koje smo pre nekoliko meseci detaljno analizirali („Ujedinjeni fontovi“, „PC #41“). InDesign će se isporučivati sa probranim paketom OpenType fontova (sa Type 1 konturama), mada je za sada neizvesno da li će oni biti dopunjeni i YU slovima. U svakom slučaju, Unicode arhitektura je tu, što je u ovom trenutku najbitnije.

InDesign direktno snima i učitava PDF dokumente i omogućava njihovu obradu i separaciju boja

Važna prednost InDesign-a u odnosu na konkurenciju ogleda se i u modulu za slaganje teksta (composition engine). Dosadašnji pristup bio je zasnovan na single-line composer konceptu, koji je prema zadatim parametrima hifenacije postavljao pojedinačne redove teksta. Pri kraju reda donosi se odluka da li će se poslednja reč deliti, a zatim se postupak ponavlja za ostatak teksta. Ovakav način rada je veoma sličan nekadašnjem ručnom slogu, pa je došao trenutak da se računari efikasnije iskoriste za ovaj posao. Adobe InDesign poseduje multi-line composer koji mu omogućava da u trenutku kada treba podeliti reč na kraju reda, „pogleda“ unapred i utvrdi kako će se to odraziti na sledeće redove, odnosno da li će doći do estetski neprikladno prelomljenog pasusa. Cilj ove tehnike predviđanja je smanjenje broja onih redova koji ne zadovoljavaju postavljenje parametre. Konačni efekat je ravnomerniji izgled uskih stubaca.

Novina je i optički kerning, idealan kod fontova koji nemaju definisane kerning parove ili kada treba prilagoditi razmak između slova u naslovima. InDesign „u letu“ proračunava optimalno rastojanje i doprinosi prirodnijem izgledu teksta. Ova tehnologija nije nepoznata – program Kernus, proizvod nemačke firme URW, kreira automatski kerning za Type 1 fontove.

U ovom trenutku nema informacija o podršci za fusnote, indekse i sadržaj. Moguće je da Adobe ipak ne želi da jednim potezom eliminiše Frame Maker i Page Maker, još uvek visoko kotirane i upotrebljive DTP programe.

PDF separacije

„Rodbinska veza“ sa PostScript-om 3 učiniće da InDesign bude bez premca kada su u pitanju štampanje dokumenata i kvalitet separacija. Trapping i korekcija boja u RIP-u osvetljivača predstavljaju nove domete, koji su konkurenciji još uvek nedostižni. U završnoj fazi preloma od velike koristi biće dijalog preflight u kom se kontrolišu fontovi, reference na slike, PPD podešavanja, boje...

Potpuna sloboda prilikom izbora okvira za tekst i slike preuzeta je od programa za vektorsku grafiku

Važna je mogućnost da dokument snimimo kao prepress fajl, PS datoteku iz koje su odstranjene informacije vezane za konkretan uređaj. Ovakav fajl se može prilagoditi u agenciji za osvetljavanje filmova, tako da korisnik može da proizvodi univerzalne fajlove ne razmišljajući o podešavanjima drajvera. U kontekstu postepenog prelaska na kompozitno PDF okruženje, važno je napomenuti da InDesign pruža izvanredne mogućnosti za bezbolnu preorijentaciju, čak i ako se ne koristi kao osnovni DTP program. U ovom trenutku jedino PostScript 3 izlazni uređaji podržavaju direktnu rasterizaciju i kolornu separaciju PDF fajlova, tako da mnogi po inerciji koriste „klasičan“ način rada i PostScript Level 2 tehnologiju, gubeći vreme i prostor na disku, pošto korisnici pribegavaju separacionom modulu Photoshop-a i snimaju slike u DCS formatu.

Adobe InDesign može da učita bilo koji višestranični kompozitni PDF dokument i pripremi ga za štampu na Level 2 osvetljivačima, tako što će automatski obaviti sav posao oko separacija, pretvaranja RGB slika u CMYK i konverzije spot boja u procesne, uz potpunu kontrolu svih parametara od strane korisnika.

Adobe špil

Na osnovu preporučene hardverske konfiguracije jasno je da je InDesign okrenut najzahtevnijim korisnicima. Minimalna PC platforma je računar sa 300 MHz Pentium II procesorom i 48 MB RAM-a, ali je optimalno da samo za InDesign na raspolaganju bude 64 MB, što u praksi znači dvostruko više ukupne memorije na sistemu. Kompaktna instalacija programa zauzeće oko 75 MB prostora na disku. InDesign će se najverovatnije pojaviti najpre u Macintosh verziji, dok će funkcionalno identična PC verzija raditi na operativnim sistemima Windows 98/NT 4 i Windows 2000.

InDesign je samo jedna, doduše veoma jaka, karika u renoviranom Adobe Publishing lancu. Uskoro očekujemo i GoLive koji će pokriti Web izdavaštvo u kombinaciji sa PGML (Precision Graphics Markup Language) standardom: radi se o proširenju XML specifikacije tehnologijom vektorske grafike za Web (SVG – Scalable Vector Graphics), što će biti jedan od važnijih Adobe-ovih prodora. Ne treba zaboraviti ni Adobe Acrobat 4 koji će predstavljati sponu između raznovrsnih modela publikovanja elektronskih dokumenata. Krug se zatvara paketom Adobe PressReady – radi se o softverskom PostScript 3 RIP-u za ink-jet štampače, koji će u kombinaciji sa ponuđenim ICC profilima omogućiti pouzdane kolorne probe na jeftinim Epson, Canon i Hewlett-Packard štampačima, što je pogodnost koju već godinama nestrpljivo iščekujemo.

Posle zatišja, Adobe je najavio agresivan nastup na tržištu, uz fascinantan paket programa koji nastavljaju tradiciju PostScript tehnologije. InDesign će predstavljati najsavršeniji DTP program, a čak i korisnici koji ostanu verni Quark-u biće primorani da se kreću Extreme i PDF stazama. Adobe je kreirao model novog DTP sveta koji nam velikom brzinom dolazi u susret...

SLEDEĆI TEKST U PC #45
nopreview
Pod visokim pritiskom
Vladimir Klisić



YuNet

Čitaj PC Press

Excel kuhinjica


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter