GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #63 > Komunikacije
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
nopreview
Od glagoljice do Interneta
Brankica Rakić
Galerija jugoslovenskih književnih velikana našla je zasluženo mesto i na Internetu, koji postaje elektronska riznici umetničkih dela svih epoha.
- PC #63 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Od glagoljice do Interneta

Za Dositeja Obradovića kažu da je bio prvi moderni srpski pisac. Uzimajući u obzir da je do petanestog veka sveštenstvo u Srbiji bilo jedini sloj društva sa širim obrazovanjem, nagoveštaj pojave pisane narodne reči predstavlja veoma značajan momenat. Na sajtu časopisa „Književna reč“ www.knjizevna.rec.co.yu/isk/isk_04.html potrudili su se da na adekvatan način prezentuju omaž istoriji srpske kulture, od vremena Ćirila i Metodija do moderne književnosti.

I naredna tri veka srpsko štamparstvo bilo je isključivo bazirano na crkvenoslovenskom jeziku. Tek osamdesete godine XVIII veka donose značajne promene u srpskoj pisanoj književnosti, zahvaljujući prosvetitelju Dositeju Obradoviću www.azbukum.org.yu/dositej_obradovic.htm . Prvobitno je ovaj čovek, kome mnogi pripisuju čak drugu po važnosti zaslugu za prosvećivanje srpskog naroda (prvi je Sveti Sava), odlučio da bude monah. Poznavaoci Dositejevog života nazvali su njegovu odluku „bekstvom“ kojim je, zapravo, počeo njegov duhovni razvoj. Dositejevo putešestvije u početku je bilo po zemljama pravoslavlja, ali se onda okrenuo i prema zapadu, pa nije slučajno što je na jedan njegov spomenik uklesan stih: „Iduć uči, u vekove gleda“. Godine 1771. odlazi u Beč i sasvim se okreće zapadnoj kulturi.

Prvi ministar prosvete

Da je Dositejev prosvetiteljski rad cenjen od strane današnjih poznavalaca južnoslovenskih jezika, svedoči i to što je njegovo delo „Život i priključenija“ zauzelo značajno mesto u Austrijskoj akademiji nauka. Kritički osvrt na njegov rad prenet je i na Internet, na adresi www.amu.edu.pl/siec/listserv/st-1/12-95/0001.html uz nadu autora sajta da će jednoga dana ova knjiga biti u celini dostupna u elektronskom obliku. Prvi deo knjige „Život i priključenija“ štampan je 1783. godine, a „Pismo Haralampiju“ (inače, Dositejevom prijatelju iz Trsta) predstavlja svojevrstan prosvetiteljski manifest. Deo ovoga pisma predstavljen je i na adresi www.yurope.com/people/nena/Zabeleske/Dositej_Obradovic/Pismo_Haralampiju.html .

Jovan Dučić

Svega četiri godine nakon objavljivanja prosvetiteljskog manifesta, u podrinjskom selu Tršiću rodio se Vuk Stefanović Karadžić. Na oficijelnom sajtu grada Loznice www.loznica.co.yu/Licnosti/e_vuk_karadzic_1.htm predstavljena je kratka biografija začetnika srpske književnosti na narodnom jeziku. Poznanstvo sa bečkim slavistom, Slovencem Jernejom Kopitarom, rezultiralo je štampanjem knjige narodnih umotvorina. Obradom prikupljenog materijala nastao je, 1818. godine, „Srpski rječnik“ sa gramatikom, a naslovnu stranu knjige štampane u Beču možete pogledati na suc.org/culture/history/Hist_Serb_Culture/chc/html/Serbian_Dictionary.html .

Autor sajta „Vuk Stefanović Karadžić – reformator jezika“ main.amu.edu.pl/~sipkadan/vuk1.html , osim biografskih podataka, postavio je i portret Vuka Karadzića kojeg je naslikao Petar Ubavkić kao i ćirilično pismo. Posebna pažnja usmerena je na slovne znakove koje je Vuk dodao postojećem pismu, dok je u pravopis uveo načelo „jedan glas – jedno slovo“ main.amu.edu.pl/~sipkadan/vuk2.html . Korisni podaci o reformisanju srpskog jezika, našli su svoje mesto i na stranicama slavne enciklopedije Britanika, www.britannica.com/bcom/eb/article/2/0,5716,45712+1+44674,00.html?query=serbian%20dictionary .

Pro et contra

U danima kada je Vuk započeo proces reforme jezika, otpor njegovom radu bio je veoma veliki, naročito od strane konzervativnih crkvenih poglavara. Ipak, 1868. godine vlada u Srbiji je priznala Karadžićevu reformu uz izvesne nedoslednosti u pojedinim krajevima Srbije i Vojvodine, oko upotrebe ekavice i ijekavice. Potpunu informaciju možete dobiti na sajtu časopisa „Književna reč“ na adresi www.knjizevnarec.co.yu/isk/isk_04.html . Za neke književne savremenike Vukove reforme su bile sporne, pa ga je jedan naš poznati pisac nazvao „upropastiteljem srpskog jezika“. Osvrt na tezu „za i protiv Vuka“, možete pročitati na www.nin.co.yu/2376/2376a.html .

Rukopis pesme "Jesenji refren" Jovana Dučića

Dositej i Vuk bili su svojevrsni ambasadori Srbije u Evropi. Njihovi naslednici po peru, Ivo Andrić, Jovan Dučić, Milan Rakić, a kao atašei za štampu Stanislav Vinaver i Miloš Crnjanski, bili su i u doslovnom smislu diplomatski angažovani u funkcijama sekretara, konzula ili poslanika. Jovan Dučić www.trebinje.com/Ducic je, po rečima Stanislava Sretenovića, pesnik i „pravi srpski poklisar“, iako njegova diplomatska aktivnost nije bila predmet obimnijeg istraživanja.

O Jovanu Dučiću, pesniku, mnogo toga je već napisano, pa je zato možda bolje prioritet ukazati sadržaju koji se nalazi na adresi www.knjizevnarec.co.yu/broj/505/kr505_sretenovic.html , jer pojašnjava Dučićevu diplomatsku karijeru. Autori sajta rodnog grada Jovana Dučića ozbiljno su prionuli na posao www.trebinje.com/Ducic/Pjesme/ da „objasne“ Dučića kao literatu, pa se na tom mestu mogu pročitati i brojne pesme iz nekoliko faza Dučićevog stvaralaštva. Kopija rukopisa pesme „Jesenji refren“ i odlomak iz romana „Blago cara Radovana“, nalaze se na adresama www.trebinje.com/Stranice/42.html i www.trebinje.com/Stranice/7.html .

Andrić, Sterija, Zmaj

Po kvalitetu i kvantitetu prezentacija na Internetu svakako prednjači stvaralaštvo Iva Andrića. Dobitniku Nobelove nagrade za književnost 1961. godine posvećena je dužna pažnja upravo na sajtu intuitivnog imena Arhiva Nobelove nagrade nobelprizes.com/nobel/literature/1961a.html . Nagrađeni roman „Na Drini ćuprija“ dobio je svoje mesto na stranicama Mreže na engleskom i na nemačkom jeziku, pa svakako treba posetiti sajt Ivo Andric: Die Brucke uber die Drina www.chakotay.de/andric/ .

Mesto na Internetu koje je posvećeno recenziji ovog Andrićevog romana, nalazi se na adresi www.anatomy.usyd.edu.au/danny/book-reviews/h/The_Bridge_on_the_Drina.html . Još jedan pregled biografije Nobelovog laureata, našao je svoje mesto i na stranicama www.novel.se/laureates/literature-1961-1-bio.html i www.kirjasto.sci.fi/andric.htm .

Jovan Sterija Popović

Značajna ličnost srpske književnosti bio je i Jovan Sterija Popović www.vrsac.com/ovrscu/licnosti.htm . Bio je načelnik ministarstva prosvete skoro šest godina, pa se zalagao za bolji položaj školstva u Srbiji. Njegov izuzetan talenat omogućio mu je da i kao tragičar i kao komediograf pobere lovorike svojih savremenika. Bogata galerija likova iz Sterijinih drama trajno je obeležila atmosferu jednog vremena u ravničarskoj Vojvodini.

Još jedan peštanski đak, Jovan Jovanović Zmaj, dobio je svoje mesto pod kapom velike mreže. Srpski pesnik i novinar, lekar, prevodilac, dramaturg, urednik satiričnih novina i dečjeg lista „Neven“ predstavljen je isključivo svojim pesmama na stranicama www.borut.com/library/a_zmajjj.htm . Na sajtu Library predstavljene su, takođe, pesme Jovana Jovanovića Zmaja, sa malim osvrtom na dečju poeziju mala.vet.bg.ac/~vana/Library/j/zmaj.htm . Za biografske podatke zaslužna je on-line Komptonova enciklopedija, na adresi www.optonline.com/comptons/ceo/21061_Q.html .

„Besnilo“ i „Čas anatomije“

Romansijer Borislav Pekić posedovao je izuzetan talenat da psihološko i sociološko viđenje životnih situacija protka ironijom. Iako zbog toga zaslužuje posebnu pažnju, o autoru romana kao što su „Vreme čuda“ i „Zlatno runo“, nema mnogo zapisa na Internetu. Od ponuđenog sadržaja pažnju svakako zaslužuje stranica The Book of Poetry: Borislav Pekić www.yurope.com/people/sen/The.Book.Of.Home/poezija/borislav.pekic/ . Na ovom mestu možete pročitati Pekićeva „Poslednja pisma iz tuđine“ pisana 1991. godine. Poznato je da Pekić još 1947. godine uhapšen zbog osnivanja Saveza demokratske omladine Jugoslavije, pa se piščev komentar iz perioda do 1990. nalazi pod nazivom „Propast nisu predvideli“ na www.yurope.com/people/sen/The.Book.Of.Home/poezija/borislav.pekic/propast.nisu.predvideli.htm .

Danilo Kiš je, za razliku od Pekića, itekako zastupljen na Internetu. Za poštovaoce stvaralaštva ovog izuzetnog čoveka sadržaja ima na pretek, bilo da preferirate engleski, nemački, ili srpski jezik. Na domaćem Internetu stranica Danilo Kiš Home page zaslužuje svaku pažnju, a nalazi se na adresi www.kis.org.yu . Obilje informacija iz života Danila Kiša, propraćeno je fotografijama, među kojima se nalazi i izvod iz knjige rođenih kojom započinje odeljak o biografiji.

Na stranicama Danilo Kis in South Slavic Literature Library www.borut.com/library/a_kisdan.htm predstavljen je kompletan opus Danila Kiša dok na adresi 128.220.50.88/demo/performing_arts_journal/18.2kis.html možete pročitati zanimljiv članak na temu nacionalizma, koji je objavljen 1996. godine u časopisu Arts Journal, inspirisanom Kišovim romanom „Čas anatomije“.

Hazarski rečnik

Prevodi romana, pesama, zbirki priča i prevoda Puškina i Bajrona, uvrstili su Milorada Pavića u sam vrh jugoslovenske književnosti. Kritičari ga smatraju „predvodnikom evropske postmoderne“ ili čak „piscem prve knjige 21. veka“. Odlično koncipiran sajt na adresi www.khazars.com sadrži sve biografske i bibliografske podatke o ovom piscu.

„Hazarski rečnik“ štampan je 1984. godine, a prošle godine objavljeno je peto izdanje knjige u izdavačkoj kući „Azbuka“, iz Moskve. Pavić se tom prilikom našao u prijatnom „društvu“ Jesenjina, Šopenhauera i Brehta www.knjizara.co.yu/pkch/data99/Pavic_u.html – izdanje potvrđuje činjenicu da je on jedan od naših najviše prevođenih pisaca u svetu u protekloj deceniji.

SLEDEĆI TEKST U PC #63
nopreview
Uvodnik
Dejan Ristanović


Societe Generale

Schneider APC

CP Security


Original

YuNET

Festival Nauke

Excel kuhinjica

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter