|
Počnimo od vesti godine – Microsoft je osnovao razvojni centar u Srbiji, koja se ovim značajnim ulaganjem svrstava u red retkih zemalja u kojima najveća softverska firma sveta radi na razvoju konkretnih alata koji će biti primenjeni u budućim verzijama njihovog osnovnog operativnog sistema. Ova investicija je svakako (i) rezultat činjenice da su Saga i Pexim dobili prestižna inostrana priznanja kao najbolji korisnici Microsoft-ovih alata i softvera. Saga je za softversko rešenje „kliring čekova“ dobila i plaketu Društva za informatiku Srbije.
Uklapanje u trendove
Naše firme se sve uspešnije uklapaju u svetske trendove konstruisanja i opremanja računara. Tako je Desk za svoje PC-je izborio status Microsoft System Builder i IntelPremier Provider, dok „Informatika“ u zemlji i svetu uspešno prodaje industrijski računar MicroBlue. CT Computers je razvijao svoj brend i plasirao desktop i notebook računare i na tržištima okolnih zemalja.
Brojni su i uspesi na polju softvera. Novosadska kompanija AlfaNum je, u saradnji sa Tehničkim fakultetom u Novom Sadu, razvila i plasirala softver za slepe koji tekst na srpskom pretvara u govor. Grupa studenata ETF-a u Beogradu je osvojila prvo mesto na IEEE takmičenju Energy Challenge 2005, a Vlada Srbije ih je za to dostignuće nagradila prigodnim novčanim iznosima.
Projekat godine svakako je ADSL, koji je za sada pristupačan u Beogradu a krajem godine počinje i instalacija priključaka u Novom Sadu. Do sada je instalirano preko 7000 ADSL priključaka, pri čemu su u njihovoj prodaji najuspešniji bili SezamPro (zauzeo je preko 40% tržišta), EUnet i Beotel. I drugi potencijali Internet provajdera se intenzivno razvijaju, pa se procenjuje da krajem 2005. u Srbiji ima oko 900.000 korisnika Interneta.
Akademska mreža je, povezivanjem čvora u Subotici sa čvorištem u Segedinu, završila etapu razvoja u kojoj su kvalitet mreže i servisa izjednačeni sa odgovarajućim mrežama u Evropi. Razvijaju se i sadržaji na Internetu, pa su plakete DIS za najbolji Web sajt dobili www.rastko.org.yu  i „Metalac“ iz Gornjeg Milanovca.
Na rang listi 300 poslovno najuspešnijih kompanija u Srbiji našlo se i osam informatičkih firmi: Pakom, CT Computers, Informatika, Saga, Imtel Computers, Erc Commerce Computers, BS Procesor i PIN Computers – njihov ukupni poslovni prihod je oko 14 milijardi dinara. Sve ove kompanije su u 2004. napravile skok na rang listi u odnosu na 2003. Postoje i drugi zapaženi IT rezultati domaćih stručnjaka koji potvrđuju vrhunsko poznavanje informatičkih znanja, kreativnost i inventivnost u njihovoj primeni. Međutim, istovremeno ostaju pitanja koliko se ovi potencijali koriste i šta usporava njihov širi prodor.
Šta ugrožava IT u Srbiji?
IT delatnosti u Srbiji nisu, nažalost, sastavni deo politike razvoja niti su podsticane merama Vlade Republike Srbije. Stiče se utisak da Vlada ne prepoznaje njihov značaj i da o ulozi IT-ja govori samo deklarativno, bez spremnosti da se organizovano koriste razvojni potencijali. Ovakve ocene potvrđuje razvoj događaja u 2005. godini.
Pre svega, u Srbiji (za razliku od većine zemalja koje IT koriste za razvoj) ne postoje podsticajne mere za razvoj vrhunskih tehnologija. Uvođenjem PDV-a ukinuta je i poslednja podsticajna mera iz 2002, kada je ukinut porez na promet informatičke opreme. Predstavnik Vlade Republike Srbije je 2002. potpisao Agendu za razvoj informacionog društva u zemljama Jugoistočne Evrope, ali nijedna aktivnost nije realizovana u predviđeno vreme.
Zakon o elektronskom potpisu je, nakon silnih peripetija, usvojen tek krajem 2004, ali se još ne sprovodi jer nisu stvoreni tehnički i organizacioni preduslovi. Slična je i priča o Agenciji za telekomunikacije – kako je rekao akademik Ilija Stojanović na otvaranju TELFOR-a 2005, Agencija je formirana 745 dana nakon zakonskog roka, a usvajanje Strategije razvoja telekomunikacija kasni već 850 dana. Nije usvojena ni dugo najavljivana Strategija razvoja informacionog društva u Srbiji. Za razliku od svih, pa i okolnih zemalja, u Srbiji nema organizovanog i koordiniranog rada na razvoju e-uprave. Svaki organ državne uprave i lokalne samouprave je prinuđen da samostalno razvija svoj informacioni sistem.
Posebno zabrinjavaju podaci o opadanju nabavki informatičke opreme i softvera: tokom 2004. u Srbiji je prodato oko 188.000 računara i učinjeno je mnogo na polju legalizacije softvera a prema podacima Privredne komore Srbije, Društva za informatiku Srbije i publikacije SITO 04, u prvih šest meseci 2005. registrovan je pad prodaje računara za 30% u odnosu na isti period 2004, dok je u drugom polugodištu zabeležen nešto blaži pad od 20%. Oko 10% IT kompanija koje se bave prodajom računara i softvera je tokom 2005. prestalo sa radom. Na pad nabavke IT opreme su, pored PDV-a, uticali i pad kupovne moći građana, smanjivanje javnih nabavki, destimulativni uslovi za domaće kompanije na tenderima i pad stope rasta industrije u prvom polugodištu.
IT delatnosti svuda u svetu generišu nova radna mesta, nove proizvode i usluge, porast izvoza, rast plata i poboljšanje privredne strukture. Sve je to mo guće i u Srbiji, ali uz podsticajne mere kao što su: prihvatanje IT-a kao prioritetne privredne delatnosti, primenjivanje stimulativne poreske, carinske i kreditne politike (uključujući i smanjivanje ili ukidanje PDV-a za IT opremu), kompetentan i organizovan rad nadležnih državnih organa, poboljšavanje položaja domaćih IT kompanija na tenderima, brži razvoj broadband mreže za pristup Internetu, legalizovanje VoIP telefoniranja, omasovljenje procesa legalizacije softvera, obezbeđivanje boljih uslova za rad IT inkubatora, podsticanje razvoja e-trgovine, e-uprave i drugih vidova e-poslovanja.
Vlada i nadležna ministarstva dobijali su tokom 2005. od Privredne komore Srbije i Društva za informatiku Srbije predloge da utvrde uzroke i preduzmu mere za oživljavanje IT-a i posebno prodaje računara. Na iznete inicijative nije bilo odgovora.
| 
