GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #122 > Komunikacije
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
nopreview
ADSL: broadband za vas
Dejan Ristanović
Teritorija "pokrivena" ADSL-om se širi - tokom prethodnog meseca Niš se priključio privilegovanim gradovima u kojima je moguće korišćenje ovog broadband servisa, a i mnogi korisnici u Beogradu su se obradovali instalaciji ADSL opreme u njihovoj mini-centrali...
- PC #122 (Maj 2006)
- U prodaji po ceni od 110 din

broj

ADSL: broadband za vas

Časopis "PC" piše o ADSL-u još od juna 2004. i prve najave njegovog uvođenja - kroz 15 opširnih tekstova "pokrili" smo način funkcionisanja servisa i opisali proceduru njegovog uvođenja i korišćenja u kućnim i korporativnim mrežama. Nekoliko čitalaca nam je skrenulo pažnju da smo otišli predaleko u detalje, a da mnogi ne znaju šta je zapravo ADSL, mogu li ga dobiti i koliko će on biti značajan u njihovom radu - u danima kada je sve počinjalo ADSL im je delovao nedostupno ili (pre)skupo, a sada je sve to pristupačnije ali... Zato ćemo ovoga meseca napraviti rekapitulaciju i ponoviti stvari koje treba znati kako biste doneli pravilne odluke.

Šta je ADSL?

Prvi metod povezivanja kućnih korisnika i malih firmi na Internet je dial-up veza: koristeći klasičnu telefonsku liniju pozivate Internet provajdera, pa tim putem dalje primate i šaljete informacije. Dobre strane ovakvog pristupa su što je uvek raspoloživ (računar i telefonsku liniju već imate, pa vam je potreban samo jeftini modem), a loše što zahteva da zovete provajdera kad god vam je Internet neophodan, što je prenos podataka razmerno spor i nepouzdan (zloglasno "pucanje veze") i što se tokom rada na Internetu vaš telefon ne može koristiti za razgovore glasom - linija je zauzeta.

Alternativa je širokopojasni, tzv. broadband pristup Internetu koji podrazumeva da ste stalno na vezi, pa podacima na Internetu pristupate kad god su vam potrebni. Takva veza je bitno brža i pouzdanija od modemske, ali vam je potreban neki kanal za prenos podataka. Standardni metodi broadband pristupa su kablovski Internet, gde se podaci prenose kablom koji inače koristite za praćenje TV programa, i ADSL, gde se za prenos koristi telefonska infrastruktura, ali na poseban način.

Za uvođenje ADSL-a nije potrebno dovođenje novih kablova do kuće/firme niti intervencije na kablovskoj infrastrukturi. Kako je to moguće? DSL (skraćenica od Digital Subscriber Line) podrazumeva korišćenje šireg frekvencijskog spektra upredene bakarne parice za prenos podataka; klasična telefonija (prenos glasa i podataka pomoću modema) koristi frekventni opseg do 4 kHz, dok DSL modemi imaju daleko šire propusne opsege, trenutno između 100 kHz i 1,1 MHz. Na telefonsku liniju se instalira razdvajač, koji odvaja spektar za glas od spektra za podatke - ove dve komponente su nezavisne, pa možete razgovarati telefonom dok podaci teku. ADSL je asimetričan - korisnici obično primaju mnogo više podataka (download) nego što ih šalju (upload), pa je maksimalna brzina download-a kod nas četiri puta veća od brzine upload-a.

Ima li tehničkih uslova?

Telefonska linija je neophodna za uvođenje ADSL-a, ali nažalost nije i dovoljna. U žargonu se kaže da vaša "parica mora biti čista", tj. da niste dvojnik i da linija nije realizovana preko PCM ili FM uređaja. Linija može biti analogna ili ISDN, s tim što ISDN po prirodi stvari garantuje da je vaša parica "čista". Dalje, potrebno je da u centrali do koje vaša linija dolazi bude instalirana ADSL oprema - ona u trenutku pisanja ovoga teksta postoji u većim centralama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a uskoro se može očekivati njeno postavljanje i u drugim većim gradovima Srbije.

Priča se u ovoj tački komplikuje zbog složenosti telekomunikacionog sistema. Linija podobna za instalaciju ADSL priključka ne mora nužno biti na nekoj od novih, digitalnih centrala (u Beogradu takvi brojevi počinu dvojkom ili trojkom), a sa druge strane neke grupe korisnika na novim centralama ne mogu (još) da dobiju ADSL. Problem je u tzv. isturenim pretplatničkim stepenima, što u terminologiji Telekoma označava male (a ponekad i ne tako male) centrale instalirane u cilju racionalnijeg širenja telefonske mreže. Naime, kada u nekom naselju postoji potreba za većim brojem telefonskih priključaka, Telekom pronađe pogodan prostor, koji ne mora biti veliki, i instalira centralu koja opslužuje nekoliko hiljada korisnika, a povezana je sa najbližom "velikom" centralom optičkim kablovima. Ako na samom pretplatničkom stepenu nema tzv. DSLAM opreme (a uglavnom je nema), ADSL se ne može instalirati. Tokom marta i aprila Telekom je počeo instalaciju opreme u nekim isturenim stepenima, ali će problem pokrivenosti očito biti aktuelan još neko vreme.

Poenta čitave ove priče je da ne postoji jednostavna formula kojom se može odrediti da li se kod nekog korisnika može instalirati ADSL. Jedini način da to saznate jeste da odaberete Internet provajdera, popunite formular za instalaciju ADSL priključka na njegovom sajtu i tako prođete kroz proceduru ispitivanja tehničkih mogućnosti, koja obično biva završena za nekoliko dana. Kada stigne potvrdan odgovor, krećete u avanturu...

ADSL parametri

Kako odabrati ADSL provajdera? Radi se o dugotrajnom aranžmanu, pa izaberite renomiranu firmu koja već ima mnogo ADSL korisnika, pošto se na taj način dobija najkvalitetniji servis. Da biste uporedili ponude provajdera, treba da poznajete osnovne parametre. Prvi od njih je brzina pristupa, koja je kod nas 256/64, 512/128 ili 768/192 kilobita u sekundi - prvi broj označava brzinu download-a a drugi brzinu upload-a podataka. Brzina se može menjati, ali promena zahteva reprogramiranje vašeg porta u centrali, pa traje neko vreme, a često i košta. Zato je dobro da u startu izaberete paket koji će vam odgovarati i da ga menjate tek kada vaše potrebe porastu.

Najteže je odlučiti se za mereni ili neograničeni protok - provajder može meriti koliko ste (giga)bajta preneli tokom meseca i naplatiti prekoračenje količine koju ste dobili u okviru pretplate. Privlačno je opredeliti se za neograničeni protok, ali ipak razmislite - možda je bolje za iste pare uzeti veću brzinu, koja će vam dobro doći kada treba preneti neki veći fajl, a gigabajt ili dva protoka mesečno su za većinu poslovnih korisnika sasvim dovoljni.

Provajderi obično nude home ili business pakete, što se često svodi na fiksnu ili promenljivu IP adresu - za većinu korisnika promenljiva adresa je sasvim zadovoljavajuće rešenje. Iz business paketa je, međutim, dobro "pozajmiti" ruter, ako to provajder omogućava - kod standardnih home rešenja dobijate ADSL modem koji se povezuje na USB port, što znači da konekciju imate samo na jednom računaru i to kada je on uključen. Ruter je samostalni uređaj koji će vas stalno držati na vezi, pa pristup Internetu možete deliti između više računara, što je naročito zgodno ako imate notebook, PocketPC ili mobilni telefon koji omogućavaju bežični pristup Internetu iz svake sobe vašeg stana ili firme.

Ostaje, najzad, i pitanje cene. Najjeftiniji ADSL priključak košta 849 dinara mesečno (SezamPro ADSL Lite), za 256/64 pristup sa nekoliko gigabajta uračunatih podataka platićete oko 1100 dinara, za neograničeni pristup oko 1800 dinara. Veća brzina (768/192) sa neograničenim prenosom podataka košta oko 4000-6000 dinara. Pa pronađite "svoj" paket!

Uvođenje i upotreba

Instalacija ADSL-a je jednostavna jer se većina posla obavlja u centrali - kod korisnika je sve gotovo za nekoliko minuta. Pri tom nema potrebe za intervencijama na infrastrukturi - telefonski priključak se izvuče iz zida i utičnica se poveže sa razdvajačem (splitter-om); postoje posebni tipovi ovih uređaja za analognu i ISDN telefonsku liniju i nijedan od njih ne zahteva posebno napajanje. Ostaje još da se telefon uključi u jedan izlaz razdvajača, a na drugi izlaz se poveže ADSL uređaj koji se povezuje sa PC-jem Ethernet ili USB kablom. Uz nekoliko podešavanja u Windows-u sve je spremno za broadband pristup Internetu.

ADSL ne smeta postojećem analognom odnosno ISDN telefonu - vaš broj telefona se ne menja, razgovarate glasom na uobičajeni način i plaćate telefonske impulse samo za razgovore koje obavite preko telefona - pristup Internetu, iako se obavlja preko iste žice, potpuno je "nevidljiv" za klasičan telefon. To znači da ste stalno na vezi - onoga momenta kada vam je nešto sa Interneta potrebno, možete to zatražiti. Nema potrebe da pozivate provajdera, čekate da se veza uspostavi, raskidate vezu kada završite posao, plaćate telefonske impulse za vreme provedeno na vezi itd. - kad god je računar ili neki drugi uređaj uključen, na Mreži ste.

ADSL priključak se može iskoristiti za povezivanje kućne ili firmine mreže na Internet. Na ruteru postoji jedan ili više Ethernet portova na koje povezujete računare, koji dele kapacitet Internet veze. Mrežni uređaj obezbeđuje translaciju adresa (NAT) i druge važne servise - ADSL tada postaje kućna infrastruktura koju ćete sa zadovoljstvom koristiti, ne razmišljajući o načinu njenog funkcionisanja.

SLEDEĆI TEKST U PC #122
preview
IT centar Srbije
Mladen Mijatović




BIZIT 2021

YuNet

Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

Unicef


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter