GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #145 > Komentari
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
nopreview
Računarske profesije
Jelica Protić
Miris lipa i nove maturske haljine u izlozima najavljuju početak trke za indekse u koje će prvi semestar biti upisan 2008. godine. Razmišljate li o nekom od računarskih fakulteta?
- PC #145 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Računarske profesije

Izbor fakulteta sa kojim su suočeni osamnaestogodišnjaci omamljeni od maturskog slavlja i puni očekivanja nije nimalo lak. Od tog izbora zavise buduće šanse da se nađe dobro plaćen posao i ostvare sopstveni potencijali. Zato je ovo pravo vreme da se pozabavimo zanimanjima do kojih vodi višegodišnji boravak u amfiteatrima i fakultetskim vežbaonicama.

Šta se traži?

Nomenklatura zanimanja u našoj zemlji još je nepotpuna i neusaglašena sa realnim tržištem rada, pa ćemo pozvati u pomoć statističke podatke iz inostranstva. Po Forbs-ovoj listi 25 najbolje plaćenih zanimanja u SAD, lekari ubedljivo vode: od njih 15 sa vrha liste samo direktori (chief executives) na devetom i piloti na 13. mestu razbijaju monotoniju belih mantila, među kojima neprikosnovenu vodeću poziciju imaju hirurzi. Šta onda preostaje nama, čije je zanimanje i život vezan za računare?

Mada je Bill Gates i dalje među najbogatijima na svetu, sedenje za računarom vam najverovatnije neće obezbediti primanja koja garantuje boravak u operacionoj sali. Zanimanja vezana za računare nalaze se, ipak, u samom vrhu nekih drugih lista, o čemu smo pisali pre četiri godine, u PC #100. Radi se o profesijama sa najbržim rastom i najvećom perspektivom za otvaranje novih radnih mesta. Softverski inženjeri su među školovanim profesionalcima sa veoma dobrim platama, za kojima na tržištu radne snage postoji permanentna i neutoljena glad. Po nomenklaturi američkog biroa za rad, oni se dele u dve kategorije: softverskih inženjera za razvoj aplikacija registrovano je u maju 2007. godine 495.810, a softverskih inženjera za sistemski softver 349.140. Prosečne plate su im iznosile 85.660, odnosno 90.780 dolara godišnje. Od pre tri godine, broj ovih profesionalaca u Americi narastao je za skoro 170.000, a njihova prosečna godišnja plata tada je bila 70.900 dolara, što znači da su dobili i povišice.

Zbirne podatke za ovu profesiju zabeležili smo 2004. godine, kada je na Elektrotehničkom fakultetu počeo da radi Odsek za softversko inženjerstvo, zvanično promovišući naziv struke koja je u svetu već bila vrlo popularna. Na domaćoj sceni zanimanja vezana za računarstvo još nisu diferencirana na način na koji se to radi preko okeana, gde se u zvaničnoj nomenklaturi zanimanja može nabrojati barem 10 struka ove vrste koje u nazivu sadrže reč computer.

Šta će se tražiti?

Ubedljivo prvo mesto po projektovanoj stopi rasta zauzima zanimanje koje ne sadrži ovu reč: „analitičar komunikacionih sistema i mreža“. Sa 216.050 zaposlenih stručnjaka ovog profila i očekivanim povećanjem od oko 53% do 2016. godine, ovaj stručnjak za „testiranje i evaluaciju LAN, WAN, Internet, intranet i drugih komunikacionih sistema, koji se bavi komunikacionim hardverom i softverom“ će biti dobro plaćen i u našim uslovima. Velika popularnost Odseka za telekomunikacije i informacione tehnologije, koji na Elektrotehničkom fakultetu neguje ove discipline, reflektuje globalne tokove i potrebe za profesionalcima.

Kada su u pitanju računarske nauke, informacioni sistemi i baze podataka, perspektive su izuzetne. U kategoriji „informatičar i administrator baze podataka“, u oblasti koju kod nas pokriva Fakultet organizacionih nauka, oko 542.000 zaposlenih može se nadati povećanju armije svojih kolega za 37%. Informatičara koji se bave istraživačkom delatnošću, za šta se kod nas obrazovanje stiče prvenstveno na Matematičkom fakultetu, ima oko 25.000, ali zato naučnici najbolje zarađuju: prosečna godišnja plata je skoro 94.000 dolara. Klasične inženjerske struke vezane za projektovanje hardvera dele se na inženjere računarskog hardvera (79.330 zaposlenih) i inženjere elektronike (133.870 zaposlenih).

Koliko su veliki navedeni brojevi profesionalaca u Americi može se razumeti ako se zna da je na Elektrotehničkom fakultetu u 60-godišnjoj istoriji diplomiralo „svega“ 16.000 studenata, a da softverskih inženjera u SAD trenutno ima barem duplo više nego svih ikada diplomiranih na Beogradskom univerzitetu. Značajan deo naših diplomaca nije u Srbiji, već nadopunjuje prekookeanske brojke. Kada je nedavno jedna strana kompanija postavila pitanje za koje vreme bi se u Beogradu moglo okupiti i zaposliti 200 računarskih profesionalaca, predstavnici sva tri pominjana fakulteta našli su se na mukama: sa godišnjom produkcijom koja ne prelazi par stotina i sa odlivom mozgova, nisu mogli da kažu ništa dobro. Ipak, uz interesovanje za ovu vrstu studija, koje se uočava i kod privatnih fakulteta i visokih škola, broj stručnjaka ovih profila svakako će se povećavati u budućnosti.

Najčešće pominjana reč u domaćoj univerzitetskoj javnosti ovih dana je akreditacija. Visokoškolske ustanove suočene su sa obimnim poslom sređivanja i prezentiranja dokumentacije o nastavnicima i studijskih programima, od skeniranja radnih knjižica, pa do predstavljanja studijskih programa na unificiran način i njihovog poređenja sa kompatibilnim programima u svetu. Akreditacija traje do 2009, a posle visokih škola pristupili su joj fakulteti, koji su prvi krug akreditacije okončali u aprilu. Na dan kada ovo pišem prvoj grupi fakulteta svečano se uručuju rešenja o akreditaciji. Sa Univerziteta u Beogradu prva rešenja za studijske programe koji pokrivaju elektrotehniku i računarstvo, kao i softversko inženjerstvo, primiće Elektrotehnički fakultet. Biće to potvrda da se višegodišnji rad na reformisanju ovih programa isplatio i da prvi diplomci koji su ih savladali i koji se ubrzano pripremaju za posao u Google-u, neće ostati singularitet...

SLEDEĆI TEKST U PC #145
preview
Apple MacBook Air
Filip Majkić


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter