|
I pored brojnih dalekoistočnih proizvođača od kojih se mnogi i ne potpisuju na svoje proizvode, nekoliko velikih hardverskih giganata igra svoju igru, baziranu na elementima kao što su: pouzdanost, servis i garancija, tehnička pomoć, usklađene komponente sistema... Poslednjih godina, što zbog nedostatka novca, što zbog neadekvatnog tržišnog nastupa, brand name računari su ostajali u senci jeftinih "kosookih" proizvoda. Sada se situacija menja u korist poznatih imena, među kojima se ističe Compaq. Na testu su se našla tri Compaq-ova računara, dva servera i jedna radna stanica. Pošto su Compaq-ovi serveri podeljeni u dve grupe, ProSignia i ProLiant, želeli smo da isprobamo predstavnike obe grupe, dakle modele ProSignia 500 i ProLiant 2500. ProSignia 500 je top model serije, dok u ProLiant porodici, pored modela 2500, postoje i nešto skromniji 800 i 1500, ali i 4500 i 5000, koji predstavljaju sam vrh Compaq-ove ponude servera.
ProSignia 500
Računar ProSignia 500 je prikazan javnosti početkom marta prošle godine, i to u dve varijante, sa 120 i 150 MHz Intel Pentium procesorima; u našoj Redakciji našao se bolji model. Njegov procesor je sakriven iza velikog hladnjaka, a dodatno ga hladi veliki ventilator sa zadnje strane kućišta. Smešten je na posebnoj, procesorskoj ploči na kojoj se nalazi i 256 KB L2 keš, kao i podnožja za 6 72-pinskih SIMM modula. Mašina je na testu imala skromnih 32 MB, od kojih je 16 MB bilo u dva 8 MB EDO modula, dok je 16 MB instalirano na glavnoj ploči. Računar, dakle, može da ima najmanje 16 MB osnovne memorije, dok je maksimum 208 MB.
Procesorska ploča je "ubodena" u zaista veliku, osnovnu ploču, na kojoj je ostala elektronika kao i slotovi za proširenja. Za dodatne kartice su na raspolaganju tri EISA i jedan PCI slot, uz jedan deljeni slot koji se može koristiti za EISA ili PCI karticu. Osnovna ploča, pored uobičajene elektronike, sadrži disk, mrežni, video i I/O kontroler. Video podsistem dimenzionisan je prema osnovnoj, serverskoj ulozi računara, dakle, sasvim skroman: Cirrus Logic 5424 video čip sa 512 KB video memorije. Možda je Compaq ovde mogao da bude i "šire ruke", jer novije verzije serverskih operativnih sistema (Microsoft Windows NT, SCO OpenServer 5...) uglavnom koriste grafičko okruženje za konfigurisanje i praćenje rada servera.
Sistem diskova
Mnogo je značajnije što je disk kontroler u skladu sa zadacima koji su postavljeni pred server. Reč je o 32-bitnom Fast SCSI-2/P PCI kontroleru firme Symbios Logic, poznate upravo po proizvodnji ovakvih uređaja. Kontroler nosi oznaku C810, koju nismo našli u listi standardnih proizvoda firme, pa pretpostavljamo da je izveden iz nekog od postojećih i prilagođen zahtevima Compaq-a. Na kontroler je povezan četvorobrzinski SCSI CD-ROM čitač i, naravno, hard disk. Disk je odgovarajući, Fast SCSI-2, kapaciteta 2 GB, a pored njega postoji prostor za još tri diska. Za ostale uređaje predviđena su tri otvora od kojih je jedan već zauzet CD-ROM čitačem. Na disk kontroler mogu se povezati interni ili eksterni uređaji, dakle svi SCSI uređaji (kako u kutiji tako i van nje) su povezani preko odgovarajućeg konektora na pozadini kućišta.
Pored postojećeg disk kontrolera, integrisanog na ploči, računaru mogu da se dodaju drugi - u Compaq-ovoj dokumentaciji često se pominje Compaq Smart-2 array controler. On podržava RAID 0, 1, 4 i 5, ima dva Fast-Wide SCSI-2 kanala, 4 MB read/write keša i, očekivano, podržava definisanje logičkih diskova. Nažalost, ni ProSignia 500 ni ProLiant 2500, koje smo dobili na test, nisu bili opremljeni ovakvim disk kontrolerom, pa nismo bili u prilici da isprobamo njegove performanse.
Za povezivanje u mrežu koristi se integrisan 10 Mbit mrežni kontroler. Izgrađen je na bazi 32-bitnog AMD PCNet PCI adaptera. Tu su i dva konektora - BNC za 10Base2 tanki Ethernet i RJ-45 za 10BaseT Ethernet. Na zadnjem delu kućišta, pored mrežnih konektora, nalaze se i konektori za eksterne Fast-SCSI-2 uređaje, video kao i po jedan paralelni i serijski port. Konektori za miša i tastaturu su PS/2 tipa.
Sve to je upakovano u, po spoljnjem izgledu, klasično big-tower kućište. Međutim, kvalitet izrade i pažnja koja je posvećena brojnim detaljima daleko izlazi iz okvira termina "klasično". Za uključivanje računara biće potrebna olovka ili kakav tanak predmet, jer je prekidač sakriven iza plastike sa dva otvora, kako bi se izbeglo slučajno isključivanje servera. Hlađenje je rešeno uz pomoć dva ventilatora: jedan je postavljen unutar 240 W napajanja, dok je drugi, veći, stavljen na zadnji deo kutije a onda, pomoću pregradne ploče, usmeren da duva na procesor, slotove za karticei diskove.
Vrhunski server
Za razliku od ProSignia računara, drugi server na našem testu, ProLiant 2500, je upakovan u kućište za koje su se dizajneri trudili da izgleda "drugačije". Iako je računar stigao u zaista džinovskom pakovanju, samo kućište je visine nekog midi tower-a, dakle niže od ProSignia 500, ali i dosta dublje, što govori da su komponente drugačije raspoređene. Prekidač je i dalje zaštićen od slučajnog pritiska, ali ovog puta tako što je zaklonjen pokretnim vratancima; iza drugih (zatamnjenih) plastičnih vrata kriju se disketna jedinica i CD-ROM.
Prednji poklopac je obezbeđen ključem, pošto se otvaranjem dolazi do šrafova, koji otvaraju pristup unutrašnjosti kućišta. Šrafovi mogu da se odvrnu i bez šrafcigera, što je pravilo i za sve ostale komponente ovog kućišta. Dakle, ceo server se može rasklopiti "na klik".
Elektronika je podeljena na dve ploče, paralelno postavljene u gornjem zadnjem delu kućišta. Na jednoj se nalazi procesor, Intel PentiumPro 200 na MHz, kao i podnožje za dodatni PentiumPro procesor. Kao i kod ProSignia 500 modela, na procesoru se nalazi veliki hladnjak, dok celu ploču hladi veliki ventilator postavljen ispod nje. Pored procesora, tu su i podnožja za memoriju - koristi se 60 ns (ili brža) DIMM memorija, EDO ili FASTPAGE tipa, baferisana u modulima po 32, 64, 128 ili 256 MB. Obzirom da postoje četiri memorijska podnožja, osnovna memorija može da se proširi do 1 gigabajta. Ovu ploču samo uslovno možemo nazvati procesorskom, jer se na njoj nalazi i mrežna kartica. Shodno mogućnostima i nameni ovog servera, mrežni kontroler je 100/10MBit i to Compaq NetFlex-3 10/100TX PCI. Tu su i odgovarajući konektori - jedan RJ-45 za 10BaseT i 100BaseT, kao i AUI konektor za Thick Ethernet.
Na drugoj ploči je sva ostala elektronika. Tu su slotovi za dodatne kartice. Ima šest, dva PCI i četiri deljena PCI/EISA. Na ploči su integrisani video, disk i I/O kontroleri. Video kontroler je opet veoma skroman, baziran na Cirrus Logic čipu uz 512 KB video memorije. Kontroler za I/O komunikaciju je sasvim standardan, nudi jedan paralelni i dva serijska porta, dok su konektori ka tastaturi i mišu i dalje PS/2 tipa.
Kod servera je uvek najzanimljiviji disk kontroler. U Proliant 2500 ugrađen je Wide-Ultra SCSI kontroler na PCI magistrali, koji omogućava maksimalni nivo prenosa od 40 megabajta u sekundi. Kao i kod ProSignia 500 servera, kontroler je proizvela firma Symbios logic.
Na disk kontroler je povezan jedan disk, Seagate Baracuda od 4.3 MB. Nažalost, test računar nije bio model sa hot-swap diskovima, tako da nismo imali prilike da isprobamo ovu funkciju. U skladištu za diskove ima mesta za još tri diska, a iznad njih su smešteni disketna jedinica i CD-ROM čitač; ima mesta za još dva uređaja. Zanimljivo je da CD-ROM u ovom računaru nije SCSI, kako bi se možda očekivalo, već EIDE, model Sony 77E, povezan preko EIDE kontrolera integrisanog na drugoj sistemskoj ploči. Kompletnu elektroniku i uređaje napaja 325 W izvor koji, uobičajeno, ima svoj ventilator. Treći ventilator je smešten na vrhu kućišta i zadužen je za hlađenje druge sistemske ploče i kartica.
Prvi kontakt
Uz oba servera su stigle po dve odvojene kutije. U prvoj je bila tastatura, prilagođena slovenačkom tržištu, dakle sa ugraviranim karakterističnim slovima. Tastature su imale dodatne Microsoft Windows tastere, ali je mnogo zanimljivije da space nije bio uobičajene širine, već je njegova leva polovina pretvorena u backspace, čiji se dvojnik i dalje nalazi na očekivanom mestu. Dok se ne naviknete, jako je nezgodno za kucanje. Druga kutija je sadržala miša, uputstva za instalaciju i druge papire, kao i propratni softver koga zaista ima u izobilju. Prvi kontakt je bio sa paketom SmartStart spakovanim na jednom CD-u, sa koga pre instalacije operativnog sistema treba podići računar. Ovaj korak nije obavezan, operativni sistem možete da instalirate na uobičajeni način, ali će sa SmartStart-om to ići mnogo lakše.
Sistem je napravljen tako da kroz niz pitanja uspešno odradi instalaciju. Dodatna pogodnost je što u paketu stižu i instalacioni CD-i sa popularnim operativnim sistemima Novell-a, Microsoft-a, IBM-a i SCO-a. Na taj način je (gotovo) sve što je potrebno za instalaciju tu, ali i dalje morate da platite licencu za korišćenje ovih proizvoda. Taj deo posla može da završi i vaš Compaq prodavac.
U paketu diskova nalazi se i CD-ROM sa Server Management softverom, koji obuhvata module za konfigurisanje, kontrolu ispravnosti rada, oporavak od havarije (recovery) i modul za daljinsku administraciju. Ako se sistem instalira sa SmartStart CD-a, instalacioni program će napraviti Compaq Utility particiju na koju će smestiti različite programe za konfigurisanje servera, među kojima je i softver za upgrade firmware-a. Recovery modul omogućuje automatski reset i ponovno podizanje servera, uz upisivanje poruka o greškama u odgovarajući sistemski dnevnik i opciono slanje poruke na pejdžer operatera.
Najinteresantniji od pomenutih modula je onaj koji se bavi daljinskom kontrolom sistema. Compaq server možete da administrirate sa bilo koje udaljene lokacije, uz pomoć modema, nezavisno od operativnog sistema koji trenutno na njemu radi. Administrator može da vidi sistemske logove, da resetuje server i pogleda poruke koje računar ispisuje pri podizanju. Mogu da se definišu korisnici, kao i privilegije svakog od njih.
Ugrađena je danas gotovo obavezna dial-back funkcija, što značajno povećava sigurnost i sprečava neovlašćeno korišćenje "osetljivih" funkcija. Dosta pažnje je, uopšte, posvećeno kontroli rada: serveri su spremni za centralizovano praćenje rada mreže i otkrivanje problema, korišćenjem Compaq Insight Manager softvera.
Potpuno spreman
I treći računar na našem testu, Compaq Deskpro 2000, stigao je u tri kutije: računar, tastatura i kutija sa dokumentacijom odnosno softverom. Tastatura i miš identični su onim na serverima, dok je softver, naravno, drugačiji. Uz računar se dobija licenca za Windows 95 OSR2 operativni sistem, koji je već instaliran na disku. Dakle, Deskpro 2000 je potrebno samo povezati i uključiti. Komponente su usklađene sa operativnim sistemom i namenom modela: standardne poslovne aplikacije, uz što nižu cenu sistema. Korisnicima koji žele više, recimo rade sa aplikacijama koje intenzivno koriste grafiku, mrežne resurse i druge zahtevnije aplikacije, na raspolaganju su i drugi modeli iz Deskpro serije Compaq računara.
Model 2000 je zasnovan na Intel Pentium procesoru na 166 MHz koji se hladi sa dva hladnjaka koji zahvataju i deo elektronike oko procesora. Smešten je na osnovnoj ploči zavidnih dimenzija, pogotovu ako se ima u vidu da su slotovi za proširenja postavljeni na dodatnu karticu, koja je normalna na osnovnu ploču - DeskPro je spakovan u simpatično desktop kućište. Na kartici za proširenja ima 2 PCI i 2 ISA slota, kao i jedan koji se može koristiti za ISA ili PCI karticu. Na osnovnoj ploči integrisano je sve što je potrebno za osnovni rad: disk, video i I/O kontroler. Video podsistem je, naravno, bolji od onog u serverima, pa je baziran na Cirrus Logic 5436 grafičkom čipu, uz 1 MB EDO DRAM video memorije, koja može da se proširi na 2 MB.
Disk kontroler je EIDE 32-bit PCI, i to Intel PIIIX Bus Mastering, koji podržava do četiri diska, uz uobičajenu podršku za LBA, ECHS, ATAPI uređaje. U test mašini je bio jedan disk od 1.6 GB firme Western Digital. U osnovnoj konfiguraciji računar nije opremljen CD-ROM čitačem niti zvučnom karticom, ali su za CD i druge 5,25" uređaje u kućištu ostavljena dva mesta, a ima prostora da se doda još jedan hard disk. Računar je imao 16 MB RAM-a koji se, koristeći standardne 72-pin SIMM EDO module, može proširiti do 128 MB. Tu je i obavezna L2 keš memorija, u ovom računaru 256 KB.
DeskPro 2000 ima jedan paralelni i jedan serijski port, kao i PS/2 konektore za tastaturu i miša. Sve ovo napaja 145 W napajanje sa sopstvenim ventilatorom. Ventilator je, kao što je i uobičajeno za ovakve računare, jedini u kućištu.
Performanse
Kao i servere koje smo testirali u prethodnim brojevima "PC"-ja, i ove modele smo postavili u mrežu sa šest radnih stanica. Obzirom da je za rad PC Magazine ServerBench 3.0 testa, kojim uobičajeno merimo performanse servera, neophodno da jedan računar igra ulogu kontrolera, odnosno računara na koji će se upisivati rezultati testa, ostalo je pet stanica koje će "napadati" server (u dokumentaciji za ServerBench preporučuje se mreža od 50-80 stanica, o kojoj, bar za sada, možemo jedino da maštamo). Ipak i rezultati dobijeni našim mini-testom dovoljno govore o mestu koje na brzinskoj skali zauzima svaki od servera.
Na dijagramima se vidi da moćniji ProLiant 2500 mnogo lakše podnosi veći broj stanica od ProSignia 500 servera, čija se kriva brže spušta. Ove rezultate možete uporediti sa rezultatima dobijenim u testovima drugih servera, vodeći računa o razlici u konfiguracijama servera koje poredite.
Kolege iz časopisa PC Magazine nisu, nažalost, testirali Compaq ProSignia 500, ali jesu ProLiant 2500. Istina, konfiguracija računara koji su oni imali bila je bolja od našeg test računara. Njihov test računar je imao Mylex RAID kontroler i 256 MB RAM-a, za razliku od naše test mašine na kojoj je korišćen opisani SCSI kontroler integrisan na osnovnoj ploči, a računar je imao "svega" 64 MB RAM-a. Na dijagramu vidite kako bi ProLiant 2500 server "trpeo" do 48 stanica i kakve je rezultate postigla konkurencija.
Compaq ProSignia 500 i ProLiant 2500 serveri su, svaki u svojoj klasi, sam vrh, kako po performansama tako i po sigurnosti i pouzdanosti u radu. Tome doprinose pažljivo izabrane i uklopljene komponente i obilje softvera kojim se prati rad servera, proveravaju performanse i detektuju eventualni problemi. Testirajući servere, setio sam se (ne tako davnog) vremena kada sam, na kraju radnog dana, odlazio kući, i pred spavanje pozivao modemom, da proverim da li je sve u redu. Nekoliko puta se desilo da server ne odgovori na poziv... eh, da mi je tada neko ispričao da će za par godina serveri sami slati poruku na pejdžer kada nešto nije u redu, a da ću od kuće moći da ih resetujem bez potrebe da telefonom budim portira i molim ga da isključi struju u delu zgrade gde se nalazi server... Osećaj rada na brand name računaru je zaista dobar.
Korisne adrese
AWT, Knez Mihajlova 10/V, Beograd, tel/fax 011/624-738, 628-126
Intuis, Knez Mihajlova 1, Beograd, tel/fax 011/185-454, 184-565
|
