|
Izlazak na Web nije više stvar mode, pa čak ni trenda - svakodnevno se registruju virtuelni domeni, što znači da nema čekanja; morate da predstavite firmu hiljadama domaćih i milionima svetskih surfera, a uzgred ćete poželeti da predstavite i sebe. Cene prostora na računarima Internet provajdera su toliko pale (par stotina dinara mesečno) da ne predstavljaju prepreku - firme jedino muči priprema prezentacije.
Nekad i sad
Web strane su se do juče pripremale u običnom editoru, uz solidno poznavanje "Web jezika" zvanog HTML. Jezik je jednostavan, ali se problemi javljaju kod organizacije posla - kada broj strana koje čine prezentaciju postane dvocifren, čovek se izgubi u obilju imena i linkova. Nije lako pamtiti šta se odakle poziva, koji su fajlovi gde potrebne, na šta koja slika ukazuje... ukratko, prezentacija se pravi otprilike onako kako se u "kamenom dobu" računarstva, pomoću IBM Professional Editor-a, obrađivao tekst.
Mnogi alati za pripremu Web strana krenuli su putem koji je, sada se to vidi, pogrešan: pokušali su da korisnika "spasu" HTML-a, ali su mu veoma malo pomagali u organizaciji prezentacije, njenom prenosu na Web server i, naročito, povezivanju sa raznim skriptovima i bazama podataka. Microsoft je veoma dobro odmerio stvari i napravio program koji ide sasvim novim putem, čineći izradu Web strane onim što i treba da bude: projekat (na kome možda sarađuje nekoliko ljudi) koji treba držati pod kontrolom. Prve verzije FrontPage-a su toliko dobro primljene među Web dizajnerima i amaterima da je većina Web strana koje se danas pojavljuju proizvedena upravo njime, a pošto je došla verzija 97 koja je dodala neke važne stvari, omogućivši čak i da se "zaviri" nazad u HTML, Netscape Gold i slični programi ostaju samo onima koji su u njih nepovratno zaljubljeni.
Rado priznajem da se do sada nisam mnogo bavio HTML-om, niti sam pripremao Web strane: smatrao sam da vredi sačekati da ta tehnologija malo napreduje. Kada je došlo vreme da pripremim svoju prezentaciju, pregledao sam nekoliko alata i, praktično bez dileme, izabrao FrontPage. Tek što sam počeo da radim, od Microsoft-a je stigla beta verzija novog FrontPage 97 pa sam, i pored prilične nelagodnosti koju uvek imam kada neku beta verziju koristim za bilo kakav ozbiljan posao, odmah prešao na nju. Služila me je dobro dok konačno nije stigla i finalna verzija FrontPage 97. Ukratko, bio sam u situaciji u kojoj se najverovatnije nalazi i većina čitalaca ovoga teksta. Cilj je da, uz što manje muke, napravim pristojnu Web prezentaciju. Paket FrontPage omogućava upravo to.
Koncepcija programa
Iako je FrontPage 97 editor Web strana, treba razumeti da Web nije samo stvar pisanja .HTML fajlova - da bi se realizovale složenije primene klijent-server modela kao što su formulari, ankete, ugrađene diskusione liste i slično, potreban je Web server. Ukoliko je računar na kome radite direktno povezan na Internet, usluge Web servera pružaće vam računar koji je za to specijalizovan. Ako, poput većine korisnika, radite na usamljenom računaru koji povremeno, korišćenjem modema, postaje deo Interneta, mali Web server će biti instaliran na vašem kompjuteru, tokom instalacije FrontPage-a. Personal Web Server ne zamenjuje pravi Web server, ali je sasvim dovoljan da detaljno testirate sve komponente prezentacije koju razvijate.
Pošto ste instalirali Personal Web Server i sam FrontPage, kliknuli dva puta i sačekali da disk završi posao, susrećete se sa ekranom koji podseća na Office programe. Taj ekran, FrontPage Explorer, je samo polovina paketa, i to polovina u kojoj ćete provoditi manje vremena. Njegova uloga je da vam omogući uvid u strukturu prezentacije, prikaže to-do listu i linkove, odnosno omogući uvoz grafičkih elemenata. Čim dva puta kliknete na neku stranicu, aktiviraće se (uz još jedan beskrajni koncert diska) FrontPage editor, u kome dizajnirate stranu. Iako FrontPage Editor obezbeđuje minimum manipulacije kompletnim stranama, standardni radni ciklus je da u Explorer-u manipulišete stranama, a u Editor-u sadržajem izabrane strane.
Pošto je prezentacija završena, ponovo se prelazi u FrontPage Explorer, bira opcija za njeno publikovanje, uspostavlja veza sa provajderom i posao je završen. Sve zvuči idilično, a nešto kasnije ćemo videti i kakvi se problemi javljaju. Ipak, metodologija je do te mere pojednostavljena da će svako ko poznaje elementarni rad u Windows-u moći da napravi prezentaciju. Kvalitet prezentacije će zavisiti od imaginacije autora i truda koju u posao uloži; FrontPage je ipak samo alat.
Nalik na Word
Izrada strane u FrontPage Editor-u prilično podseća na prelom dokumenta u WinWord-u: kucate tekst, formatirate ga dodeljujući pojedine stilove pasusima, ubacujete slike iz Insert menija i povremeno pritiskate Ctrl S da biste snimili ono što ste uradili.
Ipak, ima i razlika, koje potiču od ograničenja HTML jezika: korisnik nema kontrolu nad Web stranom koliku ima nad dokumentom. Ne postoje sasvim banalne stvari kao što je uravnavanje desne ivice redova ili precizno podešavanje dimenzija strane, odnosno margina. Pa ipak, to su ograničenja sa kojima jednostavno morate da se pomirite, kao što su se sa njima pomirili i hiljade autora Web strana u svetu. Da biste razumeli prirodu nekih od njih, verovatno ćete se vremenom u nekoj meri uputiti u HTML.
Jedna od stvari koju treba što pre upoznati su tabele: da biste koliko-toliko precizno uticali na položaj elemenata na strani, morate ih smeštati u ćelije tabela. Mada FrontPage 97 podržava rad sa tabelama (uz mogućnosti njihovog formatiranja, kao i formatiranja ćelija, redova i kolona), rad je znatno neugodniji nego u Word-u. Dimenzije se retko zadaju u metričkim jedinicama, iz sasvim praktičnih razloga: većina surfera će vašu Web stranu gledati u rezoluciji 800*600, ali će se neki opredeliti za 1024*768 ili čak 640*480. Treba obezbediti da u svakoj od tih rezolucija tabela izgleda slično, odnosno da se prostire na željenoj širini, stim što visina može da poraste ili da se smanji. Zato se širine stubaca obično zadaju u procentima ukupne širine tabele.
Pri radu sa tabelama naišao sam na razne probleme, naročito kada zbir širina svih kolona nije iznosio 100%. Povremeno se dešavalo da sve podesim, snimim stranu i, kada se vratim, zateknem je u stanju u kome je bila pre izmena. To se naročito dešavalo pošto ujedinim susedne ćelije ili podelim ćeliju na dve. Biće posla za sledeću verziju.
Očekivane stvari...
Savremene Web strane ne mogu se zamisliti bez frejmova, mapa osetljivih na dodir, animiranih GIF-ova i sličnih "nepotrebnih" stvari. FrontPage je tu na svom terenu, a naročito mi se svidelo koliko se jednostavno prave mape osetljive na dodir. Kliknete na sliku, izaberete alat kojim ćete da obeležavate segmente (pravougaonik, krug, mnogougao...), postavite i dimenzionišete element i otkucate URL na koji obeležena zona ukazuje. Ponovite operaciju za ostale zone, zadate default URL koji se odnosi na sve neobeležene segmente slike i... to je sve!
Što se animiranih GIF-ova tiče, sam FrontPage nije naročito opremljen za njihovu pripremu, ali na CD-ROM-u dobijate Image Composer, koji ne samo da omogućava svakakve efekte sa slikama potrebne za Web, već i uključuje 220 MB multimedijalnih sadržaja. Kada na to dodate ClipArt biblioteku koja se "nadovezuje" na Office 97, ne morate brinuti da će vaša Web strana biti monotona.
Rad sa frejmovima je takođe automatizovan: startujete Frame Wizard, izaberete opšti oblik strane, unesete imena strana koje se smeštaju u svaki od frejmova i stranu koja će biti prikazana na browser-u koji ne podržava frame-ove i to je (skoro) sve. U stvarnosti ćete morati da pročitate i uputstvo (kratka, ali izuzetno dobro napisana knjižica), kako biste naučili da iz "frejmovane" strane pređete na pun ekran, ili da učitate linkovanu stranu u željeni, a ne u podrazumevani frejm.
Nešto duži rad sa frejmovima stvara, nažalost, utisak da su strane koje ih sadrže "pastorčad" FrontPage-a. Stranu morate da pregledate u browser-u, pošto FrontPage editor ne može da je prikaže. Da stvar bude još gora, prateći hiperlinkove ne možete da dođete do strana iza one sa frejmovima; moraćete da pređete u Explorer i koristite njegovu navigaciju. Frame Wizard-u bi, u sledećoj verziji, trebalo dodeliti malo jaču magiju.
Ostalim čarobnjacima nema šta da se zameri: izaberete osnovni tip svake od strana (prezentacija firme, opis proizvoda, lična prezentacija, sadržaj, spisak referenci, linkova, često postavljanih pitanja...) i elementi se automatski rasporede po ekranu; treba samo zameniti ispisane podatke tekstom koji vam odgovara. Samo se po sebi razume da prezentaciju nećete praviti samo pozivanjem čarobnjaka: oni će skicirati njen kostur, a razne detalje ćete kasnije doraditi.
... i iznenađenja
Pravo oduševljenje izazivaju FrontPage-ove komponente pod zajedničkim imenom WebBot, "Web roboti". Ideja je da se razne zgodne stvari, za koje su do skora morali da se pišu CGI i drugi skriptovi, potpuno automatizuju i koriste na sasvim jednostavan način.
Osnova primene "robota" su formulari: na raspolaganju su alati kojima ćete lako dizajnirati stranu sa upitnikom ili anketom (postoji čak i mogućnost automatske verifikacije polja), a WebBot će rezultate upisati na neku drugu Web stranu, samo vama vidljiv tekst fajl ili vam je proslediti mail-om. Neki od ostalih WebBot-ova su strana sa (automatski kreiranim) sadržajem prezentacije, alat za pretraživanje kompletne prezentacije (uz korišćenje džoker znakova i logičkih operatora), uslovno ubacivanje komponenti (zadate datum i vreme kada će se neki deo strane pojaviti ili nestati, ali bez mogućnosti za periodične promene, tako da ne biste mogli da napravite stranu koja bi pištala između 19.30 i 20 časova), zaštita dela prezentacije od posetilaca koji ne znaju lozinku, knjiga utisaka, diskusione liste (da, vaša Web strana može da postane pravi mali konferencijski sistem)... Na CD-ROM-u je čak i FrontPage SDK, koji omogućava razvoj sopstvenih WebBot-ova. Sve te lepote ugrađujete u prezentaciju tako ubacite odgovarajući WebBot i eventualno podesite njegove parametre.
Pre nego što se oduševite mogućnostima, napominjem da je za upotrebu većine dodataka potrebno da Web server podržava takozvane FrontPage Extensions. Njihova instalacija nije poseban problem, a same ekstenzije su besplatne, ali će svaki administrator tri puta razmisliti pre nego što "to" pusti na svoj server. Neke od ekstenzija zadiru u bezbednosni sistem, pa otvaraju vrata hakerima. Na Microsoft-ovoj Web strani je, recimo, upravo objavljen tekst o bagu koji je omogućavao posetiocu da menja bilo čiju prezentaciju! Odmah je izašla nova verzija, ali ko zna koliko još bagova ima...
Preko hleba...
Glavne probleme sam, ko bi rekao, imao sa YU slovima. Tekst sam normalno unosio sa tastature, ali čim bih pokušao da paste-ujem nešto, čćž bi postalo ccz. Menjao sam fontove, skriptove i sve ostalo, ali nije pomoglo, sve dok mi nije palo napamet da tekst paste-ujem u HTML editor. Dakle, tekst stavim na clipboard, izaberem View / HTML, nađem gde on treba da "upadne" i završim posao sa Ctrl V. Sve to je lepo funkcionisalo dok nije zatrebala Web strana sa više teksta, kada se pokazalo da "priručni" HTML editor ne može da "proguta" više od 64 KB. Izgleda da se tih prokletih 64 KB nećemo nikad osloboditi.
Pošto sam, silom prilika, zaključio da bi posetiocima moje Web prezentacije svakako bilo dosadno da čitaju strane na kojima ima više od 64 KB teksta, sve je teklo lepo dok prezentaciju nisam stavio na server. Iz Internet Explorer-a YU slova su se videla, ali iz Netscape-a... kuke i kvake. Pokazalo se da iso-8859-1 u zaglavlju svake strane treba zameniti sa windows-1250 i sve je proradilo. Jedino sam morao da napravim programčić koji, pre nego što pošaljem strane na server, izvrši ovu zamenu u svim HTML fajlovima.
Pokazalo se da neki kolege imaju ovakav problem, a neki ga nemaju - zagonetno! Istraživanje je pokazalo u čemu je stvar: ako u Control Panel / Regional Settings navedete da se nalazite u Srbiji, Jugoslaviji, Hrvatskoj, Sloveniji ili šta se već pojavljuje u spisku, FrontPage generiše korektno zaglavlje. Ako ste slagali da ste u Americi, dobićete američko zaglavlje i YU slova se neće uvek videti... birajte hoćete li da pišete program koji to naknadno podešava, ili da se "preselite".
Bilo je i drugih problema, koji su se odnosili na Personal Web Server. Beta verzija je poremetila Windows, pa drag-and-drop operacije nisu dobro radile. Instalacija finalnog FrontPage-a to nije popravila, ali sam "šetajući" FP97 CD-om naišao na patch.
Namučilo me je i administriranje Personal Web Server-a, pošto sam želeo da isprobam opcije za kontrolu pristupa - svaki pokušaj da uđem u administratorske opcije završavao je startovanjem Internet Explorer-a i neuspešnim učitavanjem strane. Stvar se rešila tako što sam, čistim slučajem, pokušao to da uradim dok sam bio povezan sa Sezamom, i odjednom je sve proradilo. To mi je pružilo priliku da pročitam administratorsku dokumentaciju Web servera, gde piše da morate biti vezani za provajdera ili u mrežu da biste administrirali svoj rođeni računar. Ovoga puta mi ne možete zameriti da nisam čitao uputstvo: da bi se uputstvo pročitalo, treba pokrenuti administratorski modul, a da biste ga pokrenuli, treba vam to uputstvo. Lepa definicija rekurzije.
Ko se boji HTML-a još?
I pored sitnih problema, očekivanih od ovako "mladog" programa, izuzetno sam zadovoljan FrontPage-om: vreme mi je odnela priprema sadržaja same prezentacije (www.sezampro.yu/~dejanr - svratite!), dok sam "alatom" ovladao neprimetno, na osnovu poznavanja Word-a. Zato bez rezerve preporučujem FrontPage 97 ne samo onima koji žele da pripreme ličnu prezentaciju, već i dizajnerima koji rade na Web stranama firmi. Program je dovoljno moćan da im obezbedi sve što može da se "progura" kroz HTML.
Treba li, najzad, znati HTML da bi se pravile Web prezentacije? Ako vam neko ko se već duže vreme bavi Web dizajnom kaže da treba, slobodno ga pitajte da li se bavio DTP-om (većina njih jeste) i zna li komande PostScript-a? Kao što se publikacije prelamaju u Quark-u ili Venturi i štampaju bez poznavanja i jedne PostScript komande, tako će se i Web strane ubrzo praviti bez "prljanja ruku" HTML-om, koji će biti potreban tek manjem broju specijalista. FrontPage predstavlja gigantski korak u tom smeru.
|
