|
Tokom 2010. godine unutar EU istaknute su dve važne inicijative: Digitalna agenda i Evropsko inovaciono partnerstvo za Evropu, obe kao deo opšte strategije „Evropa 2020“. U obe inicijative važnu ulogu imaju eHealth akcije u kojima je prisustvo informaciono‑komunikacionih tehnologija usmereno na podršku dostojanstvenom i nezavisnom životu pacijenata, te aktivnom i zdravom starenju.
Možda još važniji segment inicijativa odnosi se na opštu konsolidaciju zdravstva kroz akciju zemalja‑članica pod nazivom eHealth Governance Initiative. Cilj je da se ažurira akcioni plan iz 2004. godine (eHealth Action Plan) da bi se formirao jedinstven eHealth politički program, čime bi se obezbedile usklađenost i interoperabilnost na nivou EU. Ako pretpostavimo da će kretanje stanovništva unutar EU biti sve intenzivnije, ujednačenost zdravstvenih podataka i brz pristup lekara zdravstvenim kartonima može biti od velikog značaja za pomoć pacijentima.
Kroz eHealth inicijative zdravstveni eko-sistem se širi i pored zdravstvenih ustanova počinje da uključuje aktivnosti lokalne zajednice, ali i sisteme kućnog lečenja i zdravstvenog nadzora. Uporedo s ovim procesom, kompanija Intel se trudi da sagleda nove potrebe, te da obezbedi tehnologiju koja će pomoći da novi eko-sistem zaživi i donese bolje uslove za pacijente, ali i za zdravstvene radnike.
O aktivnostima kompanije Intel na polju unapređenja zdravstva sagovornik nam je bio gospodin David McCarron, direktor Healthcare odeljenja Intel‑a za EMEA region.
Intel aktivno podržava digitalizaciju zdravstvenog sistema. Šta vi dobijate od prisustva u zdravstvu kao kompanija koja je koncentrisana uglavnom na tržište personalnih računara?
Prisutni smo u zdravstvu zato što deo naše globalne strategije govori da „brinemo o našim ljudima, planeti i inspirišemo narednu generaciju“ uz pomoć tehnologije koja će pomoći modernizaciju zdravstvenog sistema u celom svetu. Omogućujući pristup jeftinijoj, sigurnijoj i pristupačnijoj zdravstvenoj brizi širom sveta, radimo pravu stvar. Mi smatramo zdravstvenu ICT vertikalu kao jednu od vertikala koja u savremenom svetu raste velikom brzinom, zahvaljujući investicijama vlada i nevladinih organizacija.
Takođe, bitno je da se naglasi da naš fokus u zdravstvu nije usmeren samo na PC, već i na data centre i nacionalne zdravstvene mreže informisanja (opremljene našim serverima), a takođe ćete primetiti da se Intel Embedded tehnologija može naći u mnogim medicinskim rešenjima – od ultrazvučnih skenera, terminala za nadzor pacijenata do opreme za teretanu.
Koji je Intel‑ov glavni projekat u zdravstvu na svetskom nivou? Šta je sa Evropskim tržištem?
Širom sveta kompanija Intel predstavlja svoje inovacije i tehnologije koje menjaju način na koji su stvari do sada funkcionisale i nudi ih kao rešenje izazovima koji stoje pred zdravstvom 21. veka. Nezavisno i kroz strateška, ekosistemska partnerstva, Intel pomaže pri obezbeđivanju personalizovane, poverljive brige na nivou zajednice koja poboljšava rezultate lečenja, smanjuje troškove i motiviše globalno zdravlje. Ti napori su podržani istraživanjima u zdravstvu, na svetskom nivou, u periodu dužem od decenije, uključujući i istraživanja rađena u 250 objekata i 1.000 domaćinstava u više od 20 zemalja. To prožimajuće znanje čini Intel sposobnim da sagleda i odredi kako tehnologija može na najlakši način da obezbedi inovacije na polju ličnog zdravstva i nove modele staranja koji su, pre svega, fokusirani na ljude.
Uspeh počinje sa Intel fondacijom računarstva koja omogućava ovu transformaciju time što podstiče razvoj alatki i sposobnosti koje uključuju medicinsku opremu visokih performansi, siguran pristup i razmenu podataka i integrisanu zdravstvenu informatičku (IT) infrastrukturu.
U Evropi smo se posebno fokusirali na bezbedno mobilno povezivanje lekara i bolničara da bismo im dozvolili da imaju bezbedan pristup ključnim informacijama ukoliko su im potrebne, samim tim poboljšavajući sigurnost pacijenta i kliničku efikasnost. Takođe smo fokusirani na cloud opcije koje će obezbediti sigurnu dostavu zdravstvenih podataka do željenog cilja.
Do koje mere je ovaj sistem siguran za korisnike i lične zdravstvene podatke?
Sigurno je ukoliko organizacije zauzmu proaktivan, preventivan i dalekosežan pristup koji bi osigurao da su sve preventivne mere na mestu, kao i da je urađena procena rizika, da su izrađene bezbednosne polise i polise privatnosti, i sve to do trenutka pojavljivanja pretnje. Verujemo da primena naših tehnologija može da poboljša sigurnost i privatnost podataka unutar zdravstvenog sistema.
Kako danas izgleda tipičan eko-sistem u zdravstvu? Da li je, kao što većina modernih IT eko-sistema jeste, zasnovan na informacijama i cloud aplikacijama i mobilnim klijentima za ličnu brigu o zdravlju?
Postoji veliki broj nivoa u zdravstvenom eko-sistemu koji moraju da budu implementirani da bi podržali koordinaciju u brizi, ka čemu svaka zemlja stremi. Vidimo mnogo toga interesantnog u cloud i mobilnim rešenjima, ali je u suštini bitno da informacija dođe do lekara. Verujem da je potrebno da se tržište dodatno razvije pre nego što uspemo da primenimo bilo šta ozbiljnije na polju lične zdravstvene nege zbog velikog broja izazova koji moraju da se prevaziđu, kao što je nadoknada za rešenja tipa telezdravlja. Ne postoji sumnja da tehnologija zapravo igra veliku ulogu u tome što omogućava ličnom zdravstvu da smanji pritisak na klasične bolnice, omogućivši bolju brigu unutar zajednice ili kod kuće.
Kako bi izgledao tipičan plan prelaska s trenutnih sistema u zdravstvu na centralizovan sistem?
Mnogo zavisi od budžeta i od toga da li postoji zakonodavni sistem. Mnoge zemlje se odlučuju za centralno definisanje standarda i interoperabilnosti, pri tom podstičući decentralizovan pristup primeni koji je povezan s razmenom zdravstvenih informacija. Zemlje poput Velike Britanije, koje su počele centralizovanje po principu „zameni sve sisteme“, sada su prihvatile decentralizovan pristup „poveži sve sisteme“ kao praktičniji i jeftiniji. Tamo gde zakonodavni sistem ne postoji lako je primeniti jedinstven pristup.
Do kog zaključka dolazimo po pitanju implementacije centralizovanog zdravstvenog sistema koja je urađena do sada? Da li je moguće preciznije izmeriti efikasnost i smanjenje troškova?
Intel je razvio kompleksan alat za procenu ekonomske vrednosti zdravstva koji koristimo u našim angažovanjima širom sveta da bismo obezbedili postavljanje osnove za merenje vrednosti, odnosno uštede, efikasnosti i bezbednosti pacijenta. Tamo gde smo koristili ovaj okvir imamo procene koje obećavaju. Procena efikasnosti nacionalnog sistema je teška i zahteva vreme pošto morate da transformišete način na koji se pruža zdravstvena nega uz pomoć tehnologije zarad ostvarenja koristi, što može da potraje neko vreme. Neki delovi implementacije su lakši za definisanje koristi. Na primer, PAC koji u suštini zamenjuju rendgenski film, i mobilnost bolničkog osoblja zarad uštede vremena.
Kako sarađujete s različitim zdravstvenim sistemima od zemlje do zemlje? Kakvo je vaše iskustvo u zemaljama Balkana?
Sarađujemo s ministarstvima zdravlja u mnogim zemljama, regionalnim i ključnim bolnicama zarad podrške na osnovu našeg iskustva i, što je još bitnije, da bismo se postarali da naši korisnici znaju kako najefikasnije da iskoriste našu tehnologiju. U mnogo slučajeva blisko sarađujemo s našim lokalnim partnerima koji u velikoj meri pomažu u zadovoljavanju važnih i specifičnih potreba različitih zemalja. Takođe se fokusiramo na projekte transformacije tehnologije koje onda proporcionalno raspoređujemo razvijanjem eko-sistema.
Kakvi su rezultati kada je reč o edukaciji korisnika? Da li su zdravstveni radnici protiv šireg korišćenja ICT u zdravstvu ili su svesni prednosti koje korišćenje tehnologije donosi?
Ukoliko tehnologija podržava ili poboljšava tok rada i dozvoljava lekarima da se bolje brinu o pacijentima, oni vide prednosti i prihvataju ih. Moramo da se fokusiramo na činjenicu da je tehnologija tu da bi podržala profesionalce u zdravstvu i moramo da odvojimo vreme da razumemo način na koji oni rade da bismo obezbedili najbolje tehničko rešenje.
| 
