 | | (kliknite za veću sliku) |
Osnovni razlog za opremanje gradova sistemom za video‑nadzor je smanjenje stope kriminala pa su, shodno tome, primarni korisnici gradske vlasti i policija. Nije retkost da isti CCTV sistem koristi više različitih gradskih i bezbednosnih službi – sigurnosne kamere mogu, recimo, da posluže i za efikasnije upravljanje saobraćajem. Pored toga, gradovi pod video‑nadzorom imaju bolji imidž u očima potencijalnih turista i investitora.
Realizacija sistema video‑nadzora na ovako velikim prostorima i s brojem kamera koji se često meri stotinama predstavlja poseban izazov. Kada je reč o izboru kamera, njihovih lokacija, načinu povezivanja komponenti sistema i kapacitetima za snimanje i monitoring, postoji čitav niz pravila kojih se treba pridržavati da bi se dobilo zadovoljavajuće rešenje.
Šta želite da vidite?
Zbog velikih rastojanja i problema koji se javljaju pri prenosu analognih signala, CCTV sistem namenjen gradu morao bi da bude zasnovan na digitalnim rešenjima i IP vezama. To ne znači da se postojeće analogne komponente a priori odbacuju, već treba nastojati da se integrišu u novi sistem. Vodeći proizvođači rešenja za video‑nadzor, kao što je Axis, nude IP enkodere kojima se analogne kamere prebacuju u digitalni domen. Glavno pitanje je, ipak – šta, zapravo, želite da vidite? Ako vam treba pregled opšte situacije na nekom trgu, izbor kamere i njena lokacija će se drastično razlikovati u odnosu na situaciju kada želite da jasno vidite lica ljudi na ulici. Kamere se obično postavljaju na fasade ili bandere – za pouzdanu identifikaciju neophodno je da kamera bude što niže, ali opet izvan domašaja vandalskih napada, pa se obično bira optimalna visina od tri metra. Za pregled šire scenografije ovo je previše nisko, pa se tada kamere postavljaju na visinu od pet do osam metara.
Fiksne kamere (npr. Axis 211, 221, 223M, serije P13xx i Q1755), zgodne su za prikaz šire scenografije, a zbog upadljivog izgleda mogu i odvratiti potencijalne vandale. U drugim slučajevima poželjno je da kamera bude manje upadljiva, pa se preporučuju kompaktna kupolasta rešenja kao što su Axis 216MFD, 225FD ili kamere iz serije P33xx, kod kojih nije očigledno u kom smeru kamera gleda.
Pokretna ili fiksna
 | | (kliknite za veću sliku) |
PTZ kamere mogu da se, na komandu operatera, okrenu u željenom pravcu i zumiraju neki detalj u slici, a njima se prate pokretni objekti. Upravlja se pomoću tastature, miša ili posebnog džojstika, a postoji i mogućnost automatskog „patroliranja“ između više definisanih pozicija.
Axis nudi više modela s pokretnim delovima i bez njih, različitih performansi: Axis 213, 214 i 215 PTZ, Axis 232D+, 233D, P5534 i Q6032‑E. Za posebne primene u mraku, magli, dimu i pod vegetacijom, postoje i termalne kamere (Axis Q1910), ali takve kamere ne mogu da posluže za identifikaciju, pa ih treba kombinovati s klasičnim optičkim kamerama.
Izbor kućišta je posebna priča: kamere moraju pouzdano da rade leti i zimi, po kiši i po snegu. Neki modeli stižu u kućištima sa IP‑66 zaštitom, otpornim na sve klimatske uslove, a kod drugih se kućišta posebno naručuju. Ako je kamera izložena fizičkim napadima, koriste se posebno oklopljena kućišta.
Mreža, snimanje i monitoring
Najbolji način za povezivanje kamera, ako su rastojanja prevelika za bakarnu LAN infrastrukturu, svakako su mreže zasnovane na optičkim kablovima, ali je polaganje optičkih kablova u gradu skupo i obično dugo traje, jer treba obezbediti razne dozvole za građevinske radove. Bežično povezivanje je mnogo lakše realizovati, ali tu vas čekaju mnoge zamke: kapacitet bežičnih linkova je daleko manji nego optičkih, pa čak i vrhunska HD kamera može zbog slabe veze da bude ograničena na generisanje jednog ili dva frejma u sekundi. Ukoliko već ne postoji u potpunosti izgrađena gradska optička mreža, obično je najbolje pribeći kompromisu u vidu mreže zasnovane na više bežičnih segmenata povezanih optičkom okosnicom. Rešenja zasnovana na mobilnom broadband-u (GPRS/3G) zgodan su dodatak za nadzor kroz mobilne klijentske uređaje, ali te tehnologije ne treba koristiti kao osnovu mreže.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Primena efikasnih video‑kodeka kao što je H.264, smanjuje potrebe za širokim propusnim opsegom mreže i za kapacitetom storage‑a, posebno u ovako velikim instalacijama s mnogo kamera, o čemu svedoče vrednosti date u tabeli. Ipak, s kompresijom ne treba preterivati, jer jako komprimovana slika (nivo kompresije 50 i više) obično nije dovoljno kvalitetna. Axis preporučuje nivo kompresije 30 kao pravu meru za većinu slučajeva. Ušteda se postiže i decentralizovanim razmeštanjem servera za snimanje, odakle se samo po potrebi emituje snimak ka nadzornom centru, kao i primenom inteligentne video‑analize (detekcija pokreta, automatsko praćenje objekata i slično), kojom se snimanje ograničava samo na bitne događaje.
Značajan činilac u izboru servera za video‑nadzor je hardver – treba imati na umu da su pri ovoj primeni diskovi stalno u režimu snimanja i brisanja, pa se preporučuju SCSI diskovi, a RAID konfiguracija bi obavezno morala da bude zasnovana na hardverskom RAID kontroleru. Slično važi i za klijentske stanice, koje bi morale da budu zasnovane na računarima sa snažnom grafičkom karticom.
Značajno je i to što gradski CCTV sistem za nadzor po pravilu ima više korisnika, pa shodno tome treba odrediti prioritete koje će različite službe imati u pristupu video‑materijalu i prava na upravljanje kamerama.
Korisne adrese:
IP Way
http://www.ipway.rs/
|
