|
Kada je 1985. godine firma Nantucket napravila Clipper, verovatno nisu ni slutili da će se njihov proizvod koristiti i u narednom veku. Odlično zamišljen i napravljen alat je, i pored jake konkurencije, stekao ogromnu popularnost koja se dobrim delom održala i do današnjih dana (i danas nije retko naći Clipper program koji radi bez ikakvih problema). Na žalost, originalni Clipper je nekoliko puta promenio vlasnika, ali ni jedan od njih nije imao dovoljno sluha za tržište, pa je tako većina Clipper programa urađena na verziji 5.2e iz davne 1995. godine.
Vreme je učinilo svoje, pa novi operativni sistemi sve nevoljnije izvršavaju 16-bitni kod. Pojavljuju se razni problemi i ograničenja, što čini svaku izmenu ovakvih programa veoma komplikovanom. Za razliku od originalnih vlasnika, mnogi Clipper programeri su videli ogroman potencijal, pa su se njihovom zaslugom pojavili novi alati bazirani na originalu. Tako su se na tržištu pojavili Xbase++, Flagship, C3, Clip i drugi koji su u suštini bili Clipper kompajleri za nove operativne sisteme. Neki od ovih proizvoda postoje i danas, sa sasvim solidnom bazom korisnika. Jedan od projekata se ipak izdvaja od ostalih: Harbour.
Harbour projekat
 | | (kliknite za veću sliku) |
Clipper je bio jedrenjak iz 19. veka poznat po svojoj brzini, zato su autori Clipper kompajlera uzeli to ime za svoj proizvod, sugerišući brzinu po kojoj je Clipper kompajler bio prepoznatljiv. Kada su 1999. godine došli na ideju da naprave Clipper kompajler, Antonio Linares, Viktor Szataks i ostali su izabrali ime Harbour (luka) kao mesto gde brod uplovljava - Harbour je zamišljen kao konačna destinacija za Clipper programere.
Originalni proizvod je zamišljen kao pretprocesor: Clipper programi se prevode u C kod, a onda se poziva C kompajler koji pravi izvršni kod. U početku je postojala ideja da se osim C-a podrže i drugi jezici (Java, Pascal), ali je to samo delimično realizovano. Mada deluje malo komplikovano, u praksi se ova osobina i ne primećuje, a odluka da se iskoriste već postojeći C kompajleri (kojih ima na svim operativnim sistemima) je obezbedila portabilnost na ogroman broj operativnih sistema bez ikakve izmene koda. Tako se Harbour programi bez izmena mogu izvršavati na impresivnom spisku operativnih sistema: DOS, Windows, Linux, Unix, BSD, Mac OS X, MINIX 3, Windows CE, Pocket PC, Android, Symbian, iPhone, QNX, VxWorks, OS/2/eComStation, BeOS/Haiku, AIX...
 |
Harbour je u startu zamišljen kao besplatan (modifikovana GNU licenca), ali se posle nekog vremena pojavio i komercijalni xHarbour koji je za osnovu koristio isti kompajler. Za razliku od originalnog Harbour-a koji je bio 100% Clipper kompatibilan, ekipa koja je razvijala xHarbour je smatrala da treba dodati neke napredne mogućnosti u osnovni jezik, po cenu gubljenja kompatibilnosti. Neko vreme je xHarbour prednjačio po mogućnostima, ali 2009. se dešava preokret: tim koji su vodili Viktor Szakats i Przemyslaw Czerpak pravi reviziju originalnog Harbour projekta čime se dobija izuzetno kvalitetan i stabilan proizvod koji ubrzo nadmašuje svog komercijalnog parnjaka. Nedavno je objavljena zvanična verzija 3.0, izuzetno stabilna i kvalitetna. Danas je Harbour značajno popularniji od xHarbour-a, ali su oba projekta "živa".
Za detaljan opis Harbour-a, način upotrebe, analizu rada i postignute kompatibilnosti pogledajte PC #188.
|
