|
Sada već davne 1991. godine na našem računarskom kompanijskom tržištu stvari su bile pod kontrolom. Ovo tržište je vrlo razgranato, zahtevno, a period sankcija učinio je da se manje-više zamrzne. Došlo je vreme da se ponovo progovori o ovom segmentu tržišta, jer se stvari razvijaju tako da ljudi iz naše branše moraju ponovo da uhvate korak sa svetom, a skromni procenat onih koji su uspeli da funkcionišu kroz teške godine treba taj trend da nastave, kroz još intenzivniji rad na uspostaljanju normalne situacije.
Zahtevi i hijerarhija
U corporate biznisu potrebe za informatičkim menadžmentom su ogromne, a zahtevi vrlo visoki. Tu se gube konture nama dobro poznatog tretmana po kome je računar radi računara dovoljan. Ovde se računar nalazi u samom dnu lestvice, a timovi ljudi koji povezuju sve komponente potrebne za zadovoljnjenje korisnikovih potreba grade ostatak vrlo složene hijerarhije. Samo se po sebi razume da "dno lestvice" ne znači marginalnost, niti nesolidnost: u kompanijskom viđenju problema dno lestvice sme da se tretira samo kao najbolja moguća osnova, na kojoj počiva čitava hijerarhija. Od funkcionisanja ove osnove zavisi funkcionisanje ostalih komponenti, koje kontroliše i reguliše kadar informatičkih menadžera, a u krajnjoj istanci od funkcionisanja sistema zavisi posao u koji je sistem uključen. Pošto smo na početku odredili dimenzije čitavog sistema, vrlo se lako zaključuje kolike štete nastupaju pucanjem bilo koje karike u lancu.
Da u velikom poslu ne bi došlo do haosa, u svakom segmentu mora postojati organizacija. Na čelu informatičkog sistema kompanije stoji profesionalac, iznad koga je menadžer, koji želi da se računar na najbolji način uključi u posao i uveća profit. On je spreman da investira (ne da potroši!) novac za rešavanje nekih problema. Konkretno projektovanje informacionog sistema izvodi se pod dirigentskom palicom profesionalca - ako on stvari ne osmisli dobro, "gazdu" će početi da boli glava, a u ovom poslu to je prelazna bolest, te će glavni menadžer vrlo brzo dobiti napad jake migrene.
Pokušaćemo da spoznamo načine da se to ne dogodi. Pošto krećemo od početka, neminovno dolazimo do osnove piramide, a to je u našem slučaju PC iza koga stoji kvalitet, potvrđen imenom na kućištu. Brand name.
Nomenklatura
Da bismo pravilno shvatili značaj, ali i složenost pitanja imena koje prati neki personalni računar, "prošetaćemo" od pojedinačnog krajnjeg korisnika do korporacije. Krajnji korisnik sa dovoljno znanja uvek sanja o tome da sklopi računar prema svojoj meri. Proveriće sve što tržište nudi, odabrati ono najbolje, povezati ga u celinu, instalirati softver... Ako korisnik zbilja zna onoliko koliko misli da zna, rezultat će biti vrlo dobar. Sem znanja, za ovaj posao je potrebno i vreme - takav pristup se graniči sa hobističkim, pa zaslužuje etiketu hand made.
Ako imate iste želje, a nemate dovoljno znanja da sve sami zaokružite, obratićete se firmi koja će sve navedeno obaviti umesto vas - problem sklapanja računara napušta vašu kuću i neminovno stižete na računarsko tržište. A na tržištu prepoznajemo nekoliko etiketa...
PC sklopljen od strane manje firme karakteriše niska cena, uz kvalitet koji varira u zavisnosti od solidnosti firme kojoj ste se obratili. Iako na kućištu piše neko ime, sve ove računare smatramo no name sistemima. Oni su po pravilu nešto skuplji od hand made računara, a njihov kvalitet mahom zadovoljava pojedinačnog kupca.
Problem kod firmi koje sklapaju no name računare nastaje kada pređu kritičnu granicu produkcije. Ako se firma pravovremeno ne širi, dolazi u krizu sa vremenom, a to rezultira padom kvaliteta. Drugi problem je pritisak tržišta, u cilju smanjenja cene računara, pa se pribegava nabavci jeftinijh komponenti, što dodatno opterećuje firmu (održavanje!) i kupca (gubitak vremena).
Ako manja firma kvantitativno i kvalitativno preraste u veću, uz dobru politiku nabavke (veće količine robe po pravilu se dobijaju jeftinije a kvalitet se očuvava ili čak raste) i plasmana, ona prerasta u renomiranu firmu, koja je u stanju da tržištu ponudi računar solidnog kvaliteta po pristupačnoj ceni. Tako dolazimo do etikete Quality PC. Ovi računari nalaze mesto u kancelarijama i predstavljaju robu široke potrošnje. Konkurencija u ovom delu tržišta reguliše kvalitet produkcije i, uz manja odstupanja, praćenje trendova i normi računarske industrije.Firma koja radi ovakvu vrstu posla, ali se vremenom probila van granica zemlje i dobila verifikaciju na svetskom nivou, proizvodi računare pod prepoznatljivim imenom. Sada pričamo o računarima sa imenom koji, zahvaljujući globalizaciji konkurencije, zadovoljavaju oštrije norme u domenu kvaliteta i praćenja novih tehnologija. Ovakav način proizvodnje takođe mora da se uklapa u cene koje diktira tržište, ali se ipak pojavljuje razlika u ceni, opravdana visokim kvalitetom i renomeom proizvođača.
Sve veća prisutnost računara stvorila je potražnju za još kvalitetnijom proizvodnjom, ali i podrškom. Profesionalci sa početka priče u svoj proizvodni i poslovni proces žele da uključe samo najkvalitetnije, najpouzdanije i napodržanije sisteme. Njima treba totalno posvećen proizvođač koji im u svakom trenutku može ponuditi kompletno rešenje. Ovakvi naručioci najmanje pitaju za cenu, jer ne žele da ih boli glava - svaki zastoj izazvan nefunkcionisanjem računara koštaće ih mnogo više nego što to mogu da podnesu. Učešće računara u kompanijskom poslovanju podrazumeva da je vrednost informacija koje putuju kroz računar mnogo veća od cene infrastukture. U ovakvim sferama računar mora pouzdano da radi 24 sata dnevno, uz vrlo budan nadzor. Ovaj tržišni zahtev naterao je proizvođače da zakorače na sledeći stepenik.
Sledeći stepenik je u stranoj literaturi poznat pod imenom brand name PC i podrzumeva visoko profesionalnu opremu. Firme koje proizvode ovu vrstu PC računara imaju razvijen vlastiti inženjering i dizajn, vrlo stroge norme kvaliteta ugrađenih komponenti, troše dosta vremena na istraživanje i razvoj (R&D) i iza celog posla stoje garancijom i podrškom. Proizvodnja brand name PC računara je zahtevan posao i vrlo je teško držati korak sa velikim tehničkim zahtevima, a ne prelaziti tesne margine PC industrije. Stoga se mali broj kompanija hvata u koštac sa proizvodnjom brand name PC računara - nije lako rentabilno i uspešno proizvoditi vrhunski proizvod u velikoj seriji.
Jedini izbor
Vreme koje je pred nama doneće mnogo novih velikih firmi (naručilaca) koje će, zbog svoje uspešne egzistencije na tržištu, zahtevati pomoć od drugih velikih informatičkih kuća (isporučilaca). Minimum kvaliteta koji će se tražiti od informatičkih kuća biće brand name, sa svim epitetima koje ovaj naziv uključuje. Prodaja računara na kome se nalazi etiketa IBM-a ili UNISYS-a je samo prvi korak ove operacije: taj računar treba uklopiti u poslovanje naručioca, održavati ga i pružati podršku. Već sada postoje domaće firme koje mogu to da ponude, a kako budemo napredovali, biće ih i više...
|
