|
Pre nekoliko dana otvorili ste razvojni centar u Kragujevcu koji sada zapošljava 200 domaćih stručnjaka, i već najavljujete njegovo proširenje. Koliki je značaj ovakvih projekata za domaću IT industriju i privredu uopšte?
 | | (kliknite za veću sliku) |
Kupovinom Hermes SoftLab-a mi smo postali najveća softverska grupacija na ovim prostorima – od 1600 zaposlenih, oko 1200 su softverski inženjeri. Comtrade je odavno izašao iz regionalnih okvira, mi smo sada svetska kompanija i 80% našeg poslovanja u oblasti softvera je usmereno ka inostranim tržištima.
Planirano je da razvojni centar u Kragujevcu, koji je sastavni deo Comtrade sistema, zaposli ukupno oko 400 ljudi, jer u tom gradu postoji mnogo talentovanih mladih stručnjaka koji se većim delom obrazuju na Prirodno‑matematičkom fakultetu, ali i kroz programe edukacije kao što je naša letnja škola programiranja EdIT. Svi oni rade na veoma zanimljivim projektima za globalne kompanije, među kojima su HP, EMC2, Agilent, Airbus i Bally Technologies, i razvijaju kompletne softverske proizvode za storage sisteme, upravljanje IT infrastrukturom, gaming sisteme, embedded rešenja, kao i sisteme za zdravstvo i hotelijersku industriju.
Imamo dosta mladih, školovanih, talentovanih ljudi. Borimo se da se ne obezvređuje cena njihovog rada, i da se ne takmičimo sa Indijom i Kinom, jer nudimo bolji kvalitet. Mi treba da se borimo da dignemo cenu rada naših programera, da isporučujemo gotove proizvode i da kao zemlja budemo prepoznati na jednom višem nivou, kao neko ko se uspešno bavi projektnim softverskim inženjerstvom i u stanju je da projektuje, isporuči i održava kompletna rešenja. Komparativna prednost Srbije jeste manja vremenska razlika u odnosu na glavna tržišta, SAD i Evropu, a uspehu može doprineti i solidno znanje stranih jezika kod naših ljudi.
Smatram da treba da se okrenemo tom modelu jer će nam svima doneti bolje sutra, kao što je već doprineo uspehu Comtrade-a koji je u 2013. godini ostvario rekordan profit. Zahvaljujući tom modelu i kvalitetu koji nudimo mi smo dobili mnogo poslova od klijenata koji su bili nezadovoljni rezultatima dobijenim od značajno jeftinijih programera iz drugih zemalja. Ako želimo da domaćim stručnjacima obezbedimo kvalitetan život i egzistenciju, ne možemo i ne smemo da se takmičimo sa mnogoljudnim zemljama kojima je jeftina radna snaga jedina prednost.
Nedavno ste veoma uspešnu gaming diviziju izdvojili kao posebnu kompaniju unutar Comtrade grupe. Imate snažna partnerstva sa najvećim kompanijama u oblasti IT management-a i embedded rešenja. Šta je u sledećim fazama razvoja Comtrade‑a kao softverske kompanije?
Naredna oblast na koju ćemo širiti naše poslovanje su mobilne aplikacije. U narednim mesecima ćemo završiti izradu velike aplikacije za hotelijersku industriju, i tu ćemo biti jedini na globalnom tržištu. Već nekoliko godina sarađujemo sa najvećim „igračima“ u ovoj oblasti, stekli smo mnogo iskustava i ugradili ih u ovu mobilnu aplikaciju koja će korisnicima omogućiti da pronađu, rezervišu i plate smeštaj u hotelima širom sveta.
Sa druge strane, Comtrade je broj jedan kada su u pitanju rešenja za kazino operatere, bilo virtuelne ili na fizičkim lokacijama; čitava Velika Britanija koristi naša rešenja, a naš softver omogućuje centralni nadzor nad igrama na sreću u celoj Austriji. Integracijom Hermes SoftLab-a u Comtrade dobili smo veliku bazu kompletnih rešenja, kao i rešenja koja su bila u finalnoj fazi razvoja, a čiji je kvalitet na najvišem nivou mereno svetskim standardima. Trenutno imamo preko 180 prijavljenih softverskih patenata, što predstavlja temelj za dalji razvoj kompanije. Tako se kupovina Hermes SoftLab-a pokazala odličnom investicijom, za šta smo dobili priznanje od više banaka i finansijskih stručnjaka – oni kažu da je Comtrade odličan primer kompanije koja se restrukturirala u doba svetske ekonomske krize i postala još veća i uspešnija.
Softver, servisi... a hardver?
Sastavni deo tog restrukturiranja je bilo i izdvajanje hardverskog biznisa. Da li se i to pokazalo kao pravi potez?
 | | (kliknite za veću sliku) |
Iako smo neke delove kompanije stavili u drugi plan, ja se ničega ne odričem do kraja. Da, maloprodajni segment smo prodali a distribuciju zadržali, ali kombinacija svih segmenata firme nam je pomogla da prevaziđemo izazove krize i stignemo na poziciju na kojoj smo danas. Mi smo svojevremeno prvi uveli koncept distributera na domaće tržište, i taj segment smo, kao tradicionalni deo Comtrade-a, zadržali – najveći smo distributer u Srbiji i nekoliko okolnih zemalja, ali ne planiramo da se širimo dalje.
Mi smo tokom krize napravili velike promene u našem menadžmentu. Ljudi koji su uspešno vodili firmu u vreme rasta su otišli, doveli smo nove ljude, stručnjake iz inostranstva, koji su doneli znanje neophodno za upravljanje u periodu krize. Oni koji su ostali su verovali u nas, u kompaniju Comtrade, u pravac u kojem vodimo firmu, i njihov rad je omogućio uspeh koji imamo danas i koji očekujemo i u budućnosti. Glavni izazov koji smo prevazišli je integracija Hermes SoftLab-a, firme od 850 ljudi, u momentu najveće svetske ekonomske krize, na koju niko nije računao. Kriza još nije prošla, ali barem sada možemo da vidimo šta nas čeka. Tada nismo znali, a ipak smo preživeli.
Prošle godine ste bili deo visoke delegacije Srbije na turneji po najvećim informatičkim firmama u SAD. Koliko su rezultati tih razgovora važni za smer u kojem ide IT u Srbiji?
 | | (kliknite za veću sliku) |
Mi sa većinom tih kompanija već sarađujemo, ali zahvaljujući pomoći ambasadora SAD u Srbiji, gospodina Kirbija, ovo je bila jedinstvena prilika da razgovaramo sa donosiocima odluka na najvišem nivou u kompanijama koje čine glavni stub američke privrede, kao što su IBM, Microsoft, Google i Amazon, i da im predstavimo potencijale koje imamo, a to su pre svega naši stručnjaci i njihovo znanje. Ako objedinimo to znanje, koncentrišemo ga na jednom mestu i usmerimo na razvoj softvera, softver može postati naš glavni izvozni proizvod. On to zapravo već jeste, ali zbog nedovoljno uređenog zakonskog okvira ne može dalje da se razvija.
Mi trenutno ne koristimo najveći transportni kanal za izvoz, a to je Internet. Potrebno je da se reguliše ta oblast, i upravo od kompanija koje smo posetili u SAD najveće primedbe smo dobili zbog neadekvatnog zakonodavstva u oblasti trgovine putem Interneta i, uopšte, upotrebe Interneta u poslovne svrhe. Ako se Internet „oslobodi“ i omogući prodaja i naplata usluga preko Interneta, otvoriće se veliki broj radnih mesta, i očekujemo da se u narednom periodu usvoje potrebne zakonske izmene koje će nam to omogućiti. Država je tu važan faktor koji treba da donese potrebne promene, kako bi se omogućio normalan rad privrede, barem u ovoj oblasti.
29 godina kasnije
Vratićemo se za trenutak u prošlost. Kada je Comtrade počinjao svoj put, bilo je mnogo perspektivnih firmi koje su brzo rasle. Veći deo tih firmi danas ne postoji, neke od njih su prodate stranim kompanijama, a Comtrade je i dalje – Comtrade. U čemu je tajna vašeg uspeha?
Kada sam došao u Srbiju sa idejom da gradim firmu, iza sebe sam već imao jednu veoma uspešnu kompaniju, CHS u SAD i kasnije u Nemačkoj, od koje smo napravili drugu najuspešniju distributersku kompaniju na svetu u tom trenutku. Ja sam u taj posao ušao sa 20 godina. Danas, 29 godina kasnije, i dalje idem napred i konstantno pokrećem nove stvari, prateći trendove. Na početku je to bio hardverski biznis; mi smo prvi omogućili domaćim kompanijama da kupuju hardver direktno od distributera u Nemačkoj, bez posrednika. Od starta smo krenuli sa zdravim modelom, primenjujući svetska iskustva i rad sa manjim marginama, i tako osvojili tržište. Oni koji su očekivali da od ovog posla zarade brzo, preko noći, su propali. Da, veliki broj tadašnjih kompanija više ne postoji, ali to je normalno u biznisu. Svaka kompanija ima svoj životni ciklus, a na vama je da se borite da on bude što duži.
Za uspeh u ovom biznisu su potrebne četiri stvari. Prva stvar je znanje. Ovo je jedan od retkih biznisa u kojem možete da imate para koliko hoćete, ali ako nemate znanje, nećete uspeti. Druga bitna stvar je strpljenje, jer ovde uspeh ne dolazi preko noći. Bilo je u Comtrade-ovoj istoriji projekata koje smo „gurali“ i po tri godine, dok nismo uspeli da ih komercijalizujemo. Treća bitna stvar je vizija. U „šumi“ tehnologija treba prepoznati pravi put, i odrediti u kojem smeru ćete voditi kompaniju u narednih pet do deset godina, i da pritom nikada niste sigurni da li je taj put pravi, jer se u IT industriji stvari veoma brzo menjaju. Na moje zadovoljstvo, mi smo za sada u tome uspešni i naša vizija se pokazala kao ispravna. I četvrta komponenta je – tim. Bez timskog rada i kvalitetnih ljudi nema uspeha na duge staze. Comtrade nije uspeh samo Veselina Jevrosimovića, ovo je uspeh celog tima, unutar kojeg svako ima precizno definisane odgovornosti.
Možda i najveći problem lokalne IT scene je nedovoljno vrednovanje kvaliteta i istinskih vrednosti. To otvara prostor za razne malverzacije koje negativno utiču na razvoj IT tržišta, informatičke pismenosti, i društva uopšte. Nedostatak jasnih standarda, zakonske regulative i adekvatnog vrednovanja kvaliteta suzbijaju razvoj IT industrije, a kvalitetna IT infrastruktura je pokretač razvoja cele ekonomije. Ja nisam od onih koji će svoj neuspeh da pripisuju državi. Kao vlasnik privatne kompanije, ja biram poslove koji mi se isplate i ne smem da zavisim od države, ali se ipak borim za bolje uslove, jer ćemo svi imati koristi od toga: i privreda, i društvo, i država, i tek na kraju kompanije kao što je Comtrade.
Otvoreniji prema novim tehnologijama
Kako vidite dalji razvoj IT tržišta u Srbiji?
Hardversko tržište će rasti, jer mi i dalje zaostajemo za zemljama u okruženju i moramo da pokušamo da ih stignemo. Susedna Mađarska ulaže u IT oko 2 milijarde evra godišnje, dok je naše tržište u poslednjih par kriznih godina palo na oko 400 miliona evra. Ako ne napravimo velike korake i to vrlo brzo, zauvek ćemo kasniti za svima i nećemo biti konkurentni. Oblast u kojoj očekujem veliki rast su servisi i usluge. Ako dobro uredimo i liberalizujemo ovu oblast možemo da ostvarimo značajan rast, pre svega u razvoju rešenja za domaće tržište, koja se kasnije mogu prodavati i na stranim tržištima.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Da se poslužim sportskim rečnikom: možda smo izgubili prvo poluvreme, ali utakmica još nije izgubljena. Da bi se nadoknadilo propušteno, moramo biti mnogo otvoreniji prema novim tehnologijama i njihovoj primeni. Ključna razlika između SAD i Srbije nije u bogatstvu, već u tome što oni odmah primenjuju sve novitete i tako idu za korak ispred svih ostalih, i u tome prednjači država. Mi čekamo da tehnologija dostigne svoju zrelost da bismo je primenili, ali ona je tada već zastarela, i opet smo u zaostatku. Pored usvajanja novih tehnologija mora se ulagati u obrazovanje. Mi imamo prepreke za širu primenu studiranja preko Interneta, a možemo da budemo prepoznati na svetskom nivou u online edukaciji. Vreme prolazi, stvari se menjaju, a mi se ne prilagođavamo.
I time se vraćamo na početak, na mlade ljude koji rade u Comtrade‑ovom razvojnom centru u Kragujevcu. Šta brži razvoj IT tržišta u Srbiji može ponuditi ovim mladim ljudima?
Mnogi mladi ljudi nažalost odlaze iz zemlje, jer su uložili mnogo vremena i truda u sebe i u svoje obrazovanje i onda dođu u situaciju u kojoj nisu adekvatno nagrađeni, pre svega materijalno. U ovoj oblasti je velika potražnja za stručnjacima širom sveta, i ti mladi ljudi mogu da biraju gde će se zaposliti. Ono što je bitno je da im obezbedimo približno iste uslove i time ih odgovorimo od odlaska u inostranstvo. Niko ne voli da ide daleko od kuće. Ja sam kao mladić otišao iz Srbije da radim, nije mi bilo prijatno, vratio sam se i stvorio kompaniju. Ako im omogućimo da rade i naplaćuju svoje znanje, ako stvorimo tržište u kojem će oni biti adekvatno nagrađeni, oni neće ići van zemlje, a naša ekonomija, bazirana na znanju tih ljudi, će samo rasti. I to je dobitna situacija za sve nas. Mi na tome radimo, ali jedan jak Comtrade ne može da pomogne, treba nam više uspešnih kompanija. A njih mogu stvoriti samo ti mladi ljudi.
|
