Izreka „Voda je dobar sluga, ali zao gospodar“ najbolje opisuje ono što se od 14. do 20. maja desilo na Balkanu. Katastrofa je počela obilnim padavinama, reke su se izlile i poplavile pojedine gradove u Srbiji, BiH i Hrvatskoj. Pored reka, izlilo se i ono najbolje u ljudima, koji su se sami organizovali i ujedinili kako bi pomogli svom narodu i pokazali da solidarnost može izbrisati nacrtane granice.
Za početak – Twitter
S prvim talasom poplava, usledila je eksplozija informacija na svim društvenim mrežama, ali je Twitter izazvao najviše odjeka u javnosti. Na Twitter-u su iz sekunde u sekundu objavljivali informacije o poplavljenim područjima, nestalim osobama, evakuisanim ljudima, potrebnom robom i namirnicama za ugrožene od poplava i rasporedu volontera. Dok su pojedini zvaničnici kritikovali Twitter zbog širenja dezinformacija, tviteraši nisu prestajali s redovnim informisanjem, pa su se grupisali organizujući humanitarne akcije širom Srbije. Pogledajte recimo twitter.com/VolonteriSrbije/status/469523520725463040 ili twitter.com/Sarastosic/status/468880632538734592.
Za nedelju dana objavljeno je više od 500.000 tvitova sa hashtag-om #poplave, preko 450.000 na temu #volonteri i 200.000 na temu #SerbiaFloods (Izvor: tvitni.me) i pomoć je počela da stiže. Nekoliko hiljada volontera se svakodnevno samoangažovalo u pomaganju raseljenim licima, pravljenju nasipa, razvoženju robe i namirnica. Čak su i zaposleni uzimali slobodne dane kako bi mogli da pomažu tamo gde su najpotrebniji. Pomoć je pristizala iz svih delova sveta, od poznatih ličnosti, kompanija, građana...
Dok je na Twitter-u kružio ogroman broj različitih apela i informacija, na Facebook-u su se ljudi organizovali u grupe, olakšavali posao među sobom i dogovarali se na koji način mogu da pomognu ugroženima. Tviteraši su osnovali i sajtove koji su iz minuta u minut objavljivali proverene informacije s Twitter-a i s lica mesta, drugi su imali punktove po gradu gde je mogla da se donese pomoć, a brojni volonteri na licu mesta redovno su izveštavali o potrebnim resursima. Ovako organizovani bili su velika pomoć medijima koji nisu postizali da u realnom vremenu redovno objavljuju proverene informacije o nastaloj situaciji koja se menjala svakog minuta. Političare ne bih komentarisala, nisu zaslužili – evo jedna reč za njih: BLAM.
Beogradski taksisti su razvozili volontere, kompanije i fast food restorani su spremali hranu i razvozili, apoteke su obezbeđivale higijenska sredstva, frizerski saloni su nudili šišanje za evakuisane… To je samo deo akcija koje su građani Srbije sami organizovali i oglasili putem Twitter-a i sajta poplave.rs, koji je za nedelju dana dostigao preko milion poseta.
Snaga društvenih mreža
Voleli Twitter ili ne, u ovoj vanrednoj situaciji pokazalo se kolika je u stvari moć ove, ali i drugih društvenih mreža. One, pre svega, obezbeđuju da se informacije šire, ali i da stignu do pravih ljudi u pravo vreme. Čak je i MUP Srbije zahvalio tviterašima i radio-amaterima koji su, prema njihovim informacijama, spasili više od 2.000 života. Na humanitarni broj 1003 poslato je više od milion i trista hiljada poruka, a na Twitter-u su hiljade ljudi, kao poziv, svoje ime zamenili ovim brojem.
Ono što smo naučili iz ove nesrećne situacije je:
• da, iako smo mali, i te kako umemo da budemo složan narod
• da, iako Jugoslavija više ne postoji, njen duh itekako može da oživi
• da kad država pokaže svoju nesposobnost, mi pokažemo da možemo sami da se organizujemo, i to brzo
• da treba dobro da razmislimo zašto dozvoljavamo da nam državu vode političari koji raščišćavaju granje, umesto da sprovode zakon i reaguju po hitnom postupku
• da društvene mreže, ma koliko izgledale neozbiljno (pogotovo Twitter), pokazuju neverovatnu snagu u organizovanju i pomaganju onda kad je najteže
• i da nećemo spavati dok ne dokažemo: da možemo da volimo jedni druge, da nam nije teško i onda kada je najteže.
Što bi @amfibolije rekao, Twitter je najveća nevladina organizacija u ovoj zemlji.
|
