Android 5 - Lollipop

Podsetimo se nakratko prethodnika „lizalice“. Nakon velikog skoka napravljenog „sladoled“ verzijom (Ice Cream 4.0), usledile su verzije „žele bombonica“ koje su se protegle na 4.1 do 4.3.1 i koje na korisnike nisu ostavile neki značajniji utisak, osim što su Android OS-u šire otvorile mogućnosti povezivanja s različitim uređajima. Verzija KitKat nazvana je po brendiranom slatkišu, a mnoge karakteristike verzije 5.0 zapravo vuku korene iz Nestle-ovog slatkiša na kome su implementirane i isprobavane. Najpre je pokazana Google Now tehnologija koja, u obliku kartica, prikazuje sve podatke koje u tom trenutku smatra relevantnim. Dizajn ovih kartica, upotrebljeni fontovi, te način upravljanja karticama i njihovim sadržajem predstavljaju začetak onoga što Google zove material design.

U verzijama 4.4.2 i 4.4.3 korisnicima je ponuđen novi način izvršavanja aplikacija nazvan ART (Android Run Time). ART menja dotadašnji Dalvik interpretaror koji je aplikaciju izvršavao tumačeći liniju-po-liniju. U ART načinu rada, veći deo aplikacije se prevede pre izvršavanja, pa sve teče brže. Verzija KitKat 4.4.4 konačno potpuno ukida Dalvik režim, pa i Android 5.0 Lollipop koristi isključivo poboljšani ART.

Sve to skupa je, uz dodatne arome, zakuvano u masu čijim je hlađenjem nastala „lizalica“. Prvo je prikazana na novim Nexus 6 i Nexus 9 uređajima. Nexus 6 je smartfon nastao u Motorola pogonima, a Nexus 9 je tablet koji je razvio HTC. Na sreću, Google je nastavio dobru praksu da vrlo brzo isporuči nove verzije Android-a i za prethodne verzije Nexus uređaja, pa smo mogli malo bolje da se upoznamo s „lizalicom“ na Nexus 5 i Nexus 7 uređajima. Utisak je da čak i sa starijim hardverom sve radi veoma dobro.

Material Lollipop

Tokom tri godine razvoja Android je krasio takozvani Holo dizajn, a Google je zaključio da sada treba da ga zameni Material dizajn. Novi dizajn krasiće ne samo smartfone i tablete, već i desktop, auto, TV i wearables sisteme koje je Google čvrsto odlučio da pogura napred tokom sledeće godine. Prvo što ćete svakako primetiti jeste da je novi dizajn mnogo „čistiji“ i da ima manje detalja. Nama se čini da nije ni tako šaren, ali oni koji su pažljivije zagledali, pa čak i merili, kažu da Material Design ima življe boje i da ih je više u okviru interfejsa.

Zameni dizajna prethodila je opširna rasprava o tome da li korisnički interfejs mora da bude skeumorfan. Ova pretenciozna kovanica s grčkim korenom zapravo označava interfejs i upravljački panel koji su kreirani tako da korisnika asociraju na već poznate predmete i koncepte. Tako bi medija plejer sa iscrtanim potenciometrima, ekvilajzerskim klizačima i VU metrima bio tipičan primer skeumorfnog interfejsa, a čak je i zvuk „škljocanja“ kamere svojevrstan vid skeumorfizma.

Po mišljenju dela eksperata, skeumorfizam je dobrodošao jer kod korisnika umanjuje strah pokazivanjem već poznatog koncepta i izazivanjem utiska da radite s nečim što već poznajete. Material Design je ipak napustio ovaj koncept, a rekli bismo da novi Android najviše liči na beležnicu – u osnovi su velike ravne površine, te veoma jasna slova i simboli koji samo blago (i ne uvek) asociraju na radnju koju će izazvati. S tim u skladu je pojačana upotreba z-ravni kojom se zapravo „listaju“ meniji i podmeniji koji najčešće opet zauzimaju ceo ekran. Naravno, „listanje“ nije jednoznačno i postoji priličan broj animacija za zamenu sadržaja ili ulazak u podmenije, ali se sve svodi na kartice iz Google Now koncepta. Tome je podređen i Motion provides meaning koncept koji donosi neke nove poteze kojima ćete kontrolisati sadržaj. Dupli potez prstom tako će vas redovno odvesti od bazičnih do naprednih podešavanja, a važi i obrnuto – za izlazak iz naprednih podešavanja opet će vam biti potreban dvostruki potez prstom u suprotnom smeru.

Jedan od najlepših primera Material Design-a i odsustva skeumorfizma je nova tastatura. Slova su ispisana jasnim velikim pismom, a tasteri nisu omeđeni pravougaonicima koji vas podsećaju da ste nekad koristili prave tastere. Ono što je najvažnije je činjenica da izmena dizajna i (povremeno) načina upravljanja nisu prepreka da brzo usvojite i nove navike. Naravno, uvek postoje konzervativniji korisnici kojima su neke komande „u prstima“, pa se teško navikavaju na novosti.

Kako radi

Već smo pomenuli da je ART (Android Run Time) napisan od početka, a svrha mu je da podrži brži rad i multitasking, ali i da se izbori sa svim načinima rada aplikacije mešajući ahead-of-time (AOT), just-in-time (JIT) i interpretirani kod. Unapred se prevede ono što može da se prevede pa se time i ubrzava izvršavanje, ali se unekoliko povećavaju i memorijski zahtevi. Naravno, ne može sve ni da se prevede, pa mora da se pređe u interpretatorski režim, a tipičan primer su uslovna grananja u aplikaciji koja, na primer, zavise od trenutnog stanja koje očitava neki od senzora. Uprkos svemu, čini se da je ART osetno brži. Android 5.0 predstavio je i podršku za 64-bitnu arhitekturu. Istina, ona je za sada raspoloživa samo za NVIDIA Tegra K1 platformu (Nexus 9), ali Google vrlo brzo planira da proširi podršku i na ARM v8, x86-64 i MIPS-64 platforme. Kad je u pitanju grafika, dodata je podrška za Khronos OpenGL ES 3.1 (standard za embedovanu 3D grafiku s akceleracijom). Novosti ima i u oblastima povezivanja, pa su dodate operacije s BLE (Bluetooth Low Energy) uređajima.

Nove multi-networking opcije omogućavaju preciznije odlučivanje o tome koja će se mreža koristiti u zavisnosti od raspoloživosti, metrike ili specifičnih potreba korisnika ili neke aplikacije. Na primer, moguće je definisati pravilo da se koristi WiFi, ali da se za Skype koristi mobilna mreža ako je Skype blokiran na javnoj WiFi mreži koju trenutno koristimo (aerodromi, javni besplatni hot spot-ovi i slično). Koliko je to dobro, toliko može da izazove i konfuziju, pa i nepredviđene troškove kod manje iskusnih korisnika.

Najzad, u baratanje kamerom je uvedeno niz novina, pa aplikacije sada mogu da koriste „sirovi“ (RAW) format, te same kontrolišu neke vrednosti kao što je vreme ekspozicije ili ISO osetljivost. Standardan je postao i H.265 High Efficiency Video Coding (HEVC) koji će omogućiti manje video-zapise. Zahvaljujući tome ćete u smartfon moći da snimite više video-materijala, ali će biti i manja data potrošnja kada strimujete H.265 video. Ostaje pitanje kada će developeri uskladiti svoje aplikacije s novim dizajnom i s novim mogućnostima. To ne ide uvek baš lako o čemu svedoči činjenica da se za igre skoro isključivo koristi OpenGL ES 2.0, iako smo došli već do verzije 3.1. Nadamo se ipak, da će verzija 5.0 naterati i korisnike i programere na ozbiljniju migraciju, poput one u kojoj je suverena vladavina Gingerbread verzije Android-a zamenjena svežim Ice Cream-om. Videćemo da li je „lizalica“ dovoljan mamac.