|
Malo koji vlasnik kasetofona nije čuo za firmu Dolby, jer malo koji od njih poseduje uređaj bez neke verzije Dolby sistema za smanjenje šuma, sa sufiksima B, C i S, ili njihovim sistemom za povećanje dinamike trake sa oznakom HX (Headroom Extension). Mi stariji se sećamo pojave profesionalnih sistema sa oznakom A sa početka 70-tih - tada je to bila revolucija, jer je šum trake maltene potpuno nestao.
Put ka digitalnom
Kao i sve mudre firme, Dolby Labs je u pravom trenutku shvatio da vreme analogne tehnike prolazi, što za njih znači nestanak tržišta za osnovni proizvod. Dakle, valjalo je naći nove proizvode, u saglasnosti sa vremenom, koji će stoga biti daleko više (ili možda potpuno) digitalni - trend konvergencije danas posebnih oblasti u jednu jedinu jasan je svima. Nakon koketiranja sa nizom sistema zvuka koji okružuje, uključujući i neke domaće pronalazače (na primer, g. Tomisav Stanojević iz "Sava Centra"), Dolby koristi izuzetno povoljnu priliku pojave DVD sistema da preko svojih lobista u vladi SAD progura Surround Sound kao dominantni u ključnim zonama, ostavljajući Evropi i njenim nesposobnim pregovaračima MPEG2 kao tehnički lošiji standard, ali i "trpajući" Japan u istu grupu sa Evropom, što bi se moglo pokazati kao fatalna greška - Japan je najveće tržište zabave, veće i od američkog.
Ni mi koji smo prevashodno orijentisani ka računarima više ne možemo da zatvaramo oči pred onim što dolazi, bolje reći što je već sada tu oko nas. Iako naše radio stanice još nisu masovno usvojile ni RDS sistem, a kamo li neki Surround Sound, a TV (osim Studija B) i dalje radi u mono tehnici, polako ali sigurno se pojavljuje softver sa Surround Sound efektima, a uz to i tehnika koja ga podržava. Kao svaki pravi techno freak, odmah sam se zainteresovao za ovu novotariju.
Da bismo govorili o bilo čemu van uobičajenog sterea, odnosno klasičnih dva kanala, treba pre svega imati softver: hardver se uvek nađe, ali šta će nam ako ne možemo da ga iskoristimo? Moj izbor se, u osnovi, svodio na dva moguća pristupa: ili ću upotrebiti neku Dolby AC-3 dekoder karticu, pa se onda orijentisati na računarske aktivne zvučne kutije, ili ću upotrebiti bolju, ali skuplju tehniku. Isprobao sam oba pristupa.
Kao softver, pozajmio sam iz privatnih izvora jednu računarsku igricu koja poseduje Surround Sound efekte i jednu VHS video traku, sa hit filmom, takođe sa ovim efekte (zbog čega sam opet morao da pozajmljujem i poseban video rikorder). Koliko sam zvučnika pozajmio, bolje da ne znate.
Banana verzija
Prva iteracija je bila ugradnja Dolby dekodera u računar i povezivanje računarskih kutija prema svim propisima. To znači napred levo, sredina i desno oko 2 m ispred mene, a zadnji levi i desni kanal oko metar iza i metar iznad mene. Prednji sistem daje suštinski zvuk, dok zadnji kanali služe samo za specijalne efekte i dodavanje osećaja prostornosti.
Na samom početku, naleteo sam na probleme. Prvi i veoma značajan je podešavanje nivoa svih kanala - prvo treba podesiti odnos prednjeg levog i desnog u odnosu na centralni kanal, a zatim odnos prednja tri i zadnja dva kanala, a uza sve to i klasične odnose levo/desno, radi kompenzacije slušanja ukoliko nisam baš u sredini. Softver uz karticu je to radio veoma loše i uz upadljivo odsustvo iole razvijenijih mogućnosti.
Drugi problem se sveo na dužinu kablova aktivnih kutija - po definiciji, sve tri prednje kutije su imale isuviše kratke kablove da bi se mogle postaviti kako treba, što je rezultiralo u neprihvatljivo uskoj zvučnoj pozornici, sa očiglednim debalansom.
Treći problem je sintetički - iz navedenih razloga, kao i čitavog niza drugih, a pre svega šupljeg zvuka samih kutija (plastika rezonira kao sretna!) dobijeni zvuk je bio takav da bi svakome čak i sa osrednjim Hi-Fi sistemom naterao suze na oči, uz progresivno sve češće pomisli na častan izlaz tj. hara-kiri. Obzirom da sve to košta oko 1.200 dinara (kartica i tri para dvopojasnih kutija), osećao bih se kao da sam pare bacio u Savu.
Bolja verzija
Za oko 4.100 dinara (što je 3.4 puta više), problem dobija sasvim nove tokove. Toliko košta Technics SA-EX300 risiver i pet (najmanjih) zvučnih kutija firme Jamo. Risiver se sastoji od tri uobičajena bloka: stereo FM tjunera (sa RDS sistemom), predpojačavača i pojačavača snage, ali ima još par dodataka. Osnovno je što u njemu postoji ugrađen Dolby Surround procesor, koji je na daleko višem nivou od računarskih. Pored Surround Sound-a (sa pet kanala), možete koristiti i 3Stereo, što je podverzija prvog za one bez zadnjih kutija, ali i tzv. Center mode. Ovaj režim se može koristiti u apsolutno svim situacijama, dakle ne traži kodiranje i dekodiranje, a suštinski se svodi na uzorkovanje levog i desnog i sintetisanje srednjeg kanala.
Još bitnije je to što ovaj risiver, istina samo preko daljiske komande (najveće koju sam ikada video), nudi test ton za podešavanje svih kanala i svih međunivoa. Što se snage tiče, ona iznosi 2*30 W / 8 oma napred L+D, 40 W/ 8 oma napred centar i 2*20W / 8 oma pozadi L+D. Po računicama snaga računarskih zvučnika, čuvenim P.M.P.O vatima, to bi otprilike iznosilo oko 2400 W. Bezobrazluka radi, napred L+D sam stavio moje AR94 kutije (oko 55 l neto zapremine, 2 basa od po 20 cm), a male Jamo kutije sam koristio kao centralni napred i L+D pozadi.
Kada sam namestio sve kako treba, probe sam počeo od igrice. Neverovatno šta ćete čuti kada vaš junak padne na pod, ili kada prorade drugi specijalni efekti u vezi prostornosti; verujte da nemate pojma kakav sve zvuk postoji na CD-ovima dok to ne povežete u ozbiljan sistem! Jeste da sam naterao ventilator u risiveru na dodatno hlađenje, ženu u očaj i dete u euforiju, ali da je zvučalo, zvučalo je kako nikada ranije nije.
Ubacivanjem poslednjeg dela sage o dinosaurusima je i meni nateralo suze u oči, posebno u sceni kada iznurenu grupu pospanih begunaca iz sna trgne bat koraka Tyrranosaurus Rex-a; to je nešto nalik zemljotresu, čak i na mojim kutijama. Eh, da sam samo imao neke Cerwin-Vega kutije, one posebne za efekte iz filma "Zemljotres", pa još par Mark Levinson monoblokova...
Ovako podešen sistem daje impresivne rezultate i kada koristite najobičnije CD-ove, ali upotrebite njegov Center mode - dva stvarna i jedan sintetizovan kanal i Duke Nukem dobija sasvim novu dimenziju, a Microsoft CD-ovi postaju malo više od zabave. Da i ne spominjem muzičke antologije.
Za zainteresovane
Zaključak je jasan - dodatne Dolby AC-3 kartice su još uvek daleko od profesionalnog, ali glavni problem nije u njima, nego u kutijama koje njihov signal treba da pretvore u zvučne talase. Računarske kutije služe samo za osnovne zvučne informacije i ništa više.
Varijanta sa Technics SA-EX300 risiverom je daleko bolja po svim nivoima, pa čak (u nekim slučajevima) i finansijskom. Ako već posedujete neki Hi-Fi sistem, možete ga upotrebiti za prvo povezivanje sa računarom, ali ako ga nemate, ovaj uređaj (ili neki drugi sličan njemu) predstavlja jedino racionalno rešenje za današnje vreme. Ključna prednost je modularnost - možete ga kupiti sa jednim parom kutija, a naknadno dodavati ostalo, odnosno razvući investiciju. Dovoljno je dobar da predstavlja realni osnov za kvalitetniji (Lo-Fi, ali definitivno Fi) zvuk u kući uopšte, čak i ako imate gramofon (poseduje RIAA korektor). To je AV uređaj, što znači da kroz njega možete propuštati i video signale (rikorder 1 na rikorder 2, plus na kontrolni monitor), a to opet znači i da na njega možete povezati vaš TV aparat. Ako u računaru već imate CD čitač, vežite ga za risiver i koristite kao opšti čitač, tj. i za muzičke CD-ove. Ugrađene mogućnosti podešavanja garantuju mogućnost postizanja optimalnih rezultata, a priložena daljinska komanda može da kontroliše i druge proizvode istog proizvođača (dva kasetofona, video, CD, TV itd).
Korisnih adresa namerno nema (jer sam potpuno sam sve krpio), a sve navedene uređaje možete naći u nizu prodavnica po Beogradu. Da ponovim: Dolby Surround ne dolazi. On je već tu!
|
