Masovna upotreba tableta nije bitnije umanjila tržište prenosivih računara, ali je svakako imala određen uticaj na njega. U čemu se savremeni laptop razlikuje od modela starog dve ili tri godine? Proizvođači su morali da se prilagode novoj situaciji, a mi smo ispitali metode koje su koristili. Rezultati testa pomoći će vam pri izboru vašeg narednog prenosivog ljubimca
Analitičari predviđaju da će već za nekoliko godina tek svaki deseti stanovnik naše planete biti bez mobilnog telefona. Pitate se kakve to veze ima sa prenosivim računarima? Pa, direktne veze možda nema, ali se tržišta prepliću. Krenimo od hardvera: danas prosečan pametni telefon ima procesor sa četiri jezgra; doduše, ne naročito visokog radnog takta, ali oni iz gornje klase odavno su prešli granicu od 2 GHz, pa nisu daleko od računara. Zapravo, njihove performanse su sasvim uporedive s kompjuterimaproizvedenim pre samo nekoliko godina, a napajaju se iz srazmerno male baterije. Intenzivan razvoj štedljivog hardvera preneo se i na računare, pa oni imaju manje problema sa zagrevanjem, a to je omogućilo tanja kućišta i sveukupno lakše uređaje.
Slično je i sa softverom: skladišni kapaciteti telefona (pa i njima srodnih tableta) bitno su manji od prostora na računaru, pa je i razvoj softvera išao u pravcu veće efikasnosti i kompaktnosti. Ako se prilično funkcionalan paket Office u telefonu zadovoljava s nekoliko megabajta memorije, zašto nešto slično ne bi bilo moguće i na PC-ju? To važi i za sistem: Android je mnogo kompaktniji od Windows-a ali je, barem za svakodnevne poslove, sasvim dovoljno efikasan. Zato je i Microsoft morao da se prilagodi trendu, pa je "osmica" kompaktnija od "sedmice" i (naročito) Viste.
Pošto potreba za prostorom koje zauzimaju PC programi ne raste ranijim tempom, a SSD-ovi su sve moćniji i jeftiniji, jasno je zašto se hard-diskovi postepeno povlače iz notebook sveta. Najzad, za softver i podatke koji se koriste u hodu ne treba mnogo mesta, a velike multimedijalne datoteke mogu da se čuvaju u kućnom data centru ili možda u oblaku.
Telefoni i tableti koriste ekrane osetljive na dodir, a njihova masovna proizvodnja dovela je do sniženja cena, pa je touch screen čest na savremenim notebook računarima, pa čak i na desktop monitorima. Miš, tastatura i touchpadi dalje dominiraju u radu, ali mogućnost izbora ne škodi, sve dok nije mnogo skupa. Najzad, tableti su niskim cenama malo potisnuli modele donje klase laptopova. Taj deo tržišta uspešno su zauzeli hibridni tableti; neke od njih predstavili smo u prošlom broju, a sada smo naišli i na nekoliko sličnih, ali ipak drugačije "skrojenih" laptopa.
Štediše vs. snagatori
Svi pomenuti uticaji mogu se jasno videti na tržištu, ali praksa ponegde odstupa od teorije. Konstatovali smo da kombinacija štedljivog hardvera i efikasnog softvera omogućava sasvim udoban rad, baremu amaterskoj primeni- zato u ponudi ima mnogo skromnih ali za svakodnevne potrebe sasvim upotrebljivih računara; međutim, neki korisnici imaju i veće zahteve, a u profesionalnoj primeni kompromisi nisu poželjni i tu se pravila nisu mnogo promenila. Najzad, tu su i gejmeri koji takođe ne prihvataju kompromise - drugim rečima, u ponudi ima i vrlo snažnih računara. Kakav ćete izabrati? Procenite svoje potrebe za performansama. Ako vam treba snažan računar, samo napred, ali još jednom ponavljamo, i oni skromni sasvim lepo služe za svakodnevne poslove.
Autonomija je večna tema prenosivih računara- reklo bi se da su štedljiv hardver i efikasan softver prava stvar za njeno produženje? Zvuči logično, ali u praksi nije uvek tako: umesto da obezbede celodnevni rad bez strujnog priključka, većina proizvođača je u štedljvom hardveru našla opravdanje za ugradnju manjih baterija, tako da nismo primetili iole bitno produženje autonomije, uprkos tome što neki savremeni procesori imaju max TDP od 7,5 W, a najavljuju se i još efikasniji. Ali, makar smo dobili lakše računare. S druge strane, ako izaberete "snagatora" kojeg ćete nositi sa sobom, čuvajte kondiciju.
Ostaje još ultrabook segment. Stroga pravila koja je ovaj koncept zahtevao nisu baš usklađena s potrebama našeg tržišta gde je cena ključni adut. Ultrabook-ova ima u ponudi, ali ne previše, jer su i mnogo skromniji računari dostigli neke od njihovih karakterisitika, a neke druge osobine delimično su izgubile smisao - raznovrsnost ponude je pobedila.
Isprobali smo reprezentativne primerke raznih koncepata; ograničili smo se na klasične prenosive računare, budući da smo hibridne modele predstavili u prošlom broju, u okviru testa tableta.
Ovog puta broj obuhvaćenih brendova manji je nego ranije. Pomenute turbulencije na tržištu koje su uneli mobilni uređaji naveli su neke proizvođače da odustanu od posla s prenosivim računarima i koncentrišu se na tablete. Mnogi su ipak ostali u igri, ali ima i brendova koje smo silom prilika preskočili, pošto ih distributeri nisu obezbedili za test.
Postoji i jedan brend koji nije sasvim izostao, ali je slabije zastupljen nego što bi se očekivalo - Microsoft. Da bi bili konkurentniji, mnogi proizvođači na našem tržištu nude modele bez instaliranog Windows-a. Takav pristup ranije je imao nekog smisla, ali danas je cena Windows-a pala, pa su razlike u cenama računara sa Windows-om ili bez njega male.
Tržišna inercija ipak čini svoje, pa većina računara ima neku od verzija Linux-a ili čak samo freeDOS. Neke verzije Linux-a su upotrebljive za "kućne poslove", ali ipak vredi ozbiljno razmisliti o investiciji u računar sa fabrički instaliranim Windows-om, koji u mnogim slučajevima postoji kao opcija. Mnogo je bolje da vam ga instalira proizvođač, zajedno sa svim potrebnim drajverima, nego da kasnije trošite vreme na to, verovatno plaćajući i više za Windows u kutiji.
Za detaljan pregled tržišta, test laptopa, tabele karakteristika, ocene i preporuke urednika pogledajte PC #217.
