Internet više nije "samo" globalna mreža u koju su povezani svi računari - proširio se na druge uređaje, nalazi se u našim džepovima, na rukama, a uskoro će biti i u nama, do te mere da će postati, kako reče direktor Google-a Erik Šmit, neprimetan. Prateći te velike promene, proširili smo našu tradicionalnu akciju izbora Top50 domaćih sajtova na mobilne aplikacije, društvene mreže i celokupan on-line nastup
Niko se nije setio da ovih dana proslavi desetogodišnjicu broadband-a u Srbiji. Pre februara 2005. godine stalni pristup Mreži imali su retki korisnici tzv. iznajmljenih linija (nekomutiranih parica) i poneki pretplatnik kablovske televizije u delovima Beograda. A onda je Telekom, u početku preko drugih Internet provajdera, ponudio ADSL, najpre u Beogradu, pa u drugim većim gradovima, i najzad na čitavoj teritoriji Srbije. Interesovanje je bilo ogromno - sećam se da smo u SezamuPro, diskutujući o pripremi kampanje, brinuli o zahtevu Telekoma da u startu kupimo 1000 ADSL portova, pitajući se koliko će vremena biti potrebno da se, u večitoj priči o ekonomskoj krizi i besparici, to proda. Za samo nekoliko dana pokazalo se da, kad imate dobar proizvod, kriza uopšte nije bitna - ljudi su prepoznali značaj stalnog pristupa Internetu i portovi su se prodavali na hiljade, gde god je bilo uslova za ADSL. Ubrzo su i kablovski operatori, pre svega SBB, ponudili alternativu ADSL-u i postali ozbiljna konkurencija Telekomu u oblasti Internet provajdinga. Stvari su počele da se dešavaju sve brže, do tačke na kojoj se danas nalazimo - uživamo u Internetu onoliko brzom koliko to želimo da platimo, a tradicionalnim metodama pristupa sve češće se pridružuje i optika koja je zahtevnim poslovnim (pa i kućnim) korisnicima dostupna u mnogim delovima većih gradova, po sasvim prihvatljivoj ceni.
Tokom prethodne decenije sa zadovoljstvom smo prestali da koristimo dial-up koji je dugo bio jedini način pristupa Internetu, a pre toga i BBS-ovima (seća li se neko BBS-ova?). Zaboravili smo na spor prenos, korekciju grešaka, zvanje stotinu puta dok se ne dobije slobodna linija, stalno zauzet kućni telefon, potrebu da se instalira druga telefonska linija koju obično ne možete da dobijete, ISDN kao rešenje iz snova... Pre mesec dana Telekom je tiho ukinuo svoju SMIN mrežu za dial-up a niko to nije ni primetio, čime je nekada tako važna naprava kao što je modem definitivno otišla u istoriju. Sačuvaću, ipak, svoj stari T42, ne samo zato što je to poslednji ThinkPad koji je potpisao IBM, već i zato što se u njegovom (moram da kažem, neverovatno čvrstom i izdržljivom) kućištu nalaze modem, DVD, RS-232 i Centronics interfejsi - četiri tehnologije na kojima je 2005. godine računarsko tržište počivalo, a koje danas ne postoje. Toliko o pričama da se u IT svetu ništa ne dešava i da svi samo dodaju gigabajte i megapiksele. A kada sam uključivao T42 da bih se podsetio svega toga (radi samo na struju, baterija je potpuno mrtva... eh, kada bi baterije napredovale kao ostale komponente...), dočekao me je i Windows XP, kao najmanje iznenađenje. Sledećih meseci videćemo koliku će pažnju privući novi Windows 10, ali mi se nekako čini da ćemo se XP-a otarasiti mnogo teže nego dial-up-a i modema!
