Iako su stari Feničani, nekih 1200 godina pre Hrista, izmislili prvi alfabet, od njih je ostalo malo pisanih tragova. Doskora se smatralo da im je alfabet služio samo za trgovačka pisma, ali se pokazalo da su zapravo pisali mnogo toga, ali na papirusu koji nije mogao da se održi više od 50 godina. Da li slična sudbina preti i današnjim elektronskim dokumentima, čiji će format živeti čak i kraće od feničanskog papirusa?
Vinton Cerf, jedan od tvoraca modernog Interneta i potpredsednik kompanije Google, nedavno je rekao da bi digitalni dokumenti naše generacije, od blogova, tvitova, slika i video-zapisa, pa do zvaničnih dokumenata kao što su zakoni ili sudske presude, mogli biti zauvek izgubljeni zato što će već u bliskoj budućnosti biti nemoguće pročitati ih; tu ne govorimo o vekovima nego o decenijama. Milijarde časova ljudskog rada i podaci u kojima se svakodnevno "davimo" otići će u digitalnu crnu rupu zato što ne razmišljamo ni o kompatibilnosti formata, ni o medijima na koje skladištimo dokumente.
Problem o kome je Cerf govorio je itekako realan. Sećate li se, recimo, disketa dijagonale 5.25 (ili, još bolje, 8) inča? Ako ste podatke sa njih na vreme prebacili na neki drugi medijum, imate ih i dalje; ukoliko niste, imate diskete sa podacima koje ne možete da pročitate. Ukoliko negde i pronađete 5.25" flopi-disk drajv, nećete moći da ga priključite na savremeni PC (nema gde da se ubode kabl), a i ako ste sačuvali neku stariju ploču, videćete da BIOS i sam Windows još od verzije 2000 ne podržavaju 5.25" drajvove. Čak i ako sve to nekako prevaziđete, ustanovićete da je prašina toliko oštetila drajv da su podaci nečitljivi. Kasnije smo fajlove upisivali na ZIP diskete (gde tek to pročitati?) a onda se skrasili na CD-ovima, iako se u startu znalo da dobar deo ovih diskova neće preživeti 25. rođendan. Nedavno sam prebacivao stare CD-ove i pokazalo se da od njih pedesetak tri nisu bila čitljiva... i to posle "samo" 15 godina. Metod koji danas preovlađuje - trpanje podataka na eksterni hard-disk - takođe nije baš sjajan, jer diskovima koji dugo stoje glave mogu da se blokiraju, a osim toga pitanje je na šta ćete kroz X godina priključiti eSATA disk.
Čak i ako podatke fizički sačuvate, pitanje je da li ćete moći da ih upotrebiti. Šta danas raditi sa dokumentom u ChiWriter formatu? Ili ste možda bolje birali, pa "oduvek" koristite Microsoft Word? Današnja verzija ovog tekst-procesora odbija da otvori dokumente u Word 2.0 formatu "iz sigurnosnih razloga". Ograničenje može da se prevaziđe komplikovanim podešavanjem sigurnosnih polisa, ali pitanje do kada. ASCII tekstovi su verovatno "zauvek" bezbedni, JPG fotografije će potrajati, ali su filmski zapisi često neupotrebljivi zbog promene kodeka. Najzad, dugovečnost podataka u cloud-u ili na Facebook-u direktno zavisi od sudbine (i dobre volje) kompanija na čiju budućnost ne možemo da utičemo.
Jedini koliko-toliko pouzdan način da sačuvamo podatke je da aktivno radimo na njima, konvertujemo ih u nove formate i upisujemo na nove medijume, što ne predstavlja veliki trošak (moja gomila od 35 CD-ova lako je stala na jedan Blu-ray disk) ali zahteva mnogo vremena. Najzad, nešto feničanskog znanja je ipak stiglo do nas tako što su ga stari Grci prepisali. Ne ponavljajmo 3200 godina stare greške!
