Sve kao servis

Servisi nisu nova ideja: svi znamo za članarinu u biblioteci, pretplatu na časopise, zlosrećnu TV pretplatu... Zajedničko svim ovim servisima jeste to da je cena za krajnjeg korisnika bila povoljna na mesečnom nivou, uz mogućnost praktično neograničenog korišćenja servisa. Ipak, sve njih skoro po pravilu sufinansirala je treća strana (država, oglašivači i slično) kako bi mogli da pokriju investicione i operativne troškove poslovanja i nadomeste nedostatak redovnih prihoda do prelomne tačke rentabilnosti kada prihodi pokrivaju troškove. Visoka cena novca, nedostatak slobodnog i povoljnog investicionog kapitala, kreditna nesposobnost većine kompanija i pojedinaca (kao posledica krize) te potreba za održivim poslovanjem navela je kompanije da razmišljaju kako na sličan način da ponude svoje proizvode i usluge korisnicima u uslovima smanjene ekonomske aktivnosti i skromnih mogućnosti zaduživanja zarad ulaganja. Održivo poslovanje uključuje i mogućnost planiranja (stabilnih i sigurnih – ugovorenih) prihoda na duži period kako bi mogao da se planira razvoj poslovanja, proizvoda i usluga, što je takođe trebalo imati u vidu.

Na servisnom nivou

U konstantnoj borbi za opstanak u tržišnoj trci neke stvari odavno su prebačene na servisni nivo. Primera ima mnogo: većina firmi plaća zakup prostora za svoj Web sajt, e-mail, koriste uslužno IT podršku i održavanje, poslovni softver već od početka bio je na nivou servisa... Ima i nedigitalnih stvari koje su takođe na servisnom nivou: transport, logistika, kurirske službe, obezbeđenje, skladištenje, arhiviranje, ketering... Servisi imaju brojne prednosti za obe strane. Za ponuđače: predvidivost, održivost, planiranje, sigurnost i pouzdanost poslovanja, a za kupce: niske inicijalne troškove (čak gratis start), predvidivost troškova i skalabilnost.

Iz ugla kupaca, ovaj model pokazao se kao vrlo elegantan na primeru mobilnih operatora. Za relativno nisku mesečnu naknadu dobijaju se brojne pogodnosti i najnoviji uređaji i usluge. To je veoma zgodno jer se umesto visokih inicijalnih troškova, određen proizvod i usluga mogu koristiti odmah. Iz ugla ponuđača jasno je da je održivo poslovanje na razvijenom tržištu skoro nemoguće postići većom količinom prodate robe ili jednostavnom zamenom robe, naročito one koja nije u domenu široke potrošnje. Tu je čuveni problem planiranog zastarevanja proizvoda kako bi se stimulisala tražnja: auto koji traje 20 i više godina, televizori, veš-mašine i slično.

Pokazuje se da, ako ponuđač doda „kao servis“ sufiks svojim proizvodima i uslugama, može značajno da unapredi sopstvene procese planiranja razvoja. Znači li to da je „sve kao servis“ win-win kombinacija za obe strane u ovom procesu?

Na ovom mestu, važno je podsetiti se usluga koje su verovatno već poznate: IaaS (Infrastructure as a Service), PaaS (Platform as a Service), SaaS (Software as a Service). Računarstvo u oblaku omogućilo je kompanijama da uz niske inicijalne troškove i u skladu sa svojim potrebama i znanjem iznajmljuju hardverske resurse servera ili više servera od kompanije ponuđača (IaaS), hardver i operativne sisteme i pripadajuće aplikacije (PaaS) ili da koriste samo pojedinačne aplikacije/softver (SaaS). I to vremenski oročeno, predvidljivo i pouzdano.

Pomenuti servisi mogu biti osnov za dalju izgradnju poslovanja, te tako dolazimo i do podataka kao servisa, analitike kao servisa, programiranja i razvoja kao servisa, IT-ja kao servisa, štampe kao servisa, dizajna kao servisa i mnogih drugih. Temelj je tu, na njemu treba graditi. Da bi neki proizvod mogao uz svoje ime da doda sufiks „kao servis“, trebalo bi da zadovolji većinu ovih karakteristika: niski prag ulaska (lakoća pristupa servisu), malo ili nimalo kapitalnih troškova (ulaganja) jer je infrastuktura kod provajdera; izraženu skalabilnost, tj. da se može povećavati kao i smanjivati upotreba servisa ukoliko je potrebno (elastičnost usluge); deljene resurse: više korisnika na istoj infrastrukturi; nezavisnost od uređaja na kojem se servis upotrebljava: desktop računar, tablet, mobilni telefon i slični uređaj, te lokacijsku nezavisnost korišćenja.

Prednosti za kompanije

Jedna od ključnih prednosti jeste to što, zahvaljujući velikoj skalabilnosti i niskoj ceni, ovi servisi (XaaS) mogu biti vrlo interesantni za mikro i mala preduzeća ili startup kompanije. Za one koji tek počinju i nemaju mogućnost niti sredstava da grade infrastrukturu za svoje poslovne operacije, XaaS može biti vrlo interesantno rešenje koje omogućava da ograničena sredstva i resurse ulože u razvoj poslovanja i svojih primarnih aktivnosti umesto u infrastrukturu. I ne samo to, korišćenjem ovakvih servisa stiču značajno iskustvo i znanje koje, ako se ukaže potreba, mogu da iskoriste za poslovanje brže nego što bi to uradili ulažući u razvoj sopstvene infrastrukture. Kako je ovim kompanijama potrebna sva pomoć koju mogu da dobiju, na ovaj način mogu da se fokusiraju na razvoj poslovanja, dok sve aktivnosti koje su podrška primarnom poslovanju prepuštaju dobavljaču servisa i tako ostvaruju znatne uštede u inicijalnoj fazi uspostavljanja svog poslovanja.

Mikro i malim kompanijama je posebno privlačno to što je „kao servis“ u nekim slučajevima moguće dobiti i besplatno, s nekim ograničenim setom opcija i funkcionalnosti. Ovaj besplatni start može ali i ne mora biti praćen oglasima (Google Apps, Skype i slično). Na primer, poznati servis za mailing liste MailChimp za preduzetnike daje besplatno korišćenje njihovih resursa sve do određenog broja pretplatnika i poslatih e-mail-ova na mesečnom nivou. Naravno, „besplatni ručak“ nije bez mana – ponuđač ne nudi nikakve garancije za ovakav način korišćenja kao što su: neprekinut rad servera, backup i slično. Takođe, kod besplatnih online servisa ostaje pitanje bezbednosti podataka.

Na kraju dana, niska cena ulaznice za početak poslovanja (start-up) može predstavljati značajan faktor i razliku između počinjanja i odustajanja. Uzimajući u obzir skalabilnost ovih servisa, ako posao uspe i ako se proširi, vrlo lako se s manjih paketa prelazi na veće u skladu s rastućim potrebama.

A sigurnost?

Sigurnost zavisi od obe strane – ponuđača usluge i korisnika. Slično kao i brave i ključevi u „analognom svetu“: sigurni su onoliko koliko vodite računa o tome kako ih koristite. Ipak, važno je napomenuti da ovde imamo najmanje dva aspekta sigurnosti za korisnika. Prva je tehnička sigurnost: poštovanje sigurnosnih standarda i procedura (na primer ISO 27002), zatim praćenje i nadzor operativnih i poslovnih procesa, upravljanje pravima pristupa, zaštitu podataka i informacija, privatnost, fizička obezbeđenost cenatara podataka i slično. Druga, ne manje važna, jeste poslovna sigurnost, odnosno opstanak ponuđača servisne usluge na tržištu. U ovom drugom svetlu nije dovoljno ispratiti samo kvalitet ponuđene usluge na tehničkom nivou već i poslovnu održivost ponuđača, dakle finansije. Tehnička sigurnost, iako do detalja ispoštovana, ne mora ništa da znači ako ponuđač prestane sa radom ili bude kupljen od treće strane.

I jedan i drugi aspekt sigurnosti je bitan, mada su korisnici češće zabrinuti za tehničku stranu sigurnosti, jer to i jeste medijski više eksponirano, a opet nije tako retka situacija da neki kvalitetan servis, usled loše finansijske situacije, prestane sa radom. Sigurnost je važna i treba joj posvetiti dužnu pažnju, ali za sada ovakvi servisi su se pokazali robusnim i izdržljivim. Videćemo kako će se stvari odvijati u budućnosti.

Ima li kraja idejama?

Kada govorimo o konceptu „Sve kao Servis“, najčešće razmišljamo o IT industriji jer se tu najčešće sreće. Međutim, da li je tako? Uber (www.uber.com), Airbnb (www.airbnb.com) i Instacart (www.instacart.com) pokazuju da je moguće primeniti koncept servisa i u vrlo konzervativnim industrijskim granama: prevozu putnika, smeštaju gostiju i kupovini namirnica. Dakle, koncept je tu, globalna povezanost takođe, a odluka na šta ćemo ga primeniti je isključivo na nama. Još samo da „dvosmerni“ PayPal dođe i u naše krajeve pa da krenemo... Samo je pitanje da ne bude prekasno.