Programeri u Srbiji ne čekaju na posao - dve trećine njih se zaposli već tokom studiranja, a početne plata se kreće između 700 i 1000 evra. Zato ne čudi što je poslednjih godina najjača konkurencija upravo na prijemenim ispitima za fakultete koji obrazuju buduće ICT stručnjake. Državni univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku razvijaju studijske programe iz ove oblasti, a i sve više privatnih visokoškolskih ustanova otvara katedre za buduće programe - ITS u ...
Programeri u Srbiji ne čekaju na posao - dve trećine njih se zaposli već tokom studiranja, a početne plata se kreće između 700 i 1000 evra. Zato ne čudi što je poslednjih godina najjača konkurencija upravo na prijemenim ispitima za fakultete koji obrazuju buduće ICT stručnjake. Državni univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku razvijaju studijske programe iz ove oblasti, a i sve više privatnih visokoškolskih ustanova otvara katedre za buduće programe - ITS u okviru Comtrade grupe, Singidunum, Megatrend, Alfa univerzitet... Gde da provedete svoje studentske dane?
Državni univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Čačku razvijaju studijske programe iz ove oblasti, a i sve više privatnih visokoškolskih ustanova otvara studijske programe za buduće programere – ITS u okviru Comtrade grupe, Singidunum, Megatrend, Alfa univerzitet... Gde da provedete studentske dane?
Univerzitet u Beogradu
Elektrotehnički fakultet (ETF) u Beogradu ima dva usmerenja usko vezana za oblast računarstva, koja traju četiri godine. U okviru osnovnih akademskih studija elektrotehnike i računarstva, studenti na drugoj godini mogu da izaberu modul Računarska tehnika i informatika (RTI). Postoji i poseban studijski program Softversko inženjerstvo (SI), koji upisuje 120 studenata od prve godine studija. „Programi su prilagođeni preporukama svetskih strukovnih organizacija IEEE i ACM, a prohodnost ka master i doktorskim studijama na najprestižnijim univerzitetima u Evropi i Americi dokazana je u praksi. Studijski program Softversko inženjerstvo je prvi akreditovani program ove vrste u Srbiji“, rekla je za PC Press prof. dr Jelica Protić sa ETF-a. Kako je navela naša sagovornica, praktično sve veće računarske firme su stipendirale studente ETF-a prethodnih godina i primaju ih na stručnu praksu. U akademskoj 2014/15 godini Nordeus, Microsoft Development Center Serbia, PSTech, Atos i Merit Solutions su stipendirali studente ovog fakulteta.
„Potražnja za diplomcima računarskih usmerenja sa Elektrotehničkog fakulteta je značajno veća od ponude. Studenti se zapošljavaju većinom tokom treće godine studija, u kompanijama koje se bave razvojem softvera za domaće i strano tržište, a jedini koji se ne zaposle po diplomiranju su oni koji nastavljaju postdiplomske studije ili odlaze u inostranstvo. Naši diplomci su zastupljeni u kompanijama kao što su Google, Microsoft, Amazon, a studije nastavljaju na univerzitetima širom sveta (MIT, univerziteti u Cirihu, Lozani, Barseloni...“ zaključuje dr Protić.
Dekan Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu dr Milan Martić kaže da studenti ovog beogradskog fakulteta imaju mogućnost da stručnu praksu realizuju u prestižnim kompanijama i institucijama u Srbiji kao što su Oracle Srbija, Microsoft Srbija, IBM, Informatika, Gradska uprava Grada Beograda, Narodna banka Srbije, PTT Srbija, Delta Holding, Coca-Cola Hellenic, Banca Intesa, Idea, Frikom... Prema podacima sa tržišta rada, diplomci FON-a ne čekaju duže od tri meseca na zaposlenje, a veliki broj studenata se zaposli tokom studiranja i to na poslovima za koje se tek kvalifikuju. FON je, kako ističe, jedan od tri fakulteta Univerziteta u Beogradu čija je diploma međunarodna priznata.
„Interesovanje za studijski program ISiT (Informacioni sistemi i tehnologije) je među maturantima sve veće. S obzirom na to da je pronalazak posla jedan od najjačih motiva za nastavak školovanja, ne čudi podatak da se za IT stručnjake prijavljuje najviše kandidata. ICT je oblast gde je ponuda posla iz godine u godinu u sve većem porastu. Prošle godine je zabeležen rekord po interesovanju maturanata za FON, gde je za 340 mesta konkurisalo više od 1000 kandidata“ rekao je prof. Martić i dodaje da će još 100 brucoša na smeru ISiT biti upisani u statusu studenata na daljinu.
Na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu informatika se izučava više od 50 godina, podseća u razgovoru za PC Press šef Katedre za računarstvo i informatiku, prof. dr Predrag Janičić, ističući da na tom fakultetu postoje dva informatička smera – na modulu Matematika (popularno „R smer“) i smer Informatika („I smer“). Smer „I“ je trajao tri godine na osnovnim studijama i dve godine na master studijama, a od 2015. godine oba smera traju 4 1 godinu. Nakon diplomiranja na smeru „R“ dobija se zvanje matematičara za računarstvo i informatiku, sa kojim diplomac može da radi i kao profesor matematike ili informatike u osnovnoj ili srednjoj školi. Na smeru „I“ diplomac ima zvanje informatičar i može da radi kao informatičar, ali ne i kao profesor .
Prošle godine u junskom upisnom roku prijavilo se 1019 kandidata za 395 raspoloživih mesta, od čega 672 za 221 raspoloživo mesto na informatičkim smerovima. „Matematički fakultet, a posebno naša Katedra, imaju bogatu saradnju sa velikim brojem IT kompanija. Početkom ove godine katedra je pokrenula novi, ambiciozni program saradnje sa IT kompanijama i mnogi novi vidovi saradnje su već uspostavljeni: kompanije drže stručne kurseve našim studentima, organizuju se predstavljanja i predavanja IT kompanija, kao i gostujuća predavanja u okviru naših redovnih predmeta, kompanije daju predloge tema za master radove, sponzorišu fakultetska takmičenja u programiranju i matematici itd. Već godinama uspešno sarađujemo sa kompanijama: Microsoft (Razvojni Centar Srbija), Oracle, IBM...“ kaže prof. Janičić i dodaje da među svršenim diplomcima nema nazaposlenih.
Studije u Kragujevcu
Studijski programi osnovnih i master studija informatike na Institutu za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu se realizuju od 2007. godine, kaže dr Boban Stojanović, koordinator Instituta za oblast računarstva. Institut je ostvario saradnju o stipendiranju i studentskim praksama sa većinom IT kompanija u Kragujevcu, od kojih se izdvajaju neke od najvećih regionalnih kompanija kao što su Comtrade ITSS i ASSECO.
„Institut za matematiku i informatiku je naročito ponosan zbog saradnja sa Microsoft razvojnim centrom. Prirodno-matematički fakultet je jedan od osnivača IKT klastera Centralne Srbije, što daje važan okvir za podršku studentskim praksama, ali i njihovom samozapošljavanju po završetku studija“ ističe dr Stojanović i dodaje da će ovog leta Comtrade po 8. put na Institutu za matematiku i informatiku održati letnju školu programiranja EDIT, iz koje svake godine više od polovine polaznika bude pozvano na dalju saradnju sa kompanijom.
„Većina studenata sa ovog Instituta pronađe posao mnogo pre nego što završi studije. Bolje rečeno, oni i ne traže posao, već kompanije pronalaze njih. Više studenata već nekoliko godina uspešno radi u Microsoft razvojnom centru, dok preko 40% zaposlenih u kompaniji Comtrade ITSS čine studenti ovog Instituta“, kaže dr Stojanović.
Novi Sad kao Silikonska dolina
Smer Elektroenergetski softverski inženjering na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu je promenio ime u Primenjeno softversko inzenjerstvo, a plan i program je ostao isti. Studenti ovog programa imaju prednost pri dobijanju stipendija i posla u kompanijama iz ove oblasti.
Posebno se ističe vodeća svetska kompanija za softverski elektroenergetski iženjering Schneider Electric DMS Novi Sad, koja planira da okupi 10.000 stručnjaka u najkraćem mogućem vremenu i da od Novog Sada naprave domaću Silikonsku dolinu.
Počeo predupis na privatnim fakultetima
Predupisni rok na ITS Visokoj školi strukovnih studija za IT u okviru Comtradea već je počeo.
Do 31. maja budući studenti mogu da ostvare popust na školarine. Maturanti su već pokazali veliko interesovanje da budu deo desete generacije, pa će se i ove godine tražiti mesto više. Tokom studiranja budući diplomci imaju priliku da stiču praksu u tehnološkom centru kompanije Comtrade, a među partnerima ove visoke škole su Apple, Microsoft, HP, Acer, Toshiba, EMC, Oracle i stotine drugih kompanija u zemlji i regionu. Centar za razvoj karijere im omogućava da se kroz radionice i treninge pripreme za izlazak na tržište rada i napreduju u poslu. Sa ITS-a ističu da je 92,87% njihovih diplomaca uspešno, od čega je čak 84.63% zaposleno u struci, a 8.24% nastavilo školovanje.
Na Fakultetu za kompjuterske studije Univerziteta „Džon Nezbit“ (donedavno Megatrend) brucoši od 21. marta imaju mogućnost da svake subote provere svoje znanje na predupisnom testiranju koje je besplatno. Budući vlasnici indeksa ovog univerziteta ne plaćaju polaganje prijemnog ispita, kao ni upis prve godine, dakle štede na školarini koja inače košta 1.500 eura. Fakultet za kompjuterske nauke postoji od 2009. godine, a osnovne akademske studije traju 6 semestara odnosno tri godine, uz mogućnost produženja diplomskih akademskih studija.
Univerzitet Singidunum buduće IT stručnjake obrazuje kroz nekoliko studijskih programa na Fakultetu za informatiku i računarstvo i Fakultetu tehničkih nauka. Cena školarine se kreće od 1.500 do 1.800 eura, a u nju su uračunati i udžbenici. Kako poručuju sa Singidunuma, studijski programi su osmišljeni u skladu sa potrebama kompanija iz ove oblasti koje posluju u Srbiji, a sa kojima Univerzitet Singidunum ima ugovore o poslovnoj saradnji.
Nedostaju nam informatičari...
Ponuda ICT poslova beleži konstantan rast – godišnje oko 80% oglasa za posao na sajtu Infostud čine oni u kojima se traže IT stručnjaci. Poslodavci iz ovog sektora tvrde da se ne prijavljuje dovoljan broj kandidata, tako da ponuda programera ne zadovoljava potrebe tržišta. Iako je do nedavno vladalo mišljenje da za ova zanimanje nije neophodna fakultetska diploma, sve više oglasa za ova radna mesta kao kriterijum navode upravo odgovarajuće akademsko zvanje. IT stručnjak je zanimanje sadašnjosti, a prognoze su da će i u narednoj deceniji biti visoko rangirano na listi najtraženijih zanimanja. Već ove godine Evropskoj uniji nedostaje 864.000 ICT stručnjaka, pa treba očekivati da će se i sledećih godina na visokoškolskim ustanovama koje obrazuju informatičke stručnjake tražiti „indeks više“.