Griva, dobri duh muzike

Da li su kompjuteri doneli ekspanziju loših muzičara?

Loših muzičara i loše muzike uvek je bilo. Problem je više u lošim medijima koji forsiraju lošu muziku. Kompjuter je dao mogućnost svakom da se okuša u nekom kreativnom radu. Tehnologija može samo da omogući da se genijalnost ili glupost bolje primete. Šund ne nastaje u kompjuteru, nego u glavi.

Čuješ li razliku između analognog i digitalnog zvuka?

Ljudi se plaše promena. Vole da zadrže ono poznato. Ali vremenom moramo da se priviknemo na promene. Na početku digitalni zvuk nije mogao da se poredi sa analognim i lako ga je bilo prepoznati. Sada je to već druga priča. Na kraju krajeva, iza čitave te tehnologije stoji čovek. Neke ljude tehnologija unazadi, ulenji, a neke motiviše i podigne na viši nivo. Ja volim nove tehnologije, onoliko koliko one mogu da inspirišu i donesu novi kvalitet. Mislim da publiku interesuje samo muzika koja pokreće njihova čula. Kako se ona proizvodi, nije im toliko bitno.

Da li se pojavom programa za snimanje muzike unekoliko smanjila potražnja za dobrim muzičarima?

Otkako je muzike, bilo je dobrih i loših muzičara. Iza svakog tog virtuelnog instrumenta postoji ekipa talentovanih ljudi, tehničara, programera, producenata i muzičara. Tehnologija je sada dostupna svima, ali ne i talenat. Stvarno sada skoro svako može da peva, ali to ne znači da će biti i onih koji hoće da ga slušaju. Svako može da izađe na livadu i igra fudbal, ali ne može da igra na svetskom prvenstvu. A momenat kada je tehnologija omogućila popravljanje grešaka, desio se mnogo pre kompjutera. Kada se samo prisetim koliko je ranije teško bilo doći do prvog profesionalnog snimka – mnogi sjajni muzičari ostali su anonimni jer nisu mogli sebi da priušte studio. Ko zna šta se sve vredno tako izgubilo? Da se razumemo, ne stvara remek-dela tehnika, već čovek.

Da li je elektronska muzika stvarno muzika?

Svaki zvuk koji proizvodi melodiju ili ritam već je muzika. Da li je iz elektronskog ili prirodnog izvora, nije važno. Muzika služi da pokrene emocije, da prenese neku poruku. U današnje vreme veoma je teško naći muzičare, istomišljenike, muzičke zanesenjake. Da li je YouTube publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu? Da li je Internet obezvredio muziku?

Svaki pravi umetnik reći će da je kontakt uživo najbolji. Živi nastupi su događaji gde publika ima ravnopravnu ulogu sa izvođačima. Za neke izvođače to je bio jedini način da dođu do svoje publike. YouTube je druga priča. Daje mogućnost da te čuju i oni koji ne mogu da prisustvuju koncertima. Da komentarišu, kritikuju, hvale i savetuju. Umetnici koji nisu deo nekog klana koji dominira estradom i medijima, na Internetu mogu bez ograničenja da se izražavaju. Internet će vrlo brzo pokazati na čijoj je strani. To su dve potpuno različite filozofije.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje veliki broj slušalaca?

Klik ne mora da bude realno stanje stvari, ali verovatno je najbliži tome. Društvene mreže prenose informaciju brže i efikasnije od drugih medija, one imaju mogućnost interaktivne komunikacije, pa su postale atraktivnije, popularnije, što im daje prednost. Naravno, veća je i mogućnost manipulacije.

Šta vaš bend sprema?

Griva više nisam ni ja ni moji muzičari. Griva je muzika koja se sama bori da traje u vremenu. Nešto što je deo nekog mog davnog hira i neke moje životne priče, a pretvara se u ličnost koja može i bez mene. Nešto što nosi moje gene, a liči na mnoge ljude. Ja i dalje radim, jer volim to što radim sa istom zaljubljenošću kao i kada sam počinjao. Moj smisao života i cilj davno je definisala moja sudbina. Pre par godina okupio sam mladu ekipu. Na našim nastupima još uvek mogu da se osete ukus slobode, inata, ljubavi, nostalgije, prkosa vremenu i nevoljama. Naša nova publika često su i deca naših starih fanova, koja su nasledila umeće da slušaju naše pesme na isti način na koji su to radili njihovi roditelji. U fazi smo kada pripremamo nove pesme, sa istim uzbuđenjem i neizvesnošću kao ranije