GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #222 > Test zona
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Foto-aparati protiv smartfona: druga runda
Bojan Stanojević, Nenad Veljković, Voja Gašić, Oliver Popović
Da li vam je zaista potreban foto-aparat kad vaš smartfon pravi tako dobre slike? Jeste, jer ljubiteljima fotografije čak i skroman foto-aparat može da pruži više nego dobar smartfon, ali nesporno je da telefoni prave sve više problema proizvođačima foto-aparata. Pogledajmo kako oni pokušavaju da reše te probleme i šta sve umeju novi modeli aparata
- PC #222 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Foto-aparati protiv smartfona: druga runda

image

Kada su proizvođači mobilnih telefona počeli masovno da ugrađuju kamere u svoje modele, a bilo je to pre više od deset godina, pojavile su se prognoze da će kompaktni foto-aparati biti istisnuti s tržišta. Ta predviđanja bila su previše optimistična (ili pesimistična, zavisno od toga s koje strane se gleda): kamere u telefonima jesu bile pogubne za najjeftinije foto-aparate bez optičkog zuma, ali ostali nisu bili ni „načeti“. Razlog je jednostavan: male dimenzije telefona nisu ostavljale mesta za iole kvalitetniju optiku, a ugradnja naprednih mogućnosti primetno bi podigla cenu telefona. Rezultat je da kvalitet slika iz telefona nije bio ni blizu onoga što su kompaktni aparati mogli da pruže. Telefoni su možda dobili prvu rudnu, ali sa minimalnim efektom – proizvođači aparata su se pregrupisali i nastavili da rade uspešno.

Dugoročno gledano, prozvođači telefona bili su u boljoj poziciji: za njih praktično ne postoje granice – zapravo, jedine granice mogu da budu razvoj tehnologije u datom trenutku i eknomičnost proizvodnje. Proizvođači foto-aparata su, s druge strane, bili prinuđeni da sami sebi postave granice. Proizvodnja skupljih modela (DSLR i drugih naprednih) donosi veći profit nego proizvodnja jeftinijih, pa su morali na neki način da ubede kupce da se opredele za skuplji model. To znači da nisu smeli da jeftinije modele opreme s previše naprednih funkcija, jer bi oni tako postali konkurencija skupljim. Dodajmo tome pravu konkurenciju (druge prozvođače), i dolazimo do toga da su svi oni morali pažljivo da balansiraju šta će koji model imati i da tu ravnotežu održavaju u hodu, u skladu sa uspehom na tržištu i ponudom konkurencije – poznavaoci se sigurno sećaju da su popularni modeli u novim verzijama ostajali bez nekih opcija (npr. RAW ili kontakt za spoljni blic) koje bi u narednim verzijama ponovo dobili, pa opet gubili...

Gornja granica za foto-aparate se sporo pomera, uglavnom zato što nema mnogo potrebe za bitno boljim aparatima od postojećih vrhunskih modela, mnogo sporije od gornje granice kamera u telefonima. Zahvaljujući napretku kamera u telefonima, proizvođačima foto-aparata brzo se pomera donja granica i time im se sužava manevarski prostor, a već smo videli da je u tom prostoru velika gužva. Trenutno kvalitet snimaka iz boljih telefona zadovoljava potrebe ogromnog broja korisnika, zbog čega oni prestaju da razmišljaju o foto-aparatu, a veliku ulogu u tome odigrali su mlađa populacija, društvene mreže i fenomen selfi: čemu slikanje ako se slika momentalno ne objavi na Fejsu? A telefoni pre svega za to i služe... Rezultat? U drugoj rundi su smartfoni ozbiljno uzdrmali prozvođače foto-aparata, i oni su u problemu, toliko velikom da su mnogi nekada veliki igrači bitno redukovali ponudu, a neki su i ispali iz igre. Čini se da preostali pokušavaju da problem reše upravo povećanjem konektivnosti: aparati sve češće dobijaju WiFi vezu a neki i NFC komunikaciju, ne bi li deljenje slika bilo olakšano, makar i preko telefona kao posrednika.

Neke suštinske novitete ove godine nismo primetili, osim možda u proseku većeg zuma, koji je trenutno najjača linija odbrane proizvođača foto-aparata. Dakle, imamo na delu konvergenciju – da li to znači da će u budućnosti foto-aparatom moći i da se telefonira? Takvih pokušaja integracije već je bilo, premda nisu postigli prevelik uspeh. Ali, tehnologija napreduje, moguća su svakakva iznenađenja u budućnosti.

Posledica svega pomenutog je da smo ovoga puta isprobali manje aparata nego ranije i da su na testu prisutna samo tri brenda; ostali nisu bili u mogućnosti da nam ustupe nove modele, ili ih nisu ni imali. Krenućemo od DSLR sveta, da bismo se posle toga pozabavili kompaktnim modelima.

Za detaljan prikaz foto-aparata, tabele karakteristika i preporuke urednika pogledajte PC #222. Za ovo Web izdanje izabrali smo DSLR foto-aparate.

DSLR foto-aparati

image
Canon EOS 6D

Canon EOS 6D je rodonačelnik novog segmenta – mid-range full frame DSLR, pa svojom cenom pun format konačno postaje dostupan širem broju potencijalnih korisnika. EOS 6D je koncipiran oko, tada novog, CMOS senzora rezolucije 20.2 Mp. Auto-fokus sistem ima samo 11 tačaka, ali je centralna tačka cross-type, odnosno, osetljiva je i na horizontalne i na vertikalne detalje. Glavni adut ove kamere je mogućnost fokusiranja pri ekstremno slabom svetlu. Raspoloživi su i in-camera režimi HDR i Multiple Exposure, ali nažalost, samo za format JPEG.

Telo je od legure magnezijuma s gornjom pločom od polikarbonata. Ploča je jedan od bitnih razloga što ovaj aparat ne pruža osećaj solidnosti i zaštite kakav pružaju 5D Mark III ili EOS 7D, ali je navodno takva da bi WiFi i GPS funkcionisali pouzdano. Ovo je prvi Canon-ov aparat koji se u snimanju oslanja samo na SD (a ne CF) kartice. Postoji samo jedno SD podnožje, mada rivali uglavnom nude dva.

Kao i ostali Canon-ovi full-frame modeli, i 6D nema interni blic, a vruć kontakt omogućava priključenje svih bliceva serije EX, od malog 90EX do vrhunskog Speedlight-a 600EX-RT. 6D je dobio ugrađen WiFi (30 m). Ako je uključen, slike se mogu prebacivati na kompatibilnu kameru, slati na štampač ili media player ili proslediti na Web servis Canon iMage Gateway (10 GB, besplatna registracija). Slike dimenzija 1920×1280 tačaka mogu da se šalju na smartfon ili tablet. EOS 6D može biti konfigurisan i kao access point, na koji se mogu kačiti mobilni uređaji ali i tako da se pridruži postojećoj wireless mreži. Uz pomoć besplatne aplikacije EOS Remote za Android ili iOS, aparat može da se kontroliše s mobilnog uređaja.

6D će privući fotografe koji bi da uđu u full-frame DSLR svet, a ne mogu sebi da priušte 5D Mark III. Za one iskusnije, opredeljujuća može biti i činjenica da ova kamera ima i opcije koje su iste kao i kod skupljih modela, recimo odličan i brz auto-fokus, čak i u uslovima slabe osvetljenosti. Verovatno će prigodna cena za ovakav aparat ipak biti odlučujući faktor.

image
Canon EOS 1200D

Canon EOS 1200D je entry-level DSLR model koji će privući pažnju niskom cenom (EOS Rebel T5). Mada je konstrukcija polikarbonatna, osećaj prilikom držanja je solidan. Aparat je dobra kombinacija DSLR izdržljivosti i kompaktnosti. Rukohvat je dovoljno isturen, na poleđini postoji zgodno (neprojektovano) odmorište za palac, pa odlično leži u ruci. Na prednjoj strani Canon-ovih aparata uglavnom nema mnogo kontrola, pa je tako i kod 1200D. Na gornjem panelu je glavni točak s programima, ispod koga se nalaze on-off poluga, taster za aktiviranje internog blica, kontrolni točkić i okidač. Nema sekundarnog ekrana, a ostale kontrole su raspoređene desno od tražila i LCD ekrana i delom smeštene po tasterima kružne navigacije. Na samom gornjem desnom delu poleđine postavljeni su tasteri sa funkcijama koje odgovaraju izabranom režimu. Tu je taster Automatic Point Selection kojim se, uz pomoć kontrolnog točkića, bira AF sistem aktivnih tačaka ili prikazuje sistem grafičkih kontrola koje se biraju preko kružne navigacije.

Pored internog blica, na gornjem panelu nalazi se i vruć kontakt koji prima sve raspoložive Canon-ove bliceve, pa i novi Macro Ring Lite MR-14E II, idealan za makrofotografiju s nekim od EF Macro objektiva. Podržan je E-TTL wireless fleš-sistem s modelima 600EX-RT. EOS 1200D je kompatibilan sa svim EF i EF-S objektivima, a u paketu dolazi sa kit objektivom 18-55 mm.

Puni HD video-režim daje kvalitetne klipove različitih veličina i frame rate raspona, kao i laku manuelnu kontrolu ekspozicije, fokusa, LV opcije i in-camera obrade. Često kod entri-level modela ponešto nedostaje, pa bi u cilju većeg komfora u toku video-snimanja dobrodošao pokretni LCD ekran. Memorijsko SD podnožje nalazi se u komori s baterijom, što malo komplikuje zamenu kartica kada je aparat, na primer, na stativu. Lak za upotrebu, ovaj aparat biće zanimljiv početnicima i zbog odličnog info-segmenta (Feature Guide) koji detaljno opisuje svaki režim i kontrolnu funkciju.

image
Nikon D5500

Nikon D5500 je entry-level DSLR model koji je manji i lakši od prethodnika (D5300), ima bolji (dublji) rukohvat, brži procesor, touchscreen LCD, Picture Control i ugrađen WiFi. A da mu nije lako nije, jer je na tržištu takmac modelima kao što su Canon EOS Rebel 6i (750D), Pentax K-S2, kao i modelima bez ogledala – Fujifilm X-T1, Panasonic DMC-G6 i Sony a6000. Mada je za 15 odsto lakši od prethodnika, ne izgleda ništa gore zbog toga jer su monocoque dizajn (telo iz jednog dela) i LFT materijal (Long Fiber thermoplastics), koji je istovremeno i lak i krut, ovde u odličnoj sprezi.

Svi kontakti smešteni su na levoj strani. Na zadnjoj paleti dominira touchscreen LCD u punoj zglobnoj pokretljivosti, pa ga možete „smotati“ u uobičajeni položaj fiksnih ekrana. Tasteri su sitni zbog malih dimenzija aparata, ali logično raspoređeni. Na gornjem panelu levo nalazi se kontakt za eksterni blic s rupicama stereo-mikrofona, a na suprotnoj strani smešteni su točak s programima s LV polugom, točkić za promenu parametara, kao i tasteri za okidač i pokretanje video-režima. D5500 podržava auto-fokus samo sa AF-S i AF-I objektivima, pa oni koji žele da uposle stariju optiku, moraju da potraže rešenje u seriji D7000.

U paketu sa D5500 dolazi lak DX objektiv Nikkor 18-55 mm f/3,5-5,6 VR II, sa solidniom rezultatima i zanemarljivim distorzijama, posebno u rasponu 35-55 mm. Video se može snimati u neprekidnom trajanju od 10 minuta u punoj HD rezoluciji ili 20 minuta u rezoluciji 720p. U video-režimu može se podesiti ISO vrednost, koja je (kao i blenda) zaključana nakon početka snimanja. Prava novost je Flat Picture Control profil, koji omogućava snimanje s malo nižim kontrastom i većim dinamičkim rasponom. Ovo je idealno rešenje za podešavanje ekspozicije i boje u postprodukciji i implementirano je i u skuplje DSLR modele (pre svega D810 i D750). D5500 se odlikuje izuzetnim procesorom slike (Expeed 4) i moćnom opcijom Picture Control, pozajmljenom od skupljih modela. Logični kompromisi napravljeni su zbog malih dimenzija tela, kao i da bi se opravdala razlika u odnosu na višu klasu D7200. Biće interesantan onima koji migriraju s kompaktnih aparata, a žele kvalitetniji model manjih gabarita.

image
Nikon D3300

Nikon D3300 je još jedan popularan entry-level model koji neće razočarati entuzijaste, posebno zbog toga što je i cena takođe bitan faktor u odlučivanju o kupovini. A aparat ima čime da se pohvali. Snažan procesor slike (isti kao i u modelu D5500) i odličan APS-C CMOS senzor. Ako spomenemo da je i video-segment isti kao kod prethodno opisanog modela, budući korisnik mora samo da odluči može li otrpeti fiksni LCD ili nedostatak integrisane WiFi opcije. Svi kontakti smešteni su na levoj strani, i to pod dva odvojena gumena poklopca. Odvojenost kontakt komora je dobra ideja i čini upotrebu opcionog WiFi adaptera WU-1A mnogo praktičnijom. Vruć kontakt za eksterne bliceve podržava sve modele serije Nikon Speedlight i može omogućiti bežično kontrolisanje speedlight grupe, što integrisani blic nije u stanju. I D3300 se obično nudi uz DX kit objektiv Nikkor 18-55 mm f/3,5-5,6 VR II.

U Auto i ostalim unapred definisanim režimima D3300 se ponaša kao obična point-and-shoot kamera, ali u PASM režimima dozvoljava korisniku punu kreativnost. Ostali režimi – ISO, balans bele i način fokusiranja, biraju se lako i preko (i) tastera. Za navigaciju se tada koristi četvorostrani točkić koji dominira na poleđini, desno od LCD ekrana. Treba naglasiti da je implementirana i funkcija AutoISO s graničnim opcijama koje čine maksimalna osetljivost i minimalna brzina zatvarača. Rezolucija snimanja videa je 1080p a nedostaje mu samo pokretni ekran koji je očito rezervisan za višu klasu.

Iako je snažan predstavnik svoje klase, D3300 morao bi da se pripazi konkurencije. Recimo, Panasonic Lumix GF6 nudi tilting touchscreen, Olympus E-PM2 fiksni touchscreen i izuzetno povoljnu cenu a Fujifilm X-A1 ugrađen WiFi. U svakom slučaju, odličan je izbor za prvi DSLR, a početnicima pruža i point-and-shoot režim, kao i mogućnost postepene migracije na mnogo naprednije sisteme kontrole ekspozicije.





Kaspersky



Original

YuNET

CP Security

Biznis i finansije

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter