ARCHICAD 19: Brže nego ikad

U glavne novosti verzije 19 spadaju znatno poboljšane performanse, izmene radnog okruženja koje olakšavaju rad, optimizacija i poboljšanje alata za izradu dokumentacije, te proširenje izbora i poboljšanje postojećih BIM alata. O četvrtoj grupi mogao bi se bez problema napisati poseban članak povećeg obima, tako da ćemo više pažnje posvetiti prvim trima novitetima.

Brzina i radno okruženje

ARCHICAD je poznat kao najbrži arhitektonski BIM paket. Korišćenje višeprocesorskih jezgara i 64-bitnih operativnih sistema stara je vest, još iz ArchiCAD-a 12 i 13, dakle iz 2008. i 2009. godine. Sada je, kao nova tehnologija za koju je GRAPHISOFT prijavio i patent, uveden predictive background processing. Strogo uzevši, ARCHICAD je ovo imao i ranije, od verzije 17, kad je u pozadini rešavao spojeve građevinskih elemenata projekta. No, sada se ova tehnologija primenjuje prvi put u CAD/BIM paketu na ceo model i poglede na model. Pre nego što objasnimo šta „vidoviti pozadinski proračuni“ rade, pomenimo još jednu od bitnih novosti. ARCHICAD 19 donosi tabove, a u svakom je jedan od pogleda na projekat, sa svim svojim podešavanjima. I tako, radite vi u 3D prozoru, dok su vam osnove, preseci i izgledi otvoreni u tabovima, mnogo brže nego ranije jer je OpenGL mašina potpuno nova (da, još jedna novost) i kretanje po, kroz i oko modela bilo koje veličine teče glatko u bilo kojoj projekciji ili načinu prikaza, menjate, pomerate, hoću reći projektujete, a šta radi ARCHICAD? Osvežava vam sve otvorene tabove, tako da prostim klikom na drugi tab (presek, osnovu, šta god) dobijete pogled koji savršeno odgovara onome što ste uradili.

Svako kome se desilo da ode po kafu, vrati se i popije pola šolje dok se preseci na ovećem projektu osveže zna šta ovo znači. Naravno, ma koliko ARCHICAD bio „vidovit“, ako otvorite tab koji ima znatno različita podešavanja od taba u kojem ste do sada radili, ARCHICAD će morati da nadoknadi razliku. No, i to je višestruko brže nego bilo šta do sada. ARCHICAD za predviđanje koristi slobodne kapacitete vaše mašine, tako da će biti „vidovitiji“ što više kapaciteta ima na raspolaganju – pogledajte youtu.be/v5gOK1uUJik.

Pomenuli smo novu OpenGL mašinu i tabove. Recimo i to da su korisnici Macintosh-a (naravno, ARCHICAD radi na Windows i MacOS 64-bitnim operativnim sistemima) konačno dobili prozore koji ne plutaju okolo, nego mogu da se lepo „parkiraju“ gde želite. Okoreli Mac korisnici verovatno će prezreti ovo prilagođavanje Windows standardima.

Novost koju GRAPHISOFT smatra vrlo bitnom jesu nove pomoćne linije. Moram odmah reći da sam dovoljno star da ih smatram totalno nepotrebnim gubitkom vremena, kako ljudi u razvoju, tako i korisnika. No, posmatrajući mlađe kolege od kojih neki nemaju ARCHICAD staža u mesecima koliko ja u godinama, dozvoliću da se o ukusima ne raspravlja! Dakle, pomoćne linije su ili stalne – setimo se Corel-a, Illustrator-a, Photoshop-a – i rade kako u 2D tako i u 3D, prostim povlačenjem sa ivice radne površine i postavljanjem gde treba, numerički ili „kačenjem“ o postojeći element. Dalje se ponašaju kao i bilo koja druga linija, i mogu se kopirati, umnožavati, pomerati… Sve ostale, privremene, pomoćne linije znatno su poboljšane i pojavljuju se automatski, u zavisnosti od toga šta radite, a nestaju kad završite operaciju. Probajte, ukusi su različiti. Nekome će se možda dopasti Snap reference point, ako ima vremena da čeka dok ARCHICAD iscrta plavi krug koji još i pulsira, lepo izgleda, korisno je i traje. Savet za iskusne korisnike: sve ovo može da se isključi.

Dokumentacija, projektovanje i predmer

GRAPHISOFT se ozbiljno posvetio optimizaciji alata za izradu dokumentacije. Kotiranje je rešeno baš kako treba, s kotnim tekstom koji će se lepo smestiti ispod, sa strane ili iznad, a ako nema mesta, iscrtaće pomoćnu liniju ka koti (znam, znam...). Rukovanje kotama grafički je podržano novim paletama, a kotni tekst može da se sastoji od više linija. Ukratko, kotiranje, deo posla koji najviše mrzimo, kudikamo je olakšan.

Labels (u nedostatku boljeg prevoda, „etikete“) potpuno su prerađene. Od sada možete dodeliti nekoliko etiketa jednom elementu, na primer jednu sa slojevima složene konstrukcije, drugu s protivpožarnim osobinama, treću s površinskom obradom, četvrtu sa IFC oznakom... što se sve, naravno, automatski čita iz elementa i njegovih građevinskih materijala. A možete jednostavno da umnožite jednu etiketu duž vrlo dugačkog elementa. Etikete se mogu menjati u grupi, njihov prikaz podešavati prema razmeri ili pogledu i, ono što je mene najviše obradovalo – automatski se označavaju svi elementi zid zavese. U projektantskoj fazi sigurno ćete mnogo koristiti Surface painter, novi alat za određivanje završne obrade. Otvorite paletu preko 3D prozora i jednostavno prevlačite materijale (Surface) na objekte biblioteke ili elemente projekta. Umesto kliktanja po spisku materijala i dijalozima za podešavanje završne obrade pojedinih elemenata, u realnom vremenu isprobavate boje, završne obrade ili jednostavno birate sve površine iste obrade ili pak menjate sve površine u jednu obradu. Ako ste preterali sa izmenama pa ne znate više odakle ste krenuli, jednim klikom uklanjate sve probe i vraćate model u prvobitno stanje, sa završnom obradom koja pripada građevinskom materijalu od koga je svaki od elemenata. BIM paket ne bi bio to što jeste bez jakog predmera. Od uvođenja Interactive schedule-a (ArchiCAD 10, 2006) predmer u ARCHICAD-u ne liči na alhemiju, mada nije zgoreg imati po koje krilo slepog miša, da se nađe. I sada, da bismo manje noću lutali po pećinama, GRAPHISOFT nam nudi liste svih slojeva složenih konstrukcija i njihove površine, bez obzira na to da li su te konstrukcije definisane kao Composite ili Custom profile. U ponudi je i šema završne obrade koja lista sve završne obrade, kako građevinskih elemenata, tako i otvora. Možete izabrati da li ćete odbijati skrivene delove površina ili ne (delove iza drugih elemenata) i lako izlistati završnu obradu vrata i prozora. Pogledajte zbirku videa na www.graphisoft.com/archicad/archicad-19/intuitiveness/

BIM-ovanje

Tek sad dolazimo i do najvećih novosti posle „vidovitih pozadinskih proračuna“. Prva BIM novost jeste rukovanje oblacima tačaka (Point Clouds) koji se dobijaju kao posledica 3D skeniranja. Pošto ARCHICAD ovde kasni za ostalim vodećim paketima, možemo reći – konačno! Naravno, ubrzani OpenGL, podrška višeprocesorskim jezgrima i 64-bitna arhitektura dolaze do punog izražaja, tako da udobno radite i sa po nekoliko stotina miliona tačaka, u 2D ili 3D. Prepoznaje se svaka tačka uvezena iz XYZ ili E57 formata, tako da oblake možete da koristite kao polazni stepen za modelovanje postojećeg stanja, susednog objekta, kao susedne objekte i okruženje u vizuelizaciji ili da proverite odnos modela i izvedenog stanja na gradilištu. U velikom broju građevinskih ugovora ovo je jedna od stavki, pa izvođač mora da dokaže da je izvedeno stanje dovoljno tačno, što je zaista moguće jedino preklapanjem skena izvedenog stanja i BIM modela.

BIM-ovanja (pogotovo po openBIM principima, koje GRAPHISOFT u potpunosti podržava) nema bez odličnog rukovanja IFC formatom. Kao što (ne) znamo, IFC ne prenosi samo geometriju između BIM paketa, nego i atribute i identifikacione kodove. Vrlo je bitno kad uvezete model konstrukcije ili instalacija da se on ne pretvori u prostorni model bez informacija, nego da ARCHICAD pročita informacije i od uvezenog IFC-a napravi svoje elemente koji su isti kao ono što je IFC definisao. Brzina rukovanja IFC modelima znatno je povećana, što je vrlo bitno ako znamo da IFC model može da bude red veličine veći nego model u paketu iz koga ga izvozimo. Uvezena geometrija sada je potpuno tačna, u bojama kao u originalnoj aplikaciji. Ako se ne radi o građevinskim elementima, biramo da li će se oni prevesti u objekte biblioteke ili Morph, što je korisno ako se radi o dvostruko zakrivljenim površinama ili elementima opreme. Automatski se čitaju svi ID parametri, svi atributi – koji se mogu automatski zameniti ARCHICAD atributima – a materijali se konvertuju (ili ne) u ARCHICAD građevinske materijale.

Dodatno je poboljšana Update with IFC model opcija. O čemu se radi? Uvezli ste IFC model kao reference ili deo svog projekta, i radite dalje. No, autor IFC modela šalje vam izmenu. Sve iz početka? Naravno da ne – ARCHICAD prepoznaje razlike između već uvezenog i novog modela, pa će vam ponuditi da uvezete samo izmene, osvežite postojeće informacije novima, obrišete višak podataka (toga ume da bude baš mnogo, u zavisnosti od paketa iz koga je IFC izvezen) ili da jednostavno zamenite prethodno uvezeni model novom verzijom. Povrh svega, možete i da odredite na kojim elementima ćete obaviti prethodno opisane operacije. Na primer, dobili ste od kolege građevinca nove stubove i grede, pa ćete proveriti samo njih, a zanemarićete ploče koje su takođe u IFC modelu, jer u njima nema izmena.

Korisnog BIM-ovanja nema bez instalacija. GRAPHISOFT MEP Modeler preko je potreban dodatak koji je od ove verzije poboljšan. I dalje se direktno uvoze najpoznatiji MEP formati, ali najbitnije novine su u rukovanju IFC modelima instalacija, koje ćete najčešće i dobiti od projektanata ili izvođača te faze. MEP elementi uvoze se iz IFC modela i automatski prevode u ARCHICAD elemente biblioteke ili optimizovane Morphove ako nemate MEP Modeler. Ako ga imate, svi IFC MEP elementi automatski se prevode, pri čemu se vodi računa o spojevima i debljini izolacije, a zadržavaju se boje i materijali elemenata. Pri tome, elementi ne moraju neophodno da budu iz MEP biblioteka, već mogu da budu bilo koji sa MEP IFC klasifikacijom. Dodatno su poboljšane i Clash detection procedure koje sada koriste više procesorskih jezgara, tako da vam vrlo brzo mogu reći da li je kolega instalater elegantno proterao cevke kuda nije trebalo ili je ipak iskoristio otvor koji ste mu ljubazno ponudili. Pogledajte youtu.be/CsyzmWyz5dw.

BIMx, oblaci i još ponešto

Kakva bi ovo bila nova verzija ARCHICAD-a da nema novosti u BIMx-u? Ovaj paket novog doba, koji najbolje radi na pametnim telefonima i tabletimasa zagriženom jabukom na poleđini (ne smetaju mu ni oni sa simpatičnim robotom) živi svoj život, a ARCHICAD mu služi „samo“ kao paket za pravljenje sadržaja. BIMx Pro omogućava vam da ponesete ceo projekat na gradilište u telefonu kao BIMx HiperModel i da ga pregledate, dok je besplatni BIMx sjajna alatka za prezentaciju i rešavanje graditeljskih nedoumica. Bio, probao, radi.

Od sada, možete da kontrolišete koliko će dodatnih podataka imati vaš HiperModel, osim geometrije. GRAPHISOFT vam nudi listu onoga što oni misle da će vam zatrebati, koju, naravno, možete da prilagodite svojim ili potrebama projekta. U podatke koji se izvoze spadaju i svi IFC podaci koje vaš model sadrži. U slučaju da ne želite da pokažete ništa osim geometrije (korisno kod prezentacija) izvoz podaka može se sasvim isključiti. Modul za kontrolu BIMcloud servera, koji se instalira kao Tray aplikacija, samo ćemo pomenuti – uživate u videu na youtu.be/r1_m60cJ_Sg.

Poslednji skup novosti vezan je za biblioteke. Najveća je interfejs za rukovanje prozorima i vratima, što je zamoran posao s gomilom paleta, dugmića i menija. Grafički interfejs temeljno je očišćen, parametri su grupisani u logične celine pod tabovima, uključujući i premeštanje nekih koji su živeli daleko od mesta gde pripadaju. Neki paneli su izbačeni, recimo Model, ostatak iz vrlo davnih vremena. Ako ste baš totalni dinosaurus i dalje vam je dozvoljeno da uključite panel s listom svih parametara. Interfejs za rukovanje objektima biblioteke takođe je utegnut po uzoru na interfejs prozora i vrata. U ostale novosti u biblioteci spadaju raznovrsni novi elementi i opcije u okviru starih elemenata. Naravno, nemojte da zaboravite BIMobject – neverovatno skladište BIM modela pravih građevinskih elemenata koji vam njihovi proizvođači besplatno nude.

Da li je brže ili brži nego ikad?

ARCHICAD 19 jeste brži nego bilo koja ranija verzija, ako vaša mašina ima dovoljno snage. Dobro proučite novosti, pogotovo ako ste stari korisnik, jer se navike teško menjaju, a često mogu da budu prepreka udobnijem i bržem radu. ARCHICAD ide ispravnim putem i GRAPHISOFT zadržava neosporni primat. Otvorena saradnja s bilo kojim drugim paketom po openBIM principima doprinela je da postane osnova BIM sistema međunarodnih giganata građevinarstva, i paket koji neosporno vodi u openBIM razmeni podataka po bilo kom standardu. Ako koristite ARCHICAD samo za projektnu dokumentaciju, verzija 19 mnogo će vam pomoći. Vaši PDF-ovi mogu da imaju lejere, ali zašto biste vozili Porše samo prvom brzinom? BIM-ovanje je ono što se traži gde god da ste, a sa ARCHICAD-om 19 zaboravite na krila slepog miša… magija je u kutiji.

www.hicad.rs