Novo na TV programu

Proizvođači televizora ne spavaju, pa ovogodišnja ponuda ima svojih specifičnosti, iako neka od osnovnih pravila dobrog izbora o kojima smo ranije pisali i dalje važe. Neke od novotarija će vam olakšati izbor, dok će vas druge navesti na nova razmišljanja. Krenimo od ovih prvih.

Ishod borbe tehnologija

Ekrani s plazmom pripadaju prošlosti. Uprkos činjenici da su imali nekoliko nespornih prednosti, velika glad za električnom energijom došla im je glave: na ekološki svesnim tržištima (na primer Evropska unija), velike takse podigle su maloprodajne cene plazma televizora, pa oni nisu imali šanse da izdrže tržišnu utakmicu. Ne radi se samo o potrošnji samih televizora: zbog velike disipacije toplote, u letnjim mesecima klima-uređaji morali su mnogo više da rade, a vrlo dobro znamo da su oni veliki potrošači energije. Tome možemo da dodamo i tehnološke probleme koji su komplikovali razvoj ekrana ultravisoke rezolucije; ukratko, ako još negde u prodavnicama nađete televizor s plazmom, radi se o neprodatom lageru.

OLED ekrani su novijeg datuma, a u ekološkom smislu su najpodobniji jer troše najmanje energije; pritom, većinu prednosti ekrana s plazmom naći ćete i kod njih, a slični su i krajnji rezultati tj. ukupan kvalitet slike. Reklo bi se da ova tehnologija najviše obećava, ali OLED televizora i dalje gotovo nema u prodavnicama (barem našim), a i malobrojni primerci na koje ćete naći su neprijatno skupi. U čemu je problem, kada znamo da telefoni i tableti sa OLED ekranima dobijaju najviše ocene za kvalitet prikaza?

Kao i kod plazme, svaka tačka na OLED ekranu sama emituje svetlost, a uz nju i malo toplote. Tačke su sitne, pa to malo toplote može poprilično da ih zagreje, jer konstrukcija ekrana ne ostavlja mnogo prostora za odvođenje toplote. Kod telefona i tableta to nije veliki problem jer njih gledamo s malog rastojanja, pa osim na jakom suncu (gde su OLED ekrani inferiorni u odnosu na LCD) nije ni potreban jak osvetljaj. S druge strane, TV ekran gledamo s distance, paon mora da bude što svetliji. Nije lako postići snažan osvetljaj OLED ekrana, naročito ultravisokih rezolucija. Ako pogledamo testove novih modela smartfona i tableta, videćemo da se stvari lagano poboljšavaju, ali OLED televizori ostaju za budućnost; u ovom trenutku su preskupi.

Sva je prilika da ćete izabrati neki LCD televizor. Njihovi ekrani ne emituju svetlost direktno već koriste prozirnu foliju i pozadinsko svetlo, slično kao kada se gledaju rendgenski snimci, pri čemu, naravno, ta folija nije statična već menja sadržaj. Ovakav pristup troši malo više energije od OLED ekrana, ali dovoljno malo da se LCD ekrani ne nađu na crnoj listi ekoloških institucija. Budući da je pozadinsko osvetljenje smešteno iza ili na obodu ekrana, lako je obezbediti njegovo hlađenje, pa se jednako lako postiže i visok osvetljaj.

Što više sadržaja

Iako se neki korisnici (bez preterano racionalnih razloga)opiru toj činjenici, danas je televizor mnogo više od kutije za gledanje TV programa. Pre pola veka, na toj spravi smo mogli da gledamo samo jedan TV program, da bismo nekoliko godina kasnije bili srećni kada smo dobili još jedan, a najsrećniji su bili oni koji su živeli u područjima gde je u dometu bio neki predajnik iz susednih republika ili država. Posle toga došle su lokalne TV stanice, pa kablovska televizija. I svi smo bili srećni zbog proširenja programske ponude. U međuvremenu su se pojavile i sprave poput video-rikordera, DVD i DivX plejera i satelitskih prijemnika, koje su omogućile da se na televizoru gleda i nešto što nije "domaći TV program". Onda su došli računari koji mogu da se priključe na televizor, pa smo opet bili srećni zbog povećanog obima sadržaja.

Ako gledate u budućnost, zaboravite na teze poput "ja samo hoću da gledam (kablovsku) televiziju, ništa drugo me ne interesuje". Gotovo svi savremeni televizori omogućavaju reprodukciju multimedijalnih sadržaja sa USB diskova premda, ako razmišljate o jeftinim modelima, tu mogućnost treba proveriti pre kupovine, pošto konkretni model može da ima razna ograničenja. Povezivanje pomenutih rikordera i plejera (i njihovih novijih verzija) ne bi trebalo da predstavlja problem ni na jednom savremenom TV aparatu. Ali, ubedljivo najviše sadržaja ima na Internetu, a tu stupaju na scenu smart televizori.

Pametni koncepti

Na Internetu postoji mnogo video-striming sajtova - pomenimo samo YouTube, Dailymotion ili Vimeo. Ima i brojnih servisa za vesti, a ne treba zanemariti ni vremensku prognozu, razne servise i još mnogo toga. Svemu tome lako pristupamo kada sedimo za računarom, ali zašto ne bismo i iz fotelje, ako nam televizor to omogućava? A omogućava nam tako što je u njemu mali računar. Svi računari imaju operativni sistem, a u slučaju televizora, to malo komplikuje situaciju. Većina računara radi pod Windows-om, pa se svi manje-više slično koriste i imaju uporedive mogućnosti; isto važi i za one koji imaju Mac OS ili Linux. Kod televizora nije baš tako: svaki prozvođač razvio je svoj sistem koji se razlikuje i u pogledu mogućnosti ali i po načinu korišćenja. Zatim su pokušali da uvedu neke standarde ali, kao što ćemo videti, nisu daleko odmakli. Vodeći proizvođači i dalje imaju sopstvene sisteme:Samsung koristi Tizen a LG WebOS. Suštinski novitet je u tome što ti sistemi olakšavaju interakciju s mobilnim uređajima; na nekim od tih uređaja koriste se isti ti sistemi.

Pomak se ipak primećuje: neki proizvođači, kao što su Sony i Philips, rešili su da koriste Android, koji je već više godina standard za mobilne uređaje. Televizor je, doduše, veoma daleko od toga da bude mobilni uređaj, ali postoje brojne sličnosti u načinu korišćenja. O tome šta proizvođači planiraju sa svojim operativnim sistemima i čime argumentuju izbor, pročitajte u članku "Bitka za dnevnu sobu" iz PC#224.

Za detaljan opis mogućnosti operativnih sistema Tizen, WebOS i Android (u TV verziji), pregled domaćeg tržišta pametnih televizora, tabele karakteristika i preporuke urednika pogledajte PC #227.