GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #227 > Iz prakse
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Dve decenije PC arhitekture
Đorđe Grujić
Tačno dvadeset godina nakon mog prvog objavljenog prikaza arhitektonskog CAD softvera, razgledam novi test ARCHICAD-a koji sam napisao i pitam se šta se promenilo... a šta je ostalo isto
- PC #227 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Dve decenije PC arhitekture

image

Prošlo je 20 godina od oktobra 1995. kada je u „Računarima 197“ objavljen moj prvi prikaz ArchiCAD-a, tada aktuelne verzije 4.55. Na to me je pre nekoliko dana podsetio kolega Igor Svetel, koji je, spremajući stan, iz gomile starih časopisa iskopao taj broj, skenirao i poslao mi naslovnu stranu i članak – hvala na tom divnom gestu! Čitajući članak od pre 20 godina o istom softveru u kome i dalje radim i o kome i dalje pišem, neminovno su počela poređenja: nekad i sad, tamo i ovde... Mnogo toga se promenilo ali je, za divno čudo, ono najbitnije ostalo isto!

Promene

Prva promena je jasna čim pogledate u kalendar. Svi smo 20 godina stariji, poneko i pametniji, a ima nas koji još od tada koristimo ArchiCAD. Ima ih koji su ga koristili i pre 1995. godine. Svi mi sa smeškom pratimo otkrića koja uzbuđene kolege danas „obelodanjuju“, jer su tek čuli za BIM. Mi možemo mirno da kažemo: BIM there, done that.

GRAPHISOFT uredno vodi spisak noviteta po verzijama. Očigledna promena vidi se u opisu hardverske platforme na kojoj je softver testiran, kao i na tabeli sa hardverskim zahtevima. Razlika je u redovima veličina – skočili smo s megabajta na gigabajte, s megaherca na gigaherce, ali je broj ostao isti. Onda je za udoban rad bilo dovoljno 16 MB, danas 16 GB RAM-a. Tada je potreban operativni sistem bio 32-bitni, a danas je 64-bitni, ali su se imena procesora promenila. Alpha i PowerMac su „u penziji“, a upravo verzija 4.55 je bila prva koja radi na obe platforme.

Pakovanje i sadržaj pakovanja takođe su se promenili. Pre 20 godina paket je sadržao mnogo knjiga i 11 disketa dijagonale 3,5 inča: deset za instalaciju i jednu za konverziju Macintosh / Windows. Instalacije tog doba u stvari nisu trajale duže nego današnje, iako je softvera bilo manje (25 MB na disku), jer je trebalo menjati diskete, a nije se retko dešavalo da disketa ne može da se pročita. Onda je obično počinjala zabava... Kapacitet diskova, kao i veličina instalacije kako operativnih sistema i softvera, takođe su porasli s megabajta na gigabajte, i to danas smatramo normalnim. Dovoljno sam star da se pitam – da li je zaista normalno?

Struktura

ArchiCAD 4.55 koji sam prikazivao 1995. godine imao je četiri odvojena modula. StairMaker je odavno integrisan, a zli jezici (kojima se ponekad pridružim) kažu da se i nije promenio mnogo od onomad, dok je integracija PlotMaker-a u verziji 10 izazvala omanju revoluciju, jer je PlotMaker bio neverovatno pametan softver, pravi mali DTP paket tehničke namene. PlayBack je u međuvremenu posustao pod naletom sve moćnijih paketa za prikaz animacija koji su bili upakovani u operativne sisteme, kao i nezavisnih alata te vrste.

ArchiCAD 4.55 bio je, s jedne strane, jednostavniji za upotrebu, a s druge, svi novi alati koji su se u međuvremenu pojavili i olakšali rad doprineli su složenosti softvera. Danas je potrebno mnogo manje dovijanja i otkrića kako da se nešto uradi nego ranije, no kriva učenja je strmija, prosto zato što ima mnogo više da se nauči. Čak se više i ne piše ArchiCAD, zato što smo sa CAD-om završili, zar ne?

Spisak „konkurentnih“ paketa iz tog vremena, u kome – ne znam zašto – nedostaje TriForma koja je, za razliku od ondašnje Autodesk-ove ponude, do danas preživela u obliku AECoSIM-a, danas se potpuno promenio. Iz Autodesk-ove ergele tu je Revit, iz Bentli-ja AECoSIM, a može da se pomene i Digital Project, iako se radi o sasvim drugom redu veličine i cene i složenosti.

Danas ARCHICAD vodi među BIM paketima po podršci višestrukim procesorima, mrežnom radu, jedini ima „vidovite“ pozadinske proračune i podršku najbržem BIM serveru i oblaku u svetskoj ponudi. Scena se promenila, kao i svet. BIM postaje princip po kome industrija radi, i posle Skandinavaca, i donekle Amerikanaca, Ujedinjeno Kraljevstvo već ima postavljene BIM principe koji će uskoro postati glavni deo ISO standarda. Te principe ARCHICAD u potpunosti podržava i sve postavljene uslove ispunjava.

Znatno su se promenile i biblioteke koje se isporučuju sa softverom, naravno nabolje, kao i povezanost sa skladištima BIM objekata u oblacima. Internet 1995. nije bio baš isti kao danas, dialup je tada bio standard.

Lak i zabavan?

image

Najbitnije u onome što je ostalo isto jeste to da je ARCHICAD (sad se ovako piše) legendarno lak za upotrebu i učenje, i još uvek, uprkos složenosti koja se eksponencijalno povećava svakom novom verzijom, zabavan! Ne radi se samo o pronalaženju najnovijeg Easter Egg koda već o svakodnevnom radu, koji je retko mučan i naporan, a uvek lagan i brz. ARCHICAD oduvek pobija poslovicu da lek radi samo ako je gorak i dokazuje da malo šećera uvek pomaže, kao što kaže dobro poznata pesmica iz filma Mary Poppins.

Iako je i dalje očigledno da je ARCHICAD (kao i ArchiCAD) prvenstveno namenjen arhitektonskoj struci, njegova upotrebljivost u mnogim drugim oblastima i odavno otvoren put komunikacija s drugim paketima čine ga univerzalno primenjivim. Nažalost, isto je i to da je ARCHICAD nezasluženo neprimećen i u drugom planu na mnogim tržištima, i da odluke o nabavci i implementaciji kompanije donose ne na osnovu analize kvaliteta i performansi već postojećih ugovora, odnosa i navika. Kod nas, zahvaljujući radu hiCAD-a u poslednjih 20 godina, nije takvo stanje.

Razvoj ARCHICAD-a u poslednjih 20 godina (prošle godine napunio je 30) najbolji je dokaz da dobro postavljen softver, čija osnovna ideja, pristup i filozofija ostaju isti, iako se sam paket menja, ne stari i nema ograničenje upotrebe. Mi to ograničenje imamo. Često uhvatim sebe kako grdim GRAPHISOFT što je nešto promenjeno, jer dugogodišnje navike teško se menjaju. Za ovih 20 godina, na tri kontinenta i u devet zemalja, još nisam naišao na nešto što ArchiCAD-om ili ARCHICAD-om nisam mogao da uradim.

A za još 20 godina? Ima vremena, videćemo…

SLEDEĆI TEKST U PC #227
preview
Lice kao ulaznica
Radovan Bibić




Kingston

YuNet


Excel kuhinjica

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter