Šta nam je donela godina koju ovih dana ispraćamo? Intel Skylake procesore, velike SSD diskove, gomilu ne-više-preskupih 4k ekrana, novi Windows, novi Office, bezbroj telefona i tableta za svačiji džep, pa čak i LTE brzine. A opet, osećamo se kao da su sve to isti proizvodi koji se samo presvlače u nova odela. Mislim da će 2015. ipak biti upisana u računarsku istoriju, i to po tome što smo s kupovine proizvoda nepovratno prešli na kupovinu servisa
Čitam malopre o novom servisu Dufl koji će omogućiti poslovnim ljudima da putuju bez prtljaga. Učlanite se, dobijete od njih prazan kofer i u njega spakujete sve što vam je potrebno na putu. Oni preuzmu kofer i smeste ga u magacin. Kada negde putujete, pokrenete mobilnu aplikaciju, izaberete stvari koje ćete nositi i unesete ime hotela u koji idete; kada stignete, vaš kofer sa stvarima je već u hotelskoj sobi. Pošto završite posao, ostavite sve stvari u sobi, oni to skupe, operu, ponovo slože u kofer i smeste u magacin do sledećeg putovanja. Za 10 dolara mesečne pretplate (i još po neki trošak) kupujete sebi mogućnost da putujete noseći samo pasoš, kreditne kartice i laptop ili smartfon, a opet svuda imate sve potrebne stvari. Ukratko, pakovanje kao servis.
Čak i ako ovu pažnje vrednu ideju otpišemo kao priču iz dalekog sveta, ove godine smo se i u Srbiji okrenuli prema servisima. Sve je više onih koji umesto kupovine štampača iznajmljuju uslugu štampe, a umesto paketa Microsoft Office plaćaju skromnu mesečnu rentu za Office 365 kroz račun za mobilni telefon; mesečno može da se plaća i licenca za Adobe ili Autodesk programe, antivirus pakete pa čak i za ERP softver. Ako Office 365 Business košta 1200 dinara mesečno, godišnje se plaća oko 130 dolara, što znači da ćemo Office Professional 2016, koji košta oko 400 dolara, "otplatiti" za oko tri godine. Pretplata se ipak mnogo više isplati jer ćemo u međuvremenu besplatno dobijati i nove verzije Office-a, ali je ključno to što je mnogo lakše plaćati 1200 dinara mesečno nego odjednom dati 400 dolara. Oduvek sam govorio da će piratstvo nestati kada ljudima bude ponuđena mogućnost da softver kupe jednostavno i po ceni koju mogu da priušte.
Sledeći veliki zalogaj je televizija kao servis. Televizija na koju smo navikli je došla do svog kraja što najbolje znaju deca: ako ste odrasli uz YouTube, ne pada vam na pamet da gledate program koji vam "tamo neko pušta". Konzument budućnosti će sam birati koje će filmove, serije i druge emisije gledati i plaćaće za taj komfor neki umeren (i po mogućnosti fiksan) mesečni iznos. Tada će čak i široko rasprostranjena piraterija filmskih hitova postati besmislena - već danas malo ko piratuje muziku, pošto za 500 dinara mesečno može da sluša svu muziku koja postoji na svetu kroz servis kao što je Deezer. Ove godine su se tiho ugasili ili prigušili radio-programi, a ista sudbina čeka i televizije koje i tako nemaju šta da ponude osim dosadnih vesti i skandaloznih reality programa.
Ključno pitanje je kako naplatiti sadržaje koje plasiramo preko Interneta, pošto izdržavanje od reklama predstavlja sve manje realnu opciju. Eto vam važne teme o kojoj ćete razmišljati dok se (na staromodni način) pakujete za novogodišnje putovanje, ili možda uživate u svojoj omiljenoj fotelji ispred 4k televizora - kako da vam Internet tokom 2016. godine donosi više.
