Televizije

Za generacije koje dolaze televizija na koju smo navikli je relikt prošlosti, baš kao i fiksni telefoni ili foto-aparati s filmom. Oni žele da gledaju ono što žele, kada to žele i gde žele, na bilo kom uređaju i po mogućnosti besplatno ili za neku malu (i svakako fiksnu) mesečnu pretplatu. Zahvaljujući YouTube-u i sličnim servisima to im već sada uspeva, a u budućnosti će trend samo dobijati na značaju. Imamo utisak da se domaće kuće koje proizvode TV program sporo prilagođavaju ovoj realnosti - one primećuju da više nemaju sredstava da proizvode skup i kvalitetan filmski, muzički, pa i sportski program, i zato se okreću najgorim rešenjima kao što su reality emisije, pred kojima su ustuknula čak i politička prepucavanja. Takva strategija može funkcionisati na kraći rok, ali će se i atraktivnost takvog prizemnog sadržaja, koji podilazi najprimitivnijem ukusu dela publike, vremenom iscrpeti. Činjenica da smo vrlo malo i siromašno tržište dodatno otežava sve finansijske konstrukcije elektronskih medija, tako da nije lako sagledati strategiju njihovog daljeg razvoja.

Telekomunikacioni operatori su, s druge strane, daleko pažljivije pratili kretanja na globalnom i domaćem tržištu i prilagođavali se korisnicima. Zato je domaća ponuda za praćenje TV programa prilično moderna i stalno se menja. Operatori se nisu zadovoljili time da prenose domaće i strane TV kanale i po potrebi ih titluju, već intenzivno razvijaju razne forme video-on-demand servisa, obezbeđuju gledanje propuštenih emisija, snimanje programa koji će tek biti emitovan, unapređuju TV vodiče i nude korišćenje servisa sa mobilnih uređaja. Televizija se redovno kombinuje s Internet provajdingom, fiksnom i mobilnom telefonijom, pa su usluge u paketu osetno jeftinije nego kada se uzimaju pojedinačno. Što se naplate tiče, uglavnom se zahteva neka fiksna mesečna taksa koja pokriva osnovne potrebe i obezbeđuje veliku listu TV programa i drugih servisa, dok se premijum sadržaji naplaćuju dodatno, bilo kao fiksna suma za neku grupu kanala, ili po odgledanom filmu u okviru VoD ponude. Svi operatori isporučuju korisniku potrebnu opremu, s tim što se ona nekada dobija besplatno, nekad se jednokratno plaća ("instalaciona taksa"), a kod nekih se naplaćuje mesečni zakup. Da bi se privukli novi korisnici obično se nudi besplatni pristup ("samo 1 dinar") za prvih nekoliko meseci, ali se i zahteva da se korisnik obaveže da će servis koristiti 12 ili 24 meseca. Sve to je zaokruženo Web portalom za konfigurisanje servisa i službom podrške.

Nije lako uporediti ponude pojedinih operatora, pošto svaki od njih ima svoje specifičnosti i često iste servise pakuje u različite pakete. Ipak, od nečega mora da se počne, pa smo tako i mi isprobali mts, SBB i Ikom digitalnu televiziju, ali i uporedili njihove cene. Treba znati da su cene još povoljnije kada televiziju uzmete u paketu sa Internetom i telefonijom, ali bi to još više zakomplikovalo analizu - ovoga puta uporedićemosamo cene digitalne televizije.

Nismo pripremili klasični uporedni test nekoliko servisa, pre svega zbog toga što veliki broj korisnika ne može da bira - ako vašim krajem caruju Ikom-ovi kablovi, ne možete tek tako da se opredelite za SBB-ovu kablovsku televiziju zato što vam se SBB-ova ponuda više dopada. Slično tome, ako ste predaleko od centrale možda ne možete da dobijete brzu ADSL / VDSL konekciju, pa onda IPTV ne može da bude dobra opcija.

Cilj nam je bio da vam prezentiramo naša iskustva i osnovne informacije o cenama, što će vam pomoći da se opredelite između raznih ponuda. Izaberite najbolje od onoga što možete da dobijete (i da platite) i bićete zadovoljni... za početak. A onda ćete tražiti nove servise, nove programe, veći izbor filmova, niže cene... Tržište se ne bi razvijalno tom brzinom kad informatičari ne bi uvek tražili više!

Za detaljan opis SBB D3, mts IPTV i Ikom servisa, naša iskustva u korišćenju i poređenje ponude i cena, pogledajte PC #228.