Hiljade mladih ljudi će u junu ove godine doneti jednu od ključnih životnih odluka: koju će profesiju izabrati i koji će fakultet upisati. Ako ste u školi bili na TI sa matematikom, odluka da upišete neki IT fakultet predstavljaće savršen početak jedne savršene karijere
Maturantima je na raspolaganju širok izbor. U zavisnosti od ambicija, mogu da se opredele za akademske ili strukovne studije. Strukovne studije im omogućavaju da brzo steknu praktična znanja i počnu da rade, ali ih ograničavaju u daljoj karijeri; tek je uvedeno zvanje strukovnog mastera. Akademske studije daju šire opšte znanje i mogućnost napredovanja kroz master i doktorske studije.
Fakulteti i smerovi
Na Univerzitetu u Beogradu računarstvo se izučava na Elektrotehničkom fakultetu, Fakultetu organizacionih nauka i na Matematičkom fakultetu; u Novom Sadu na Fakultetu tehničkih nauka, a u Nišu na Elektronskom fakultetu. Ne treba zaboraviti niz Visokih škola koje se, u celini ili delimično, bave ICT tematikom.
Druga opcija je fakultet u privatnom vlasništvu, recimo Fakultet informacionih tehnologija, Fakultet za informatiku i računarstvo, Fakultet za kompjuterske nauke ili Računarski fakultet. Privatni fakulteti pružaju viši komfor studiranja koji plaćate kroz školarinu; doduše, i na državnim fakultetima studije su besplatne samo za studente zadovolje uslov za budžet.
Upis i školarina
Priprema za upis na neki fakultet ili višu školu počinje od sajta te ustanove – deo sajta svakako je posvećen budućim studentima. Mnoge visokoškolske ustanove imaju odeljenja u drugim gradovima Srbije, pa nije loše da potražite i ove informacije, pogotovo ako vam selidba nije zanimljiva opcija. Neke škole nude i studiranje na daljinu.
Studenti na državnim visokoškolskim ustanovama se finansiraju iz budžeta, ali uvek postoji i dodatna kvota za samofinansirajuće studente. Privatne škole i fakulteti se po pravilu plaćaju, a školarine na koje smo nailazili se kreću od 50.000 dinara pa do nekoliko hiljada evra za jednu školsku godinu. Neki privatni univerziteti nude povlastice za uspešne studente, koje mogu da se kreću od pune stipendije, do popusta za polaznike koji su ostvarili odličan uspeh u prethodnom školovanju ili zabeležili vredne rezultate na takmičenjima.
Šta je danas unosno?
Sklonosti su presudne pri izboru zanimanja, ali svi živimo u materijalnom svetu pa je neizbežna tema kakav ćemo posao naći posle studija i koliko će taj posao biti plaćen. U oblasti ICT-ja stvari po tom pitanju dobro stoje – posle završenog fakulteta, a možda već i tokom studija, dobićete ponude za posao, a ni prihodi neće biti mali. To ne znači da je posao lak, ali ako volite da se družite s kompjuterima, neće vam biti mrsko što provodite sate i sate pišući i testirajući programe i tragajući za bagovima.
Softveraši se najbrže i najlakše zaposle, ali to ne znači da i za druge nema posla. Mnogi mladi ljudi planiraju da posle školovanja izazove traže u svetu, a tamo su i stručnjaci za hardver i telekomunikacije itekako traženi (pogledajte sajt američkog Biroa rada, www.bls.gov, i biće vam jasno šta u svetu ima najveću prođu). Kod nas se manje projektuje hardver, ali programiranje cveta. Stotine naših programera radi za strane firme, za platu koja je manja u nego što bi za sličan posao dobili u Americi, ali taj novac ovde omogućava viši kvalitet života. Zato je, za one koji su skloni programiranju, softversko inženjerstvo prirodan izbor, ali treba znati da su za razvoj softvera potrebni i grafički dizajneri, stručnjaci za korisničke interfejse, a naročito menadžeri koji upravljaju projektima.
Tu je i ono osetljivo pitanje da li vam je potreban fakultet da biste bili programer. Bill Gater, Larry Ellison, Steve Wozniak i mnogi drugi koji su napravili velika bogatstva u softverskim firmama su napuštali studije da bi ostvarili svoj san, ali će „samouke genijalce“ razočarati činjenica da je svega 7% programera u SAD školovanje završilo srednjom školom, dok za 20% njih ni fakultet nije bio dovoljan, već su pohađali doktorske studije. Studiranje računarstva nije bačeno vreme, ne samo zbog toga što ćete mnogo toga naučiti na predavanjima i vežbama, već i zato što ćete četiri godine sedeti u klupi sa kolegama koji dele ista interesovanja; družeći se i takmičeći se sa njima naučićete još više, i spremićete se za vašu buduću, nadamo se uspešnu karijeru. Srećno!
