|
Istraživanja koja su, u tehnološkom smislu, najviše zaokupila pažnju fotografske javnosti vezana su za Light Filed kameru. Kamera Illum kompanije Lytro koristi klasičnu optiku, umesto očekivanih mikrosočiva koja bi pokrivala svaki piksel. Zato ona, u kombinaciji sa specijalnim softverom, uopšte ne zahteva fokusiranje; taj važan posao ostavljen je softveru za obradu slike nakon snimanja. Pored fokusiranja u postprodukciji, moguće su i druge interesantne kombinacije u naknadnoj promeni dubinske oštrine i žižne daljine. Light Filed je odličan partner 3D tehnologije, pa će ta kombinacija tek dati interesantne rezultate. Teško je sada prihvatiti činjenicu da je sve to moguće, ali je potencijal te tehnologije toliki da ćemo verovatno, i to u bliskoj budućnosti, biti svedoci velikih izmena u foto-tehnologiji.
Foto i video
Fenomen koga smo već duže vremena svesni jeste hardversko zbližavanje fotografije i videa. Spominjali smo da kod boljih (skupljih) modela aparata korisnici mogu da ostvare profesionalni kvalitet videa, uz napomenu da je ta kombinacija uvek povoljnija od, recimo, odvojene kupovine foto-aparata i neke malo bolje video-kamere. Pretpostavka da vlasnik takve kamere poseduje i kvalitetnu optiku ide u prilog istoj tezi. Budući da rezolucije videa rastu i da neki aparati već uvode 4K video, korisnici mogu da iz već snimljenog materijala izdvoje dovoljno kvalitetnu fotografiju. Tako će i najava 8K rezolucije ipak imati smisla u mnogim primenama.
Talas full-frame DSLR kamera izgleda da jenjava. Da li zbog recesije ili činjenice da su troškovi proizvodnje full-frame senzora previsoki, tek za čitavu godinu dana predstavljen je samo jedan full-frame aparat. To ne znači da kamere sa APS-C i Four Thirds senzorima daju kvalitetnije slike, ali može da znači da su preživele na tržištu. Full-frame kao format počinje da migrira u klasu boljih mirrorless kamera. Sony je plasirao prvu kompaktnu full-frame kameru (RX1), dok Canon, Pentax i Panasonic najavljuju slične modele. S druge strane, tržište srednje formatnih kamera pokušava da jeftinijim modelima dopre do onih koji su spremni da izdvoje više novca znajući da dobijaju ultimativni kvalitet. Zato će nam mnogi aspekti ove "veliki-veći-najveći" trke biti jasniji tek sledeće godine.
Sveprisutnost bežičnih tehnologija i mobilnih komunikacija obećavala je da ćemo početi da se oslobađamo kablova. Činilo se da je zlatno bežično doba i pred fotografima, ali se ta integracija sa fotografskim hardverom sporo odvijala. Osnovni razlozi bili su veliki gabariti foto-fajlova i relativno niske brzine protoka. Naravno, postojali su načini da se podaci sa foto-aparata prenose bežično - Eye-Fi memorijske kartice, bežični transmiteri za neke DSLR modele, kao i mobilni hotspot-ovi. Wi-Fi se sada odomaćio u Consumer klasi kamera i zastupljen je u skoro svim modelima. Naravno, dolazi 4K doba sa gabaritnijim foto i video fajlovima, pa ćemo morati da pričekamo da se RAW fajl ili HD video-klip prenesu kroz etar za, recimo, manje od jedne sekunde. Ali, to ne znači da je značaj Interneta samo u brzini prenosa već i u mogućnosti da promoviše nečiji rad.
Kao poslednji aspekt tehnoloških unapređenja koja će se možda dotaći i fotografskog hardvera, spomenućemo 3D tehnologiju. Ona se zasad isplati filmskoj industriji, mada se ne može isključiti nekakav povratni efekat i na običnu sliku, bar u skoroj budućnosti. O mogućnostima da se softverski simulira 3D već smo pisali (PC#184 - 3D i Photoshop). Nećemo spominjati trendove među kamerama u mobilnim uređajima, jer foto-senzori koji se tamo koriste možda čine čuda na malim ekranima i zadovoljavaju Web standarde, ali i dalje ne mogu da se mere sa senzorima u klasičnoj foto-industriji.
Hardver
Svaka nova generacija foto-hardvera donosi brzinu izoštravanja i kvalitetniju sliku. Iako logičan, ovakav zaključak neće nas baš prosvetliti, pa ćemo takve informacije detaljnije plasirati i obrazlagati uz model koji se testira, a spomenućemo i neke pravce razvoja foto-hardvera.
Uočava se stalno povećanje ISO vrednosti koje je posledica novijih foto-senzora, jačih procesora slike i sve boljeg firmvera. Nikon D5 je prvi DSLR aparat koji je prešao ISO granicu od tri miliona za iole razumnu cenu (7000 dolara). Canon je počeo prodaju svoje multi-purpose kamere (ME20F-SH) koja je dostigla ISO vrednost četiri miliona, ali to plaćate nekih 20.000 dolara.
Znamo da je svaki industrijski zaokret koji se udalji od standarda veoma skup. Veliko tržište objektiva počiva uglavnom na vezi sa starim formatima, ali pojavljuju se i senzori drugačijih dimenzija koji uvek kubure sa starim ili prilagođenim optičkim konstrukcijama. Očito se Micro Four Thirds tržište uželelo profesionalne optike, a i tržište mirrorless aparata polako se širi. Olympus je najavio svoj 300 mm F4 IS Pro (600 mm ekvivalent), koji se može smatrati prvim profesionalnim objektivom u ovoj klasi. Objektiv ima stabilizaciju slike koja, kombinovana sa IS sistemom u telu kamere, obezbeđuje odličnu stabilizaciju, ali za sada po visokoj ceni (2.500 dolara). Panasonic je takođe plasirao vanserijski objektiv 100-400 mm f4-6.3 (200-800 mm ekvivalent) sa devetlistnom blendom i zaštitom od vlage i prašine, ali po takođe visokoj ceni (1.800 dolara). Mada o objektivima ne pišemo u testovima aparata, smatramo da ovu pojavu treba spomenuti.
Wi-Fi je ove godine prisutan u svim kamerama... i svuda troši energiju. Da bi se baterija sačuvala, kamera mora ručno da se poveže sa ciljnim uređajem uz takođe manuelno prekidanje veze nakon završenog prenosa. Poprilično nezgodna okolnost za uvođenje automatskog backup-a. Zato se često koristi kombinacija sa Bluetooth prenosom, koji nije toliki gutač energije. Promoteri kombinacije Bluetooth tehnologije i Wi-Fi veze trenutno su neki noviji Nikon-ovi modeli (Nikon D500, Nikon DL24-500). Primereno je da ovde spomenemo i baterije zato što smo uočili da se njihov kapacitet ove godine znatno povećao.
Eksterni blicevi imali su dosad ugrađenu infracrvenu bežičnu komunikaciju. Nikon-ov model SB-5000 je prvi Speedlight blic s radio-kontrolom. Ograničenje zbog neophodne vidljivosti kamere i blic jedinice neće uskoro biti problem, pa će fotografi moći i da sakrivaju bliceve iza objekata scene.
Malo ko je očekivao da baš Nikon na poslednjem CES-u predstavi KeyMission 360 4K kamkorder sa dva 180 širokougaona objektiva koji prave očekivanu fish-eye distorziju. Ovaj upad na tržište akcionih kamkordera modelom koji omogućava VR upotrebu ne treba zanemariti kao pokazatelj budućih trendova. Potsetimo da je za ovo leto najavljena i Facebook Surround 360 kamera.
U sveopštoj pomami sa selfijima, koje danas pored mobilnih telefona i foto-aparata mogu da prave čak i dronovi (mogli bismo ga zvati bežični selfi), foto-kamere dobijaju pokretne LCD monitore i van Consumer klase. Nisu samo selfiji razlog za ekspanziju pokretnih ekrana. Loša vidljivost slike na suncu, posebno kod aparata bez vazdušnog tražila, može se nekada izbeći promenom položaja LCD-a.
Za detaljan prikaz 10 foto-aparata, tabele karakteristika, ocene i izbor urednika pogledajte PC #233. Za ovo Web izdanje izabrali smo jedan zanimljivi Canon...
Canon PowerShot SX620 HS
Prvo što pada u oči kod SX620HS aparata jeste objektiv sa 25x optičkim zumom (ekvivalent raspona je 25-625 mm) koji u makro režimu može da snima sa udaljenosti od jednog centimetra. Inteligentni IS poboljšava stabilnost slike, posebno kod korišćenja većih žižnih daljina. Priznajemo da smo se malo namučili sa izoštravanjem na kraju zum raspona, ali za to su verovatno krive i nejake ruke. Brzina auto-fokusa primerena je korišćenom sistemu Contrast Detect. Aparat ima i ostale AF režime - Multi-area, Tracking, Continuous, Face Detection i Live View. Novi PowerShot ima BSI-CMOS senzor od 20,2 Mp, procesor slike Digic 4 i ugrađeni Wi-Fi (NFC) koji omogućava brzo uparivanje i laku razmenu slika i video-materijala.
Ovaj tip kompaktnosti i dizajna najviše nas obraduje - svedene, blago zaobljene ivice, kolapsibilno sočivo i veliki fiksni LCD monitor. Prvi utisak ne vara - kamera se lako nosi i njome se lako upravlja, pošto je teška samo 180 grama sa sve baterijom. Na prednjoj strani je malo, hrapavo ispupčenje, koje sa sličnom površinom na poziciji palca omogućava da se aparat drži stabilno jednom rukom. Na gornjem panelu nalaze se samo taster za snimanje, smešten u sredinu funkcionog prstena, On/Off taster i mikrofon. Tu je i površina iz koje izlazi pop-up blic.
Video se snima u punom HD režimu (30p), što je do sada najbolji kvalitet za PowerShot seriju. Pasionirani fotografi zamerili bi što nema ručnog podešavanja ekspozicije i tražila, a neki i odsustvo touchscreen-a. Međutim, odličan senzor, ugrađen WI-Fi i pristupačna cena primamiće kupca kome treba solidna, jeftina i kompaktna kamera.
|
